Пишу: Сара Новаков и Недељко Чолић
Власти Србије донеле су пет мера у вези са ситуацијом на Косову, које подразумевају враћање на статус кво анте, односно на оно што је постигнуто у процесу дијалога Београда и Приштине, посебну социјалну заштита за грађане који тамо живе, отпорност српских институција, увођење посебног тужилаштва и непризнавање косовских институција и њихових аката. Мере које су предвиђене зависе у великом делу од реакције међународних чинилаца, па српске власти најављују и дипломатску офанзиву, док саговорници НИН-а сматрају да оне првенствено за циљ тренутно имају да умире домаћу јавност, забринуту за ситуацију на Косову и судбину косовских Срба.
Влада Србије, на посебној седници, донела је тим поводом закључак, којим се министарствима налажу активности за спровођење тих мера, пошто је претходно мере представио председник Србије Александар Вучић.
„И то је оно што је директно повезано са пет области у којима је председник причао, враћање стање пре ових једностраних потеза владе Аљбина Куртија. То је свакако да прогласимо Косово и Метохију као подручју посебне социјале заштите. То је даље јачање српских институција на КиМ и њихово оснажење и недозвољавање да оне буду угашене“, рекао је Вучевић после седнице Владе. Како је истакао, врло је битно формирање посебног или специјалног одељења тужилаштва које ће процесуирати починиоце кривичних дела у вези са, како је рекао Вучевић, „насиљем над Србима и српском имовином“ на Косову.
Вучевић је објаснио и шта значи одлука о нелегалности косовских институција. Он је рекао да ће Скупштини Србије бити упућен захтев да неважећим, односно нелегалним прогласи све акте који су супротни споразумима између преговарчких странаа.
„Значи све оно што се чинило једнострано, све оно што је поништавало договоре и напоре за нас не постоји, неважеће, необавезујеће и не може да производи правно дејство“, рекао је Вучевић. У оквиру прве од пет мера, Вучић је изнео и седам захтева Србије како би се дошло до напретка у дијалогу. То су расписивање слободних и демократских избора у општинама на северу Косова, формирање регионалног директората полиције у ком ће бити Срби, повратак српских судија и тужилаца на функције, повлачење косовске полиције из нелегално изграђених база, формирање ЗСО, ослобађање политичких затвореника и омогућавање платног промета и поштанских услуга.
Последња три захтева директна су последица једностраних потеза Куртијеве владе, која је затворила филијале Поште Србије и забранила дистрибуцију динара. Прва четири захтева последица су повлачења представника Срба из косовских институција у новембру 2022. јер Приштина није поштовала постигнуте споразуме, што је Курти искористио, па је тако, на пример, преузео општинску власт после бојкота избора у четири општине са српском већином.
На Вучићеву најаву мера није било пуно реакција из Приштине, огласила се само министарка спољних послова Косова Доника Гервала, која је рекла да „председник Србије Александар Вучић није рекао ништа ново“.
Александар Живковић: Морало се одговорити Куртију
„То су старе ствари, сва ова дискусија, сав овај филм о неким захтевима које је он више пута понављао и видео да нису успели. Било би боље да Вучиц́ објасни својим грађанима да ако жели да напредује, мора да испуни обавезе које преузима у процесу дијалога“, рекла је Гервала.
Са друге стране, министар унутрашњих послова Србије и лидер СПС Ивица Дачић изјавио је да су мере које је изнео председник Србије „једини рационални и државнички приступ одбрани националних и државних интереса на Косову и Метохији“.
„Лични сам сведок да је међународна заједница толерисала непоштовање Бриселског споразума од приштинских власти“, навео је Дачић, који је у посети Кини, у писаној изјави.
„У условима невиђеног терора Куртијевог режима против српског народа, обавеза је свих одговорних политичара и странака да буду део државног јединства и политичке стабилности Србије“, нагласио је Дачић.
„Мере могу да подстакну међународну заједницу да оштрије реагује“
Саветник председника Владе Милоша Вучевића и политички аналитичар Предраг Рајић изјавио је да би сет мера о Косову које је представио председник Србије Александар Вучић могао да постакне међународну заједницу да оштрије реагује
“Међународна заједница је та која може да искористи нешто из палете инструмената притиска на Аљбина Куртија и на власти у Приштини да почну да се понашају у складу са оним што је прописано и што је потписано. Међутим, видимо да осим деклараторних осуда, они нису предузели неке мере“, рекао је Рајић за РТС, додајући да се „Курти у континуитету труди да изазове конфликт између Срба и Албанаца у који би се умешао НАТО на страни Албанаца“. Рајић тврди даје Куртијев циљ „стварање велике Албаније са центром у Приштини а не у Тирани, где би он био први лидер такве творевине, а услов за то је етничко чишћење Срба на којем он ради и где се труди да им што више отежа живот“.
Он сматра и да су мере које су власти Србије припремиле „пре свега усмерене на побољшање живота или макар очување оног стандарда које су Срби имали до насилног заузимања српских институција“, односно да се “ стандард грађана не погоршава на оном нивоу који би то Курти желео“. Једна од тих мера подразумева и помоћ незапосленим Србима на Косову од 20.000 динара месечно, као и 5.000 динара сваком ђаку, најавио је Вучић. Да су мере усмерене на реакцију међународне заједнице, наговестио је и сам Вучић током обраћања, када је рекао да га чека сусрет са 60 светских лидера, али и министар спољних послова Марко Ђурић, који је најавио „глобалну дипломатску кампању“, додајући да су мере које је представио Вучић „почетак нове ере у борби за права Срба“ и „најсвеобухватнији пакет усвојен од 1999“. Први потез у тој дипломатској кампањи био је Ђурићев сусрет са амбасадорима Квинте.
Како Ђурић каже, мере које је представио Вучић имаће „далекосежне последице“.
„То значи да ће држава Србија стати уз Србе на КиМ кроз законе. Ми не желимо да мењамо локалне и међународне правне институције, али ће ове мере попунити све оне рупе које су користили они који су кршили основна људска права. У ту сврху ће бити формирано посебно тужилаштво и судска већа. Не могу некажњено да се крше људска права, узурпира српска имовина. Мере ће обезбедити и праведну социјалну заштиту. Давања за људе на КиМ биће значајно повећана, али више неће моћи да се злоупотребљавају од оних који не живе на КиМ“, нагласио је Ђурић.
Министар спољних послова истакао је да оно што Србија захтева није ван оквира међународног права и потписаних споразума.
„Повлачење црте пред најтврђе Куртијеве потезе“
Мере које су власти Србије припремиле вероватно су „повлачење црте пред оне најтврђе потезе које Курти вероватно сада хоће да повуче, а то је преузимање преосталих институција, пре свега здравственог и школског система“, каже за НИН Игор Новаковић, политиколог и директор истраживања Центра за међународне и безбедносне послове (ИСАЦ фонд). Он додаје како не може до краја да процени шта значи непризнавање косовских институција, које је Вучић поменуо.
„Да ли то значи непризнавање укупног правног система на Косову? Ако не признајете одлуке Приштине, како онда признајете оно што је договорено и имплементацију која треба да се деси. Мени се чини да је ово више нека врста претње, пошто је остављен тај рок од 45 дана у ком ће Србија донети меродавне одлуке да се имплементира оно што је председник Вучић рекао. Остаје да се види која ће то бити форма, јер ово не може да остане само на нивоу председничког саопштења. Највероватније ћемо имати неку скупштинску декларацију или нешто слично“, каже Новаковић.
Он додаје да се вероватно очекује реакција Запада на тренутну ситуацију.
„Са једне стране постоје мере, али с друге стране и седам захтева. Чини ми се да је то – уколико ви не урадите ово, ми ћемо повући наше мере које могу да имају значајне импликације за одржавање дијалога. Јер ако не признајете одлуке друге стране, како се онда дијалог спроводи?“, сматра он.
Према његовим речима, за Србе на Косову ситуација ће вероватно остати онаква каква је и сада, а предност ће бити што ће моћи да добију административне услуге на пунктовима дуж административне линије.
Исак Воргучић, директор КиМ радија, каже за НИН да је Вучићево представљање мера било „искључиво за унутрашње потребе власти у Србији“, те да ће додатно отежати живот Србима на Косову.
„За Приштину су ове мере неприхватљиве и необавезујуће, док међународни фактор не верујем да превише интересују јер излазе из оквира споразума на које се Србија обавезала. Према овим мерама, Србија и званично почиње план измештања својих институција са простора Косова, што ће косовским Србима додатно да отежа живот и функционисање. Потоње је могуће побољшати једино кроз јачање сарадње Србије и међународних партнера, као и сталним покушајима да се успостави дијалог са Приштином“, сматра Воргучић.
Ослобођење Скопља, улицом Адема Демаћија: Аљбин Курти против Друге македонске ударне бригаде
Када је у питању захтев да се дијалог врати на почетак, односно пре новембра 2022, кроз тачку статус кво анте, Драгиша Мијачић, координатор Националног конвента за поглавље 35, каже за НИН како то није реално, али да она говори о томе да Србија тражи да се дијалог одложи док се не реши ситуација у којој се тренутно налазе Срби са Косова, нарочито они који живе на северу.
„Имајући у виду да је дијалог већ у застоју, предложене мере из овог дела више имају за циљ да умире домаћу јавност него што су окренуте ка решавању проблема Срба на Косову. Са друге стране, остале мере које се тичу социјалног и економског програма имају за циљ да умире Србе на Косову и спрече њихово исељавање. У том циљу такође треба посматрати и сет мера за организовање рада српских институција у Рудници и Брњаку“, наводи он.
Према његовим речима, најава формирања специјалног тужилаштва и непризнавање одлука косовских органа засигурно ће бити бити увод у даљу конфронтацију између Београда и Приштине.
„Из реакција међународне заједнице видеће се да ли овај план има реално утемељење у даљем процесу дијалога или је у питању још један маневарски потез власти како би се умириле узавреле страсти а кривица за тренутну ситуацију пребацила на међународне партнере и званичнике у Приштини. Свакако је могуће реализовати неке од предложених тачака као што је повратак судија и тужиоца, али у тренутним околностима није могуће очекивати неки значајнији искорак по већини од њих“, сматра он.
Опозиција: Крах косовске политике, имплементира се оно што је власт прихватила
Из опозиције су били критични према Вучићевом изношењу мера. Тако је заменик председника Странке слободе и правде Борко Стефановић оценио је да је председник Србије Александар Вучић „потврдио потпуни крах косовске политике, износећи захтеве за повратак Срба у косовске институције, из којих их је он избацио“.
„Проблем је што је Србе из полиције, судства и из општина избацио управо он лично катастрофалном одлуком да напусте све институције и тиме помогао свом партнеру Аљбину Куртију да настави са понижавањем и избацивањем Срба са Косова и Метохије“, наводи се у писаној изјави Стефановића.
Измештање писарница за општинске послове ван Косова, сматра Стефановић, је његово „признање да је укинуо српске институције и све препустио Куртију“
„Великим косовским бранитељима Звонку Веселиновићу и Милану Радоичићу дају посао у Београду на намештеном тендеру вредан више од милијарду евра, а за децу на Косову 5.000 динара за ужину“, илустровао је Стефановић.
Председник странке Србија центар (СРЦЕ) Здравко Понош изјавио је да је Вучићу било потребно 72 сата да би „прогласио капитулацију и саопштио да нема доброг решења косовског проблема за Србе“.
„Све што је испричао вечерас само је признање да су ствари доведене до краја и да се на Косову и Метохији имплементира оно на шта је пристао. То је анестезирање српске јавности од операције коју је Аљбин Курти на северу Косова извео на живо“, навео је Понош у писаној изјави.
Према његовим речима, „све мере које је Вучић предложио су у складу са уставом Косова и значе прихватање ситуације на терену“.
„Курти је тај који је мењао ситуацију и довео је дотле да српска држава на северу Косова остане да живи симболично и да институције буду угашене. Оставио је само две ингеренције – образовање и здравствену заштиту, Вучић је на то пристао“, тврди Понош и додаје да „на изборима, које Вучић тражи на северу Косова, Срби немају за кога да гласају“.
Председник Нове Демократске странке Србије Милош Јовановић изјавио је како „је од јануара 2023. године јасно да је власт у Србији, прихватањем француско-немачког предлога прихватила имплицитно признање независности Косова“
Он је рекао да је комплетна парламентарна опозиција за заказивање седнице парламента са темом ситуације на Косову.
Извор: НИН
