Spretno spinovanje nekih domaćih političara i medija, kao i političara i medija iz Srbije: kako u Spajićevoj Vladi „neće biti Srba ako u njoj ne bude ZBCG“, složilo se prije neki dan kao kula od karata.
Potrebno je bilo samo malo iskrenosti jednog beogradskog novinara da se pokaže apsurdnost balkanske politike zvaničnog Beograda.
Naime, samo jedna izjava Dejana Anđusa na Pink TV na temu sastavljanje nove Spajićeve Vlade je bila dovoljna da u cjelosti ogoli poziciju zvaničnog Beograda i njegovu ekstremno čudnu politiku prema Crnoj Gori koja je projektovana do, a još žešće poslije 30. avgusta 2020. godine.
Koliko je bila čudna, sjetimo se samo nekih naslova srbijanskih tabloida: „Amfilohije sprema sačekušu za Vučića“, „Amfilohija crta Vučiću metu na čelu“, „Putin otpisao Amfilohija“, „Amfilohije i Dritan ne daju Srbima u Vladu“. Kao i sledećih: „Posle Mila gori od Mila“, „Mala je Crna Gora koliki je Krivokapić izdajnik“, „Srbomrzac gori i od Mila“, „Pevaju: Tamo daleko, a prave vladu bez Srba“, „Dritan bi da otima svetinje“, „Dritan ide sa Milom u šumu: neće da ukine zakon o crkvi“…
Vlada Krivokapića je oborena, stvorena je Vlada Abazovića uz pomoć DPS-a u kojoj nije bilo predstavnika DF-a, niti Demokrata, pri čemu se nije se čuo vrisak istih medija da je „stvorena Vlada bez Srba“ i da „Dritan ne da Srbima u Vladu“!?
Čudno, zar ne? Nije čudno!
Naprotiv, jer je novinar Dejan Anđus je u studiju Pink TV izgovorio sledeću „antologijsku misao“: „Ovo što ja vidim – najlojalniji političar Beogradu u smislu saradnje s Beogradom i zaštite srpskih interesa u Crnoj Gori je glavom i bradom Dritan Abazović“?!
Poslije ove izjave otkriva se jasna pozicija zvaničnog Beograda: ako bilo kojeg premijera Vlade Crne Gore režim u Srbiji ocijeni kao „lojalnog Beogradu“, taj može raditi što mu volja. Baš sve!
Tada crnogorski premijer svako malo može „priznavati *Kosovo“, „osuđivati *genocid u Srebrenici“ i „*agresiju Rusije na Ukrajinu“, a da zvanični Beograd to apsolutno razumije i „nema nikakvih primjedbi“!
U prevodu: prećutno podržava i još, pride, „dijeli ordenje za zasluge“ u vidu pohvale: „on je najbolji zaštitnik srpskih interesa“!?
Elem, mediji su u vezi te znakovite emisije na Pink TV prenijeli sljedeću informaciju: „goste, među kojima je bio i novinar Dejan Anđus, brinulo je to što prema njihovom mišljenju Spajić neće brinuti o srpskim interesima kao što je to radio dosadašnji premijer Dritan Abazović.“
Apsurd je očigledan, samo mu je teško naći smisao i urok.
Jer, Vladu Abazovića su obezbijedile ambasade Kvinte koje su „savile ruku“ Đukanoviću da je DPS mora podržati. Vučić je podržao da u toj Vladi ne bude DF. Podržao je da se ta Vlada formira uz pomoć DPS-a. Jer, od zvanične Srbije i njihovih medija, za neučešće DF-a u Vladi Abazovića, nismo čuli vrisak do neba: „u Vladi nema Srba“!?
Niti je „Beograd“ reagovao, kao što sada klikće: „neće ambasade Kvinte sastavljati crnogorsku Vladu“! Ili nije tako? Imao je nešto protiv ambasada i DPS-a tokom sastavljanja Dritanove Vlade? Ne, nije! To što je Anđus rekao i implikacije koje iz toga proizilaze, mi vidimo u realnosti kroz blagonaklonu politiku zvaničnog Beograda prema Vladi Abazovića!
Beograd je prezadovoljan Vladom Abazovića.
Nema medijskih hajki protiv njega, kao što je bilo protiv mitropolita Amfilohija i protiv Vlade Krivokapića. I to je baza, osnov za mnoge osvrte koji će iz sadašnjeg ponašanja zvaničnog Beograda logički proisteći. Zato je neophodno tražiti uzrok i rješenje ove enigme.
U tom traženju smisla, prvo se nameće sljedeće teza: šta ako je zbog dugih odnosa šefova DPS i SNS i sile novca i uticaja kojom krugovi oko Đukanovića raspolažu, za zvanični Beograd najbolja opcija samo ona u kojoj crnogorsku Vladu podržava DPS?
Kao u slučaju Dritanove Vlade.
Šta ako je potreba podrške DPS-a svakoj budućoj Vladi mjesto gdje se tajno slažu ambasade Kvinte i režim u Beogradu? Ukoliko je to zaista tako, onda je jasno kakva će biti naredna Vlada Spajića. Jer, problem je u ovom slučaju složenijisloženiji.
Nije samo u igri Kvinta već i zvanični Beograd.
Onaj „Beograd“ koji nije imao ništa protiv da Abazovićevu Vladu podrži DPS, da u tu Vladu uđu Ranko Krivokapić, Raško Konjević, Ervin Ibrahimović, Adrijan Vuksanović i partije manjina, a da u nju ne uđu DF i Demokrate. Ta neobična politika „Beograda“ je pravo čudo, ali realno!
Dakle, ukoliko se Kvinta i zvanični Beograd saglase da Spajić formira Vladu uz pomoć DPS-a, Spajić neće imati izbora. Ipak, ako se vratimo na početak priče, ključno je bilo da je ZBCG prihvatio na vrijeme predlog Spajića, a diplomatski „prozor“ Kvinte koji je ZBCG imao za tu opciju je trajao skoro tri nedelje. Dovoljno dugo.
Očito je da ZBCG po tom pitanju nije smio slušati mišljenje Beograda, jer zvanični Beograd sigurno ima drugu kombinatoriku i interese. Dakako, ukoliko ZBCG nije vezan obavezama da „mora slušati Beograd“!?
Ovako je sve krenulo ka novom, neizvjesnom političkom ruletu, koji može donijeti samo sumnjive varijante i rješenja. U tom smislu treba posmatrati najavu predsjednika Srbije da će u Njujorku „Eskobaru reći sve u lice“ po povodu sastavljanja nove crnogorske Vlade??
Kako su Vučiću problemi na Kosovu mnogo veći od „problema“ u Crnoj Gori, sve se to može pretvoriti u jeftinu trgovinu po sistemu, dajte srpskim opštinama na Kosovu nove izbore, zauzvrat ZBCG uopšte ne mora biti u Vladi a Spajićevu Vladu može podržati DPS. Tada će „sve biti u redu“, Spajić će se momentalno ocijeniti kao premijer „lojalan interesima Beograda“ koji „štiti srpske interese“ i niko mu neće prigovarati da „nema Srba u Vladi“.
Zato je realno očekivati da se Spajićeva Vlada formira tek poslije sastanka Vučića i Eskobara. Ali ne samo to, može se očekivati da Eskobar poslije tog susreta Kurtiju napokon „savije ruku“ i natjera ga na ustupke Vučiću. Poznata nam je već ta priča: o „moneti za potkusurivanje“.
Izvor: Vojin Grubač/Fejsbuk
