Valja se prisjetiti Živka Nikolića i filma “U ime naroda”. Tamo neki inspektori iskorišćavaju supruge. I ti inspektori u filmu su privodili u stanicu žene kako bi ih napastvovali. I oni su privodili. Ali to je bio film, nazovimo to imaginacijom, iako se i tag govorkalo ko je poslužio Živku za lik koji je briljantno odigrao Petar Božović
Nekad se govorilo “go kao pištolj”. To je značilo da nemaš para više ni za kafu, ni za cigare. Planetarno je i danas popularna serija “Goli pištolji” iako je nastala krajem osamdesetih godina. Serija je proslavila Leslija Nilsena, koji je u toj seriji bio što i Piter Selers dok igra Kluzoa u Pink panteru, trapavi detektiv koji ima više sreće nego pameti. Oni su bili simbol ljudi koji imaju dobru namjeru, ali ne znaju gdje udaraju.
O našim detektivima i inspektorima nisu se snimale serije. Oni su uvijek prikazivani kao sporedni likovi, po pravilu korumpirani, ili katkad dekintirani razočarani alkoholičari. Ali nedavno smo imali priliku da vidimo kako se u svojim kancelarijama provode naši dragi inspektori, što rade u “radno vrijeme”, kako ubijaju dosadu, kako se znaju razonoditi. Ti uvijek budni ljudi koji imaju jedan cilj – da zaštite narod, upravo oni dali su sebi malo oduška.
Oni umjesto da privode, oni su u tim kancelarijama “privodili” odnosno orgijali. Ali nije bilo dovoljno što su iskorišćavali privedene, što su radili baš sve što ne smije da se radi na radnom mjestu, već su se fotografijama sa lica mjesta pohvalili vođama Kavačkog klana. Što bi rekli, obrnuli su igricu neprofesionalizma i beščašća.
Koliko god te slike bile odvratne, one su naše. Nisu ti inspektori samonikli. Valja se prisjetiti Živka Nikolića i filma “U ime naroda”. Tamo neki inspektori iskorišćavaju supruge. I ti inspektori u filmu su privodili u stanicu žene kako bi ih napastvovali. I oni su privodili. Ali to je bio film, nazovimo to imaginacijom, iako se i tag govorkalo ko je poslužio Živku za lik koji je briljantno odigrao Petar Božović.
I što sad? Neko se zgrozio ili pretjerano šokirao? Ne, nije niko, da se ne lažemo. Ako vidimo koliko je uhapšenih sudija, tužilaca i direktora policije, ako vidimo orgije inspektora i njihovu komunickaciju sa vođama klanova, niko nema pravo da se iznenadi.
Najveće iznenađenje je inspektor koji živi od plate, nije korumpiran i radi svoj posao. Treba uvesti nagradu za “nekorumpiranog inspektora”. Uručiti kad ga pronađemo. Istu nagradu uručivati tužiocu, sudiji, komunalnom policajcu, cariniku, kad se budu pronašli nekorumpirani pojedinci. Izgleda da su u ovim uslovima nerada i korupcije oni zaista izuzetak. Fenjerom po danu treba tražiti te ljude.
Nagledali smo se korumpiranih, mračnih i prefiganih inspektora. Njihovu frustraciju osjećali su građani, jer koliko su bili korumpirani, duplo toliko su morali pokazivati bahatost i dokazivati da su opasni, po bubrezima i džepu običnih građana. Krimosima nisu smjeli da pisnu, slali su im poltronske porukice i sličice.
Zato naši inspektori nisu ni smotani kao Lesli Nilsen i Piter Selers. Naši inspektori znaju što (ne)rade. Oni su poput Denzela Vošingtona u filmu Training day ili Harvija Kajtela u Bad Lieutenant, ništa u njima više nema čisto, mozak im radi samo da naprave neku štetu. Pokvareni su i nema im popravke.
I džaba se dive herojima sa filma, naši ne “štite i služe” narod, oni služe kriminalcima. Nikad naši inspektori neće postati Džin Hekman iz filma Francuska veza. Nama treba neko hrabar i nekorumpiran. Čist. Treba raspisati nove oglase. Bez ovih sadašnjih inspektora možemo i moramo. Jer, sudeći po porukama, oni se dive kriminalcima. Oni su im uzori. Jasno je da se kriminalci ne plaše inspektora, obrnuto je! Vidi se golim okom.
Đuro Radosavović
Izvor: Vijesti
