Piše: Gideon Levi
„Dakle, da vidim jesam li dobro razumeo. Hoćete da kažete da se levica zalaže za obavezni vojni rok za sve, da je desnica protiv toga, a da se levica istovremeno protivi učešću Arapa u vladi?“
Da.
„Hoćete da kažete da postoji jasna većina – sa 67 poslaničkih mesta u Knesetu – koja bi mogla da formira vladu, ali to ne želi?“ Tačno. „Ali zar Netanjahu nije predstavljan kao najveća egzistencijalna pretnja zemlji?“ Jeste, ali arapske stranke su još veća pretnja.
„Znači, sada će se fokusirati na osnivanje istražne komisije, umesto da odluče šta da rade s Gazom, Iranom i južnim Libanom?“ Tako je. „A šta će biti s glasovima Arapa?“ Oni se bacaju u smeće. U Izraelu nema 120 poslanika Kneseta, već samo 101. Svi ostali su nevažeći.
I dalje ste zbunjeni? Pazite sad: „Hoćete da kažete da kabinet premijera, koji vrvi od katarskih agenata, pokušava da baci sumnju na arapske stranke zbog navodnog primanja novca iz Katara?“ Upravo tako.
Halo? Da li je ovo uopšte država? Kako da ne.
Najvažnija tema ovih izbora bio je Benjamin Netanjahu. Blok koji je pobedio, onaj protiv Bibija, izgleda da se odriče svoje pobede. Radije bi još četiri godine Netanjahua nego vladu u kojoj učestvuju Arapi. Dalje: levica se zalaže za to da svi budu regrutovani u vojsku okupacije i genocida, dok je ultranacionalistička i ratoborna desnica zapravo protiv toga.
Ima još: gotovo čitav centar i levica protive se vladi s Arapima, baš kao i desnica. A ko je za nastavak rata? Svi, ali baš svi. Uvek, ali baš uvek.
Kao da sve to nije dovoljno, prvi izbori posle 7. oktobra 2023. i genocida nisu se bavili nijednim od ta dva pitanja. Kao da se ništa od toga nije dogodilo. Tako je to u zemlji iz propagandnih snova. Ni pogrome na Zapadnoj obali niko ne pominje – ni oni koji ih podržavaju, ni oni koji im se protive.
Bilo šta osim Netanjahua? Gotovo ništa.
Levica se naoštrila na osnivanje državne istražne komisije, kao da bi ona mogla da otkrije nešto što već nije poznato, a ipak se u tom bloku to smatra pitanjem od presudnog značaja.
Levicu uznemirava i Netanjahuovo zdravstveno stanje. Neki od njenih najglasnijih galamdžija žele da ga vide zdravog i čilog još četiri godine, pa otuda njihova dirljiva briga za njegovo zdravlje.
Insistiraju na tome da on bude u punoj snazi jer ako, ne daj bože, oslabi neće moći da sprovodi svoju politiku. Ostala pitanja su nevažna i nikoga ne zanimaju. A sada pokušajte sve to da objasnite nekom stranom posmatraču. Nedavno sam pokušao, bez uspeha. Nemoguće je.
„Hoćete da mi kažete da se Ajzenkot, kandidat poreklom iz marokanske porodice, koji je služio u jedinici pešadinaca, doživljava kao predstavnik privilegovanih, dok aškenaski kandidat Netanjahu, rođen u elitnom kraju, koji je služio u najelitnijoj jedinici vojske i studirao na prestižnom američkom univerzitetu, predstavlja potlačene i diskriminisane mizrahi Jevreje?“
Upravo tako.
„I kažete mi da je najciničniji i, po svemu sudeći, najkorumpiraniji političar, Avigdor Liberman, koji se takmiči za titulu ‘najvećeg fašiste’, deo levičarskog bloka?“ Da. „A je li tačno da je rekao da ne bi ušao u vladu gotovo ni sa kim – toliko je protiv svega – čak ni u ovako vanrednim okolnostima?“
Jeste.
„A je li tačno da među 120 poslanika novog Kneseta ima 11 doktora nauka ili medicine, od kojih su devetoro Arapi?“ Tačno je. „Je li tačno da će u novom Knesetu biti pet rezervnih generala s levice, kao i jedan bivši šef Šin Beta i jedan bivši zamenik direktora Mosada, dok na desnici postoje samo dva generala, od kojih nijedan nije iz Likuda?“ I to je tačno.
„Zar se Izraelci ne plaše međunarodnih sankcija koje se očekuju ako Netanjahu ostane na vlasti?“ Ne. Činjenica je da je Likud ubedljivo najveća stranka. „Je li tačno da je u zajednicama koje su najteže pogođene, na severu i jugu zemlje, Netanjahu osvojio većinu glasova?“ I to je tačno.
„Čak i u Kirjat Šmoni i Sderotu?“ I tamo, sa dvostruko većom podrškom od nacionalnog proseka. „Zar je moguće da premijer koji je znao za zločine, ali nije učinio ništa da ih spreči, čovek za kojim je raspisana poternica u Hagu i kome se sudi u Jerusalimu, ostane na svom položaju?“ Svakako.
„Da li Izraelci, koji se prave da sve znaju najbolje na svetu i gde na svake dve osobe dolaze tri mišljenja, uopšte znaju kuda idu?“ Apsolutno ne, a izgleda da ih nije ni briga.
„Pa šta se onda ovde događa? Pomozite mi da sve ovo shvatim. Da razumem.“ To je Izrael, glupane.
Izvor: Peščanik
