Пише: Гидеон Леви
Прошлог петка у избегличком кампу Џенин одржано је 11 сахрана. Војска је убила осморо, а троје је умрло природном смрћу. Није их било могуће сахранити раније због бруталне акције израелске војске у кампу. Тела још петоро војска је отела из кампа за своје потребе.
Тог јутра, по завршетку акције садистичког имена „Летњи камп“, војска је изашла из избегличког кампа, а становници су почели да се враћају ономе што је остало од њихових кућа након војног таборовања. Били су у шоку. Један од њих је казао да је призор који су затекли био страшнији него после операције „Хомат маген“. Ни понашање војника никад није било насилније и подлије него током ових страшних десет дана. Дух рата у Гази се претворио у дух војске. Мој саговорник, Џамал Зубеиди, који је већ изгубио девет чланова ближе фамилије, укључујући двојицу синова, и омиљеног сина свог рођака Закарију Зубеидија, још једном се вратио уништеној кући. Као и 2002. године. Током ове десетодневне акције, крио се у кући своје ћерке изнад брда. Приближно две трећине од око 12 хиљада становника кампа изведено је у колонама под надзором војника, као што то раде у Гази.
Гидеон Леви: Палестинци уместо војних паса
Док су у Џенину сахрањивали мртве, војници су пуцали у девојчицу у селу Кариот. Бана Лабум, тринаестогодишња девојчица је убијена у својој кући, у селу чији су становници покушавали да се одбране од насељеника који су палили њихова поља. Насељеници дивљају, војска стиже – и убија баш Палестинце. У медијима то називају „сукобима“. Жртва силовања се сукобљава са својим силоватељем, опљачкана особа са пљачкашем. У лудилу кампање агресивне окупације агресор је жртва, а жртва агресор.
У исто време, недалеко од Кариота, у селу Бејта, војници су пуцали на демонстранте и америчко-турска активисткиња за људска права је убијена. Ајсенур Езги Ејги је упуцана у главу у протестима против дивљачких насељеника у испостави Евиатар, подигнутој на земљишту које припада селу, и већ је коштала живота најмање седам Палестинаца. Званични Вашингтон је саопштио да су „веома узнемирени због трагичне смрти“. Али то није „трагична смрт“. Новинар Хааретза Јонатан Полак је рекао да је видео „војника како нишани са крова и онда сам чуо пуцањ… у тренутку кад није било сукоба“. Што се тиче „председничке узнемирености“ она ће брзо проћи. Џо Бајден неће позвати породицу убијене активисткиње, као што је звао породицу Голдберг-Полин. Она такође неће бити проглашена америчком јунакињом, као што је то случај са отетим и погубљеним Хиршом.1
На дан када су извршена ова злочиначка убиства, новинар Џош Брејнер је објавио видео из затвора Мегидо од истог јутра, у ком се виде десетине везаних Палестинаца како леже полуголи, лицем ка поду, а затворски чувари пролазе између њих са псима који бесно кидишу. Изнад њих и овог срамотног призора вијори се израелска застава – поклон за Итамара Бен-Гвира. Шачицу шокираних умирила је затворска управа: „Реч је о рутинској вежби.“ То је рутина. Забава је превладала у затворском систему, као нека врста припреме шабата за садистичке чуваре.
Гидеон Леви: Смена Нетањахуа није довољна
Све се то догодило прошлог петка, једног обичног дана у ком се Израел досађивао. Земља је била много више шокирана (нечувеним) хапшењем младе Јеврејке која је на телавивској плажи бацила песак на Итамара Бен-Гвира, него пуцњавом у којој је убијена нејеврејска демонстранткиња, прожета високим етичким вредностима ништа мање од девојке из Тел Авива.
У уништеном избегличком кампу Џенин, Џамал Зубеиди је покушавао да сагледа размере уништења своје куће, чији су садржај војници избацили на улицу. У кампу није било струје и тама се надвила над њим. Овог пута Зубеиди је звучао очајније него свих година нашег познанства. „Они ће се вратити и ми ћемо се вратити. Доћи ће нова генерација. Ово се неће овако завршити“, гласно је рекао.
Погледајте шта се догодило прошлог петка у кампу Џенин, у селима Кариоту и Бејти и затвору Мегидо – и можда ћете напокон видети ко смо.
Извор: Пешчаник
