Ваља се присјетити Живка Николића и филма “У име народа”. Тамо неки инспектори искоришћавају супруге. И ти инспектори у филму су приводили у станицу жене како би их напаствовали. И они су приводили. Али то је био филм, назовимо то имагинацијом, иако се и таг говоркало ко је послужио Живку за лик који је бриљантно одиграо Петар Божовић
Некад се говорило “го као пиштољ”. То је значило да немаш пара више ни за кафу, ни за цигаре. Планетарно је и данас популарна серија “Голи пиштољи” иако је настала крајем осамдесетих година. Серија је прославила Леслија Нилсена, који је у тој серији био што и Питер Селерс док игра Клузоа у Пинк пантеру, трапави детектив који има више среће него памети. Они су били симбол људи који имају добру намјеру, али не знају гдје ударају.
О нашим детективима и инспекторима нису се снимале серије. Они су увијек приказивани као споредни ликови, по правилу корумпирани, или каткад декинтирани разочарани алкохоличари. Али недавно смо имали прилику да видимо како се у својим канцеларијама проводе наши драги инспектори, што раде у “радно вријеме”, како убијају досаду, како се знају разонодити. Ти увијек будни људи који имају један циљ – да заштите народ, управо они дали су себи мало одушка.
Они умјесто да приводе, они су у тим канцеларијама “приводили” односно оргијали. Али није било довољно што су искоришћавали приведене, што су радили баш све што не смије да се ради на радном мјесту, већ су се фотографијама са лица мјеста похвалили вођама Кавачког клана. Што би рекли, обрнули су игрицу непрофесионализма и бешчашћа.
Колико год те слике биле одвратне, оне су наше. Нису ти инспектори самоникли. Ваља се присјетити Живка Николића и филма “У име народа”. Тамо неки инспектори искоришћавају супруге. И ти инспектори у филму су приводили у станицу жене како би их напаствовали. И они су приводили. Али то је био филм, назовимо то имагинацијом, иако се и таг говоркало ко је послужио Живку за лик који је бриљантно одиграо Петар Божовић.
И што сад? Неко се згрозио или претјерано шокирао? Не, није нико, да се не лажемо. Ако видимо колико је ухапшених судија, тужилаца и директора полиције, ако видимо оргије инспектора и њихову комуницкацију са вођама кланова, нико нема право да се изненади.
Највеће изненађење је инспектор који живи од плате, није корумпиран и ради свој посао. Треба увести награду за “некорумпираног инспектора”. Уручити кад га пронађемо. Исту награду уручивати тужиоцу, судији, комуналном полицајцу, царинику, кад се буду пронашли некорумпирани појединци. Изгледа да су у овим условима нерада и корупције они заиста изузетак. Фењером по дану треба тражити те људе.
Нагледали смо се корумпираних, мрачних и префиганих инспектора. Њихову фрустрацију осјећали су грађани, јер колико су били корумпирани, дупло толико су морали показивати бахатост и доказивати да су опасни, по бубрезима и џепу обичних грађана. Кримосима нису смјели да писну, слали су им полтронске порукице и сличице.
Зато наши инспектори нису ни смотани као Лесли Нилсен и Питер Селерс. Наши инспектори знају што (не)раде. Они су попут Дензела Вошингтона у филму Траининг даy или Харвија Кајтела у Бад Лиеутенант, ништа у њима више нема чисто, мозак им ради само да направе неку штету. Покварени су и нема им поправке.
И џаба се диве херојима са филма, наши не “штите и служе” народ, они служе криминалцима. Никад наши инспектори неће постати Џин Хекман из филма Француска веза. Нама треба неко храбар и некорумпиран. Чист. Треба расписати нове огласе. Без ових садашњих инспектора можемо и морамо. Јер, судећи по порукама, они се диве криминалцима. Они су им узори. Јасно је да се криминалци не плаше инспектора, обрнуто је! Види се голим оком.
Ђуро Радосавовић
Извор: Вијести
