Ukoliko i dalje ne verujete u klimatske promene ili mislite da su one prognoze za daleku budućnost, pogledajte oko sebe i razmislite još jednom. Ekstremni toplotni talasi koji su pogodili ceo svet i prouzrokovali nezapamćenu štetu u mnogim granama industrije. Zbog suše je dobar deo poljoprivrednih dobara uništen, smanjeni su vodostaji najvećih reka u Evropi, što potencijalno stavra problem u snabdevanju energijom i hranom. Ono što još više zabrinjava jeste da predviđanaja nisu ni malo pozitivna i da „crni scenario“ tek sledi.
Ovo leto je puno primera koji ilustruju na koji način klimatske promene doprinose pojačavanju postojećih kriza i globalne neizvesnosti. Mađarska preživljava najsušnijih sedam meseci od 1901. godine, slično je u Sloveniji gde vode ima samo u rekama na severu zemlje. U Hrvatskoj su na snazi mere redukcije vode za piće u nekim županijama, a u Nemačkoj industrijalci su proglasili uzbunu zbog otežanog saobraćaja na Rajni. U Bugarskoj je plovni saobraćaj potpuno obustavljen.
Ni Srbija nije u mnogo bolje prošla. Vodostaj Dunava je pao i blizu je istorijskog minimuma. Morava, Sava i druge reke i jezera su blizu najnižeg zabeleženog vodostaja. Nizak vodostaj i obustava plovidbe najviše utiču na ekonomiju, jer poskupljuje transport i stvara probleme prilikom dostave nafte i derivata, dopremanja uglja, a najviše može da se oseti kad krene izvoza žita, ako ga i bude za izvoz, imajući u vidu da je prema sadašnjim procenama dobar deo uništen.
Šta se dešava u Srbiji?
Prema rečima dr Ane Vuković Vimić, profesorke na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, prosečna temperatura u Srbiji u poslednjih 10 godina je za 8 stepeni viša od sredine 20 veka. Pa tako ako gledamo industrijski period sigurno je dva stepena toplije, a srednja globalna jedan stepen, što pokazuje da se mi nalazimo u regionu koji se više zagreva. Em smo na sredozemnoj hemisferi, em smo na kopnu, em smo na takvom položaju da smo sada pod uticajem južnih strujanja koja nam donese češće toplije talase. I nama se najviše zagrevaju letnje temperature i maksimalne dnevne. U budućnosti možemo oćekivati veće ekstreme u toku leta – kaže za „Blic Biznis“ profesorka. Činjenice pokazuju da smo ovog leta imali nekoliko toplotnih talasa, počevši od juna pa sve do sada. Profesorka Vuković Vimić kaže da su to nezamislivo visoke temperature koje su bile jako retki događaji tokom 20 veka, i naša leta sada gde nam je signal zagrevanja najveći su uvek toliko topla u poslednjih 20 godina kao ekstremno kao sredinom 20 veka. Ona objašnjava da sada svaka godina kod nas spada u ekstremno tople, po onim merilima kada još nije bio jasan signal globalnog zagrevanja.
Iako se veliko zagrevanje dešava tokom leta, zapravo ono ekstremnije, treba napomenuti da se ono dešava tokom svih sezona, što dodatno remeti proizvodnju hrane, potrošnju energije, remeti taj dizbalans u odnosu na prethodne potrošnje, odnosno jako povećane potrošnje tokom letnje sezone.
– Mi smo maksimum padavina imali u junu, to se sada pomera ka maju klimatološki gledano i imamo tu dužu i topliju sušnu sezonu. To je sada veliki problem. Plus što nam se suše javljaju i u drugim sezonama. Sada imamo sušu koja traje još od prošle godine i to nam je spustilo nivoe reka, kapacitete proizvodnje hidroelektrana i stvorilo probleme u poljoprivredi. A u kombinaciji sa zagrevanjem sa visokim temperaturama deficiti padavina se još amplifikuju zbog povećanog isparavanja. Zbog toga i velikog zagrevanja, kiše koje su kao i nekada nisu dovoljne, a kombinacija u režimu padavina, plus zagrevanje dodatno povećavaju opasnost od suše – objašnjava profesorka.
Suše učestalije i duže traju
Stručna istraživanja pokazuju da mi imamo povećanu učestalost pojave suše kao i njeno trajanje. Profesorka Ana Vuković Vimić podseća da su veliki gubici od visokih letnjih temperatura i suše prema procenama bili 2012 i 2017 godine. Tada je za ove dve godine ukupno bilo izgubljeno na proizvodnju u ratarstvu 3.5 milijarde dolara. Koliko smo tenutno blizu da ponovimo isti scenario, za sada je rano govoriti, ali je sasvim sigurno da smo toploti jako blizu. Kada je u pitanju ova godina do jula neke procene su bili da smo na gubitku oko 30 odsto u poljoprivrednoj proizvodnji. E koliko će zapravo biti posledice ovogodišnje suše to ćemo tek videti. Ono što može sada da se kaže po tome koliko je bilo toplo leto jeste blizu 2012 i 2017 godine. ali treba napomenuti da je i prošla godina bila blizu i da je svaka godina za sebe različta – kaže profesorka.
Suša krenula i pre leta
Ove godine veliki problem je bio što smo pre leta imali veliku sušu. Mišljenje strušnjaka je da se to se jeste dešavalo i ranijih godina sa ekstremnim vrućinama ali ova godina je specifična po tome što je bila velika varijabilnost vremenskih prilika. Imali smo visoke temperature i onda nagli pad temperatura i to takođe nije dobo, naročito za zdravlje. Ova godina definitivno je najrizičnija po vremenskim uslovima za našu ekonomiju ali tek ćemo videti šta će procene reći kolike su štete jer ovo još nije kraj – kaže profesorka Vuković Vimić.
Najgori scenario
Do sada su urađene ekspertske procene o uticajima osmotrenih i budućih klimatskih promena na sektore, i to po budućim scenarijima – srednji i najgori. Koji će biti pripisan našoj zemlji zavisi od toga koliko će Srbija ispuniti uslova. Srednji scenario je ako budemo blizu ispunjena Pariskog sporazuma i ekstremni ako globalne emisije nastave da rastu stopom kao i do sada i to je neki najgori scenario. Preme tim procenama Srbija je u najgorem scenariju zato što svet i dalje nije počeo dovoljno da redukuje emisije efekta gasova staklene bašte da bi se to uočilo na stabilizovanje globalne temperature pa i temperature kod nas – kaže za „Blic Biznis“ prrofesorka dr Ana Vuković Vimić.
Ono što na čemu se sada radi jeste da se se izrađuje nacionalni plan adaptacije, gde će morati nu svakom sektoru da se urade određene mere prilagođavanja da bi sektor mogao normalno da funkcioniše i da ne bi imali gubitke i u proizvodnji energije i hrane, kao i da bi smanjili posledice u drugim pogođenim sektorima. Razlog tome je što su predviđanja da će ovakve vremenske prilike će postati sve učestalije. Uprkos tome što smo smo humidna oblast, karakteristika sušnosti nam se povećava i do polovine veka nizijske oblasti nam prelaze u polusušnu klimu.
Upozorenja stručnjaka govore da smo na na putu ka ozbiljnim deficitima raspoložive vode. Procene jesu za naš region da ćemo imati velike probleme sa ekstremnim toplotim talasima i da ćemo imati velike probleme sa nedostatkom raspoložive kvalitetne vode (za piće, za korišćenje, za navodnjavanje). Ono što zabrinjava a što je sasvim sigurno jeste da će ovakve vremenske neprilike postati učestalije i da će se se javljati u bilo koje doba godine. U januaru mogže da bude 10 stepeni i krenu biljke da rastu i onda ih udari mraz i to može potpuno da uništi proizvodnju za tu godinu. Letnji je već jasan i on je sada pokazao kakve su posledice – kaže profesorka Vuković Vimić. Ona objašnjava da će ekstremi biti vidljevi i kada su u pitanju padavine. Što znači da ćemo imati epizode kratkih padavina koje mogu da izazovu i bujične poplave a ne mogu da dovoljno da navlaže tlo jer ta voda kada padne ona se ne filtira nego otekne. I ti kratkotrajni događaji će biti učestaliji i biće suše učestalije, bukvalno se ta varijabilnost pomera ka ekstremima. Ono što je nama sada ekstremno ta 2012 i 2017 godina će biti nešto što će za koju godinu moći da se očekuje svake druge godine, tvrdi profesorka.
Mere na nacionalnom nivou
Mi imamo usvojen zakon o nacionalnim promenama. Po tom zakonu bi trebalo do marta 2023 godine da usvojimo nacionalni program za prilagođavanje na klimatske promene. Taj naš program će imati akcioni plan sa merama koje treba sprovesti. To su prioritetne mere po sektorima, i potrebno je najpre usvojiti taj dokument a zatim sprovesti u delo mere koje su određene kao hitne i neophodne da bi se smanjili gubici u bilo kom sektoru i da se ne bi poremitio kvalitet života ljudi. Ono što stručnjaci ističu jeste da sve ovo mora da se uvrsti i u obrazovanje, i uvede u škole i fakulete koji se bave ovim jer mora da se stvori novi kadar koji će da radi svoj posao u nekim konstantno promenljivim klimatskim uslovima. To je potpuno novi sistem funkcionisanja sveta. Klimatske promene će nastaviti da se menjaju i taj sistem prilagođavanja mora stalno da funkcioniše.
Izvor: Blic