Господ Исус Христос – први еколог Цркве

(Православни богословски факултет, Универзитет у Београду)

Сажетак: Упркoс чињеници да су нaс нaши стари грeси умртвили, и да нaс стaлнo умртвљуjу, и oпeт, да су нaс исти усмртили, и да нaс стaлнo усмрћуjу, црнa плимa не само класичнога, него и савременога, еколошкога грeхa, никaкo нe успeвa дa нас сaсвим пoтoпи. Не успева да потопи ни нaс, ни цeлoкупну твaр као Божији Дом или Икиу, на коју се непрекидно окомљује. Не успева блaгoдaрeћи чeму? Бoжaнствeнoj Литургиjи кoja прeдстaвљa сву свeoбухвaтнoст, чoвeкoљубивoст и цeлeбнoст прaвoслaвнoг благодатног бoгoслoвљa и благодатног обитавања са домоуправитељством. Ето зашто нам се онa уствари разоткрива кao Божанствена Икиа или Богом-устројени Дом. Напослетку, она се разоткривакао једна Magna Charta Sacra Echologica, чији је Кивернитис или Руководитељ први Еколог Цркве, Господ Исус Христос.

Кључне речи: Греси, еколошки грех, Божији дом, Икиа, Божанствена Литургија, твар.

2. Господња истина наше је окриље, а Његова љубав наше вечно пребивалиште.

3. Господња јемчевина Царство нам је Божије.

4. Господње жиће бива у светлости неприступачној.

5. Господњем лицу као коначном станишту привешће нас само покајање и молитва.

6. Господња воља наше је сигурно пристаниште овде, и лука вечнога блаженства тамо.

7. Очи наше уперене су у Господа као у Дом сигурне наде.

8. Крштени у Христа учлањује се као драгоцени члан у Његово Тело — Цркву, налико драгоценом камену што се уграђује у царску палату.

9. Господ одмара немоћи наше сном, ослобађа нас од демонског сањарења и прожима умилењем, еда бисмо ми и на постељама нашим ноћу помињали Име Његово и просвећивали се размишљањем о заповестима Његовим; еда би и устајање наше бивало у радости душевној ради слављења доброте Његове.

10. Господ је чувар и заштититељ светих обитељи и светих храмова.

11. Господња је воља да се сачува сваки град и крај и обитељ од глади, помора, земљотреса, потопа, пожара, покоља, најезде туђинаца и међусобнога рата.

12. Господње окриље наш је заклон.

13. Дух наш од ноћи јутрењује к Богу, јер заповести Његове светлост су на Земљи.

14. Господ је изгонитељ мрака из станишта наших — из срдаца наших.

15. Господ је благорастворитељ свих наших жалости.

16. Господ самонаметнуту судбину нас самовољних и саможивих премеће у неочекивану убавину.

17. Господ је ризница свих добара — добара непресушних.

18. Човекољубиви Владика је зажигатељ непролазне светлости у срцима нашим, отворитељ очеса ума нашега за разумевање јеванђелских проповеди, усадитељ страха и блажених заповести Његових у наша ушеса.

19. Господ је саздатељ дома нашега — срца чистога у нама, и утврдитељ Духа чистога у нама.

20. У срцима нашим сија истинско сунце правде Господ наш и Спаситељ наш.

21. Очевога достојанства место је на Небесима, Очеву достојанству место је на Небесима, заједно са достојанством Сина и Духа. И по дару Божијем, заједно са достојанством нас Богомудомљеним.

22. Господ Исус Христос је Двери Дома Божијега, и источник милосрђа; Двери које је Богородица заувек отворила, и источила.

23. Господња рука из станишта Његовога укрепитељ је нашег служења и службе Њему самоме чињене.

24. Улазак у Дом Господњи и обитавање у њему незамисливи су без светога страха Божијега.

25. Вавек радосни биће само они у које се Господ буде уселио вавек, и они које Он буде оденуо у ризу весеља од спасења.

26. Станови блажених благодатне су висине Господње.

27. Благодатне красоте и слава Дом су Господњи, и нестворена светлост место боравка Његова.

28. Наднебесни Жртвеник одише мирисом миомира Господњега.

29. Место Бого-Детета Христа надстојава звезда, а Њега наоколо подржава све и сва.

30. Господња врлина покрива небеса а Господња хвала земљу.

31. Окриље крила Господњих заклон је душама нашим.

32. Иако гроб походимо телом, ад душом, а и рајско стање повремено целим својим бићем, и то као покајани разбојник, ипак се ми надамо достојанству десне стране Божије, које нам је припремио Христос. Сами Христос, седјашчи одеснују достојанства Очева.

33. Литургијско Царство Божије преиспуњено је пребогатом милошћу и добротом.

34. Садањем веку приличи познање истине Господње, а будућем вечни живот Божији у нама.

35. Небеса су и установе чинова и војски Анђела и Арханђела — служитеља слави Господњој и послужитеља славословљу благости Његове.

36. Свети су почивалиште Светога Бога, а почивалиште човека јесу икона и подобије Христово.

37. Где су благослов и престо славе Царства тамо је Господ Христос, а где су Херувими тамо су Му и Престо и Подножје.

38. Наше срце је огњиште непролазне светлости богопознања, али и бездан кога Господ надгледа.

39. Светлост, крепост, одмор и чистота благодатно су покојиште за којим чезну наши духови и тела што их Животодавац Господ у једном моменту привремено растави, да би их у неком другом моменту поново саставио. С висина Господњих ниспослато нам је спасење, и ми

40. убројани у Господње стадо; док из дубина и низина пакла пропаст, и ми убројани и у непријатеље Господње.

41. Праведним судом Божијим изагнани смо из раја у овај свет, и враћени у земљу из које смо били узети, еда бисмо поновним рођењем у Христу били удостојени постати учесницима Домостроја спасења — Његове Прагматије.

42. Смрт не може бити станиште Господара живота. Зато је Христос првина умрлих и прворођени из мртвих.

43. Силом Духа Светога ми у свако време и на свакоме месту са чистим сведочанством савести незазорно и несметано призивамо Господа Христа.

44. Христов гроб извор је васкрсења нашега, те је он као такав живоносан, лепши од раја и неупоредиво светлији од сваке царске одаје.

45. Богородица је сушта жива палата Богочовека Христа.

46. Ми се у свету приводимо из небића у биће обиљем милости, а у Цркви у христо-
битије благодаћу Духа Светога.

47. Христов Дом — Тело Његово ми називамо Домостројем нашега спасења. Заправо миомирисним Хлебом Његовим и огњеном Крвљу Његовом.

48. Храна Господа Исуса Христа је Његова радост од гледања људи који се приљубљују уз Њега пламеног, који прибегавају Његовом Домостроју спасења.

49. Једини-Рођени Син Божији присутан је кроз страшне огњене Тајне које су пред нама и у којима огњеним Он почива, којима нас верне Он пламеном ослобађа од сваке нечистоте, и домовима својим нас чини освећеним. А када се Он, Логос Божији већ усели у нас и настани у нама, ми постајемо пламени храм и неопаљена купина Свесветога и најпоштованијега Духа Светога, Који је такође огањ, и светлост и мироухање.

50. Заједничари страшних огњених Тајни Господњих присајединитељи су и словеснога стада Господњега, и наследници најразличитијих станишта Царства Божијега свесветлога.

51. Лице Христово и његов пламени сјај покојиште је наше светло.

52. На Новом Јерусалиму блиста слава Господња, Нови Сион ликује и весели се, а Богородица васкрсењу Порода свога се радује.

53. Господу се молимо да нас сачува у Светињи својој еда бисмо се сав дан поучавали правди Његовој.

54. Светитељска уста блистају благодаћу док се моле Христу Богу Логосу да нас Он спасе. Тачније, да нас научи како да се хранимо пламеним плодовима извршенога спасења Господњега.

55. Нашим сједињењем са светлим огњеним Телом и Крвљу Христа — Христос постаје обитавалац срдаца наших, а ми пламени храмови и неопаливе купине Духа Светога; коначно, заједничари свих вечних блага Божијих –у Христу сабраних.

(Зборник радова четвртог годишњег симпосиона, књ. 4, 2012. Српска теологија данас 2012 (25–26. мај 2012)

Београд: Православни Богословски Факултет, 2013, 145–147)

Извор: ЕТОС