Gospod Isus Hristos – prvi ekolog Crkve

(Pravoslavni bogoslovski fakultet, Univerzitet u Beogradu)

Sažetak: Uprkos činjenici da su nas naši stari gresi umrtvili, i da nas stalno umrtvljuju, i opet, da su nas isti usmrtili, i da nas stalno usmrćuju, crna plima ne samo klasičnoga, nego i savremenoga, ekološkoga greha, nikako ne uspeva da nas sasvim potopi. Ne uspeva da potopi ni nas, ni celokupnu tvar kao Božiji Dom ili Ikiu, na koju se neprekidno okomljuje. Ne uspeva blagodareći čemu? Božanstvenoj Liturgiji koja predstavlja svu sveobuhvatnost, čovekoljubivost i celebnost pravoslavnog blagodatnog bogoslovlja i blagodatnog obitavanja sa domoupraviteljstvom. Eto zašto nam se ona ustvari razotkriva kao Božanstvena Ikia ili Bogom-ustrojeni Dom. Naposletku, ona se razotkrivakao jedna Magna Charta Sacra Echologica, čiji je Kivernitis ili Rukovoditelj prvi Ekolog Crkve, Gospod Isus Hristos.

Ključne reči: Gresi, ekološki greh, Božiji dom, Ikia, Božanstvena Liturgija, tvar.

2. Gospodnja istina naše je okrilje, a Njegova ljubav naše večno prebivalište.

3. Gospodnja jemčevina Carstvo nam je Božije.

4. Gospodnje žiće biva u svetlosti nepristupačnoj.

5. Gospodnjem licu kao konačnom staništu privešće nas samo pokajanje i molitva.

6. Gospodnja volja naše je sigurno pristanište ovde, i luka večnoga blaženstva tamo.

7. Oči naše uperene su u Gospoda kao u Dom sigurne nade.

8. Kršteni u Hrista učlanjuje se kao dragoceni član u Njegovo Telo — Crkvu, naliko dragocenom kamenu što se ugrađuje u carsku palatu.

9. Gospod odmara nemoći naše snom, oslobađa nas od demonskog sanjarenja i prožima umilenjem, eda bismo mi i na posteljama našim noću pominjali Ime Njegovo i prosvećivali se razmišljanjem o zapovestima Njegovim; eda bi i ustajanje naše bivalo u radosti duševnoj radi slavljenja dobrote Njegove.

10. Gospod je čuvar i zaštititelj svetih obitelji i svetih hramova.

11. Gospodnja je volja da se sačuva svaki grad i kraj i obitelj od gladi, pomora, zemljotresa, potopa, požara, pokolja, najezde tuđinaca i međusobnoga rata.

12. Gospodnje okrilje naš je zaklon.

13. Duh naš od noći jutrenjuje k Bogu, jer zapovesti Njegove svetlost su na Zemlji.

14. Gospod je izgonitelj mraka iz staništa naših — iz srdaca naših.

15. Gospod je blagorastvoritelj svih naših žalosti.

16. Gospod samonametnutu sudbinu nas samovoljnih i samoživih premeće u neočekivanu ubavinu.

17. Gospod je riznica svih dobara — dobara nepresušnih.

18. Čovekoljubivi Vladika je zažigatelj neprolazne svetlosti u srcima našim, otvoritelj očesa uma našega za razumevanje jevanđelskih propovedi, usaditelj straha i blaženih zapovesti Njegovih u naša ušesa.

19. Gospod je sazdatelj doma našega — srca čistoga u nama, i utvrditelj Duha čistoga u nama.

20. U srcima našim sija istinsko sunce pravde Gospod naš i Spasitelj naš.

21. Očevoga dostojanstva mesto je na Nebesima, Očevu dostojanstvu mesto je na Nebesima, zajedno sa dostojanstvom Sina i Duha. I po daru Božijem, zajedno sa dostojanstvom nas Bogomudomljenim.

22. Gospod Isus Hristos je Dveri Doma Božijega, i istočnik milosrđa; Dveri koje je Bogorodica zauvek otvorila, i istočila.

23. Gospodnja ruka iz staništa Njegovoga ukrepitelj je našeg služenja i službe Njemu samome činjene.

24. Ulazak u Dom Gospodnji i obitavanje u njemu nezamislivi su bez svetoga straha Božijega.

25. Vavek radosni biće samo oni u koje se Gospod bude uselio vavek, i oni koje On bude odenuo u rizu veselja od spasenja.

26. Stanovi blaženih blagodatne su visine Gospodnje.

27. Blagodatne krasote i slava Dom su Gospodnji, i nestvorena svetlost mesto boravka Njegova.

28. Nadnebesni Žrtvenik odiše mirisom miomira Gospodnjega.

29. Mesto Bogo-Deteta Hrista nadstojava zvezda, a Njega naokolo podržava sve i sva.

30. Gospodnja vrlina pokriva nebesa a Gospodnja hvala zemlju.

31. Okrilje krila Gospodnjih zaklon je dušama našim.

32. Iako grob pohodimo telom, ad dušom, a i rajsko stanje povremeno celim svojim bićem, i to kao pokajani razbojnik, ipak se mi nadamo dostojanstvu desne strane Božije, koje nam je pripremio Hristos. Sami Hristos, sedjašči odesnuju dostojanstva Očeva.

33. Liturgijsko Carstvo Božije preispunjeno je prebogatom milošću i dobrotom.

34. Sadanjem veku priliči poznanje istine Gospodnje, a budućem večni život Božiji u nama.

35. Nebesa su i ustanove činova i vojski Anđela i Arhanđela — služitelja slavi Gospodnjoj i poslužitelja slavoslovlju blagosti Njegove.

36. Sveti su počivalište Svetoga Boga, a počivalište čoveka jesu ikona i podobije Hristovo.

37. Gde su blagoslov i presto slave Carstva tamo je Gospod Hristos, a gde su Heruvimi tamo su Mu i Presto i Podnožje.

38. Naše srce je ognjište neprolazne svetlosti bogopoznanja, ali i bezdan koga Gospod nadgleda.

39. Svetlost, krepost, odmor i čistota blagodatno su pokojište za kojim čeznu naši duhovi i tela što ih Životodavac Gospod u jednom momentu privremeno rastavi, da bi ih u nekom drugom momentu ponovo sastavio. S visina Gospodnjih nisposlato nam je spasenje, i mi

40. ubrojani u Gospodnje stado; dok iz dubina i nizina pakla propast, i mi ubrojani i u neprijatelje Gospodnje.

41. Pravednim sudom Božijim izagnani smo iz raja u ovaj svet, i vraćeni u zemlju iz koje smo bili uzeti, eda bismo ponovnim rođenjem u Hristu bili udostojeni postati učesnicima Domostroja spasenja — Njegove Pragmatije.

42. Smrt ne može biti stanište Gospodara života. Zato je Hristos prvina umrlih i prvorođeni iz mrtvih.

43. Silom Duha Svetoga mi u svako vreme i na svakome mestu sa čistim svedočanstvom savesti nezazorno i nesmetano prizivamo Gospoda Hrista.

44. Hristov grob izvor je vaskrsenja našega, te je on kao takav živonosan, lepši od raja i neuporedivo svetliji od svake carske odaje.

45. Bogorodica je sušta živa palata Bogočoveka Hrista.

46. Mi se u svetu privodimo iz nebića u biće obiljem milosti, a u Crkvi u hristo-
bitije blagodaću Duha Svetoga.

47. Hristov Dom — Telo Njegovo mi nazivamo Domostrojem našega spasenja. Zapravo miomirisnim Hlebom Njegovim i ognjenom Krvlju Njegovom.

48. Hrana Gospoda Isusa Hrista je Njegova radost od gledanja ljudi koji se priljubljuju uz Njega plamenog, koji pribegavaju Njegovom Domostroju spasenja.

49. Jedini-Rođeni Sin Božiji prisutan je kroz strašne ognjene Tajne koje su pred nama i u kojima ognjenim On počiva, kojima nas verne On plamenom oslobađa od svake nečistote, i domovima svojim nas čini osvećenim. A kada se On, Logos Božiji već useli u nas i nastani u nama, mi postajemo plameni hram i neopaljena kupina Svesvetoga i najpoštovanijega Duha Svetoga, Koji je takođe oganj, i svetlost i mirouhanje.

50. Zajedničari strašnih ognjenih Tajni Gospodnjih prisajedinitelji su i slovesnoga stada Gospodnjega, i naslednici najrazličitijih staništa Carstva Božijega svesvetloga.

51. Lice Hristovo i njegov plameni sjaj pokojište je naše svetlo.

52. Na Novom Jerusalimu blista slava Gospodnja, Novi Sion likuje i veseli se, a Bogorodica vaskrsenju Poroda svoga se raduje.

53. Gospodu se molimo da nas sačuva u Svetinji svojoj eda bismo se sav dan poučavali pravdi Njegovoj.

54. Svetiteljska usta blistaju blagodaću dok se mole Hristu Bogu Logosu da nas On spase. Tačnije, da nas nauči kako da se hranimo plamenim plodovima izvršenoga spasenja Gospodnjega.

55. Našim sjedinjenjem sa svetlim ognjenim Telom i Krvlju Hrista — Hristos postaje obitavalac srdaca naših, a mi plameni hramovi i neopalive kupine Duha Svetoga; konačno, zajedničari svih večnih blaga Božijih –u Hristu sabranih.

(Zbornik radova četvrtog godišnjeg simposiona, knj. 4, 2012. Srpska teologija danas 2012 (25–26. maj 2012)

Beograd: Pravoslavni Bogoslovski Fakultet, 2013, 145–147)

Izvor: ETOS