Пише: Горан Дакић
Република Српска задужила се прошле седмице на Лондонској берзи за 500 милиона евра, уз фиксну каматну стопу од 6,25 одсто, а тај дуг доспијева за плаћање у априлу 2031. Српској, међутим, крајем априла на наплату већ стиже 300 милиона евра по основу дуга, насталог продајом претходне емисије обвезница, такође на Лондонској берзи и њега ће вратити управо овом новом позајмицом од скоро милијарду конвертибилних марака (КМ).
Српска се, наиме, прије пет година на Лондонској берзи задужила за тих 300 милиона евра и до сада је плаћала само камату, док главница доспијева у цјелини 20. априла ове године. Република Српска се тада задужила по каматној стопи од 4,75 одсто. Чак 64 посто обвезница купили су велики амерички инвеститори. Ријеч је углавном о пензионим фондовима и осигуравајућим друштвима из Сједињених Америчких Држава који раније нису улагали у јавни дуг Српске. Преосталих 36 посто обвезница купили су инвеститори из Европе.
Странци не купују обвезнице због политичких симпатија, већ због високих камата
Велики институционални инвеститори, попут пензионих фондова и осигуравајућих друштава, улажу средства тамо гдје могу остварити најбољи однос ризика и приноса. Камата од 6,25 одсто представља веома атрактиван принос у односу на развијена тржишта гдје су приноси знатно нижи. Другим ријечима, амерички инвеститори нису купили обвезнице због политичких симпатија, већ зато што процјењују да им се таква инвестиција исплати.
Важно је нагласити да висока каматна стопа уједно значи и виши ризик. Државе и ентитети са стабилнијим економијама и нижим ризиком задужују се по знатно нижим каматама. Тако се, на примјер, Сјеверна Македонија недавно задужила 500 милиона евра са роком доспијећа од четири године по каматној стопи од 3,875 одсто, а за другу траншу од такође 500 милиона евра са роком доспијећа од осам година по камати од 4,75 одсто.
„Када су погледају каматне стопе по којима се прије свега два мјесеца задужила Сјеверна Македонија, јасно је да су крајње неосноване тврдње власти да задужење Републике Српске у износу од 500 милиона евра по камати од 6,25 посто представља примјер одговорног и стратешког управљања јавним дугом“, каже за Радар Синиша Вукелић, главни и одговорни уредник пословног портала Цапитал.ба и додаје да је тренутно немогуће сазнати који су амерички инвеститори купили обвезнице Републике Српске.
Влада Републике Српске се похвалила рекордном потражњом, готово три пута већом него код прве емисије из 2021. Министарство финансија истиче да је успјех резултат интензивних контаката са више од педесет највећих глобалних инвеститора. Федерација Босне и Херцеговине крајем прошле године задужила се за 350 милиона евра и то по камати од 5,5 одсто уз знатно већу потражњу, јер су понуде достигле око 1,6 милијарди евра.
За прву емисију обвезница власт гарантовала имовином државних предузећа
„Економска ситуација у вези са новим задужењем јасно указује на погоршање кредитног рејтинга и раст цијене капитала. Већ при усвајању буџета било је евидентно да ће финансијска стабилност зависити од нових задужења. Република Српска се задужује скупље, а разлог је комбинација фактора – слабијег повјерења тржишта, глобалне несигурности, кретања капитала и раста референтних стопа попут еурибора, што директно утиче на цијену задуживања и за државе и за грађане“, објашњава економиста Зоран Павловић.
Укупне обавезе које доспијевају ове године, по његовим ријечима, процјењују се на око 1,7 милијарди КМ. Остаје финансијски јаз од око 700 милиона КМ који ће морати бити покривен буџетским приходима или додатним задуживањем. Ризик додатно повећава ослањање на раст прихода од ПДВ-а. Влада је раније пројектовала њихов раст од десет одсто, али су они стварно повећани за свега пет и по процената. То значи, тврди Павловић, да су потрошена средства која реално нису остварена.
„Прво задужење Републике Српске на Бечкој берзи садржавало је клаузуле које омогућавају повјериоцима да потражују имовину фирми у којима је већински власник Влада Републике Српске уколико обавезе не буду измирене. За актуелно задужење потребно је детаљно проучити нови проспект, али оно што је сигурно јесте да је приоритет плаћање доспјелих обавеза. Уколико средстава нема, буџетска плаћања за све остале потребе практично се заустављају док се дуг не измири“, јасан је Павловић.
Овогодишње задужење Републике Српске веће је и знатно скупље него оно из 2021. Главница је повећана на 500 милиона евра, каматна стопа досегнула је 6,25 одсто, а годишњи трошак камата готово се удвостручио, што дугорочно ставља већи притисак на буџет. Висока камата не произлази само из карактеристика Републике Српске, већ и из глобалног окружења, рата на Блиском истоку, енергетске кризе и раста еурибора, а одражава и кредитни рејтинг РС.
Кад се социјални мир финансира новим задуживањем
Буџет Републике Српске за 2026. износи око 7,4 милијарде КМ, док укупно планирано задужење досеже приближно 1,69 милијарди КМ, колико има и обавеза по основу ранијих задужења за ову годину. Више од једне петине буџета ослања се на нова задужења, при чему је око 1,2 милијарде КМ предвиђено из иностраних извора, кроз емисију обвезница и кредитне аранжмане.
„Овим моделом се одржава одређени ниво социјалног мира, али тај мир се финансира дугом. То није развојна политика, већ краткорочно одлагање проблема. Ако се настави овакав однос прихода и задужења, суочићемо се са слабим привредним растом, високим притиском на буџет и растућом зависношћу од дуга, што дугорочно није одрживо“, упозорава професорка Економског факултета Универзитета у Бањој Луци Јелена Тривић.
Демограф Александар Чавић каже да је на сцени неповољно рефинансирање које је, углавном, знак да се земља налази у економским потешкоћама. Такав сценарио се, додаје он, обично завршава повећањем јавног дуга. Умјесто да смањује дуг, земља га повећава. Чак и ако је главница иста, трошак сервисирања дуга, односно камате, расте.
„То значи да ће у буџету за наредну годину морати да се одвоји више новца за дуг, а мање за школе, путеве или болнице. Потом слиједи пад кредитног рејтинга. Агенције за рејтинг виде ово као сигнал за узбуну. Узимање скупљег новца да би се вратио јефтинији указује на то да држава нема довољно сопствених прихода. Ако рејтинг падне, сваки сљедећи кредит ће бити још скупљи, што води у зачарани круг“, истиче Чавић.
Следе ли мере штедње или повећање пореза
Трећи корак на том путу представљају мјере штедње или већи порези. Да би надокнадила разлику у каматама и убиједила инвеститоре да је и даље солвентна, држава често мора да повећа порезе – ПДВ и акцизе – како би прикупила више новца, а мора и да смањи јавну потрошњу. Другим ријечима, на снагу мора да ступи замрзавање плата у јавном сектору и пензије.
„Ако се овакав тренд настави, РС може доћи до тачке гдје више не може ни да се задужи по било којој цијени, јер јој нико не вјерује. Тада наступа банкрот или се тражи хитна помоћ од Међународног монетарног фонда (ММФ), који обично долази са веома строгим условима и диктирањем економске политике земље. Ово је привремено гашење пожара бензином“, сматра Чавић.
Економиста Светлана Ценић каже како камата од 6,25 одсто не говори колико држава зарађује, него колико скупо плаћа неповјерење тржишта. А када држава плаћа 6,25 одсто, додаје она, банке неће давати кредите по три одсто, већ се кредити грађанима пењу на пет до седам одсто.
„Ових 500 милиона евра иде за рефинансирање обвезница од 300 милиона евра, које су уз камату од 4,75 одсто емитоване у Лондону 2021. и доспијевају на наплату у априлу ове године. Остатак новца иде за финансирање буџетског дефицита. Са 100 милиона евра требало би да буде покривен дефицит за 2026. У питању је, дакле, рефинансирање једног дуга другим и то по вишој каматној стопи, а остатак се троши на дефиците. Сјајна тактика, требало би је проучавати“, са нескривеном дозом ироније закључује Светлана Ценић.
Извор: Радар
