Tri kadra – Dritan koji pokazuje na televizijski prenošenoj sednici skupštinskog odbora za bezbednost i odbranu slike Mila u društvu škaljarskog klana, Raško i Ranko otkrivaju spomen ploču pred logorom za ratne zarobljenike u Morinju na kojoj su uklesali svoj propagandni slogan, a evropski komesar za proširenje, Oliver Varhelji, tvrdi da potpisivanje Temeljnog ugovora sa SPC nema uticaja na pridruživanje Crne Gore EU.
Prva imena glavnih crnogorskih aktera nisu slučajno ovde pobrojana, jer kada se borba sa organizovanim kriminalom u jednoj privatizovanoj državi kao što je Crna Gora svodi na medijsko prepucavanje dojučerašnjih partnera, kada se tamne stranice crnogorske istorije svode na nečiju političku promociju, kada se godinama prost ugovor o položaju jedne verske zajednice u Crnoj Gori podiže na najviši nivo uz konstataciju da podriva temelje crnogorske državnosti, onda zaista govorimo o jednoj otužnoj sceni.
Narativ „moji su preuzeli cigarete, ali tvoji još drže puteve droge“ nije preterano inspirativan ni za spoljne posmatrače koji ocenjuju borbu nadležnih institucija Crne Gore protiv organizovanog kriminala, ali ni za njene građane, koji razumeju da čim se prljavi veš iznosi u medije, istraga i pravosnažnih presuda neće biti. Nastavlja se teatar apsurda, u kome je crnogorska publika protiv svoje volje zarobljena.
Još je gori prizor u kome Raško i Ranko parazitiraju na žrtvama građanskog rata u Hrvatskoj, nazivajući cilj počinjenih zločina „poniženje imena i duha Crne Gore“. Da je tog duha bilo, Milu Đukanoviću i njegovim partnerima iz 90-ih bilo bi suđeno u Crnoj Gori, oni se ne bi još držali dela vlasti i uz mafijaške sedeljke deklamovali izvitoperene stihove o čojstvu i junaštvu. Naravno, činjeni su zločini i sa druge strane (logor Lora), te se nadamo da će hrvatsko društvo konačno sazreti i suočiti se i sa svojim delom krivice, ali ne na samoreklamerski način kako su to uradili Raško i Ranko.
Na koncu, izveštaj Evropske komisije i izjava samog komesara za proširenje jasno stavljaju do znanja da Crna Gora ne može da napreduje ka Evropskoj uniji, a ni uopšte, ako se bude držala isključivo zakulisnih mafijaških radnji i javnih ratova identiteta. Identitetska pitanja u Crnoj Gori služe prikrivanju pravih razloga za borbu oko vlasti, a svi oni se svode na novac. U tome pogledu, potrebno je više poštenja i rada, a manje kletvi i zaklinjanja.
Aleksandar Đokić
