Piše: Gideon Levi
Izraelski profesor koji već decenijama živi u Sjedinjenim Državama, ove nedelje je bio u jednoj od svojih čestih poseta Izraelu. On predaje na prestižnom univerzitetu, dete je kibuca iz porodice boraca ‘48. i pripada intelektualnoj aristokratiji. Ako tako nešto postoji u Izraelu. On je još uvek duboko ukorenjen ovde i uprkos dugogodišnjem odsustvu njegovi koreni su još uvek jaki, ne samo zbog članova porodice koji žive ovde. U Sjedinjenim Državama se trudi da svako veče gleda vesti na nekoj od izraelskih televizija. Jedan od njegovih ovdašnjih prijatelja istražuje i piše između ostalog i o Izraelu.
Obojica smo iz istog sela, pripadamo istoj generaciji i istom gradu, ali do prekjuče kada je došao kod mene se nismo nikada sreli. Juče je otišao, bio je to njegov poslednji dan u Izraelu. Pre nego što smo se rastali rekao mi je da oseća da ga nešto guši. Već je želeo da ode. On ne shvata kako neko još uvek može ovde da živi. U svojim kontaktima u poslednjih godinu dana sa čelnicima univerziteta u Izraelu, osetio je oštar zaokret i stapanje sa većinom. Supruga njegovog prijatelja iz detinjstva, penzionisanog sudije Vrhovnog suda, rekla mu je da joj je teško da prihvati njegove stavove. Nikada nije rekla tako nešto ranije. Njen muž je ovde bio jedan od simbola liberalizma.
Profesor je siguran da Izrael sprovodi genocid u Gazi, razume to zbog svoje profesije i objašnjava zašto. Za etničko čišćenje ne postoji definicija u međunarodnom pravu, ali ono predstavlja etapu na putu ka genocidu. Kada pod prisilom raseljavate stanovništvo, i to ne na neko bezbedno mesto, već tamo gde nastavljate da ubijate, radi se o genocidu. Da Izrael sprovodi etničko čišćenje na severu Gaze nema više nikakve sumnje. Izrael to izjavljuje, a njegove akcije jasno svedoče o tome. I više od toga, činjenica da Izrael sistematski uništava sve na severu Gaze, da ne ostavlja kamen na kamenu ukazuje na nameru da se ne dozvoli povratak.
Moj gost je ubeđen da će se Međunarodni sud pravde pri odlučivanju da li je Izrael počinio genocid fokusirati na sever Pojasa Gaze, kao što je to učinio u slučaju Srebrenice. Tamo je pobijeno „samo“ oko osam hiljada Bošnjaka, uglavnom muškaraca, uprkos tome što je grad proglašen zaštićenom zonom. Hag i ceo svet su ustanovili da je tamo bio genocid i optuženi su procesuirani.
Kada bez milosti bombardujete raseljeno stanovništvo na novoj lokaciji, kao što izraelska vojska čini, to jeste genocid. Ako izgleda kao genocid i odvija se kao genocid, onda je to genocid. U Izraelu je to nemoguće reći, čak i liberalima. I na elitnim univerzitetima u Sjedinjenim Državama, čiji su donatori Jevreji je teško to kazati. Izraelske i jevrejske uši nisu spremne to da čuju, nije važno kako stvarnost izgleda.
Moj gost je otkrio da čak većina njegovih liberalnih prijatelja, intelektualaca, ljudi mira i savesti Izraela nije spremna to da prihvati. Razlike u mišljenju su ih pretvorile u neprijatelje, što se nikada ranije nije dogodilo.
Ovde je uvek postojao blok koji je podržavao i radikalna mišljenja. I ja sam osećao da tokom godina mog rada postoji razumevanje za radikalno viđenje ekstremne stvarnosti. Bilo je ispoljavanja mržnje ponekad čak i nasilja, ali je na drugoj strani stajao možda mali, ali ne manje odlučan blok. S tim je gotovo. Moj gost je to dobro osetio. Možda neki još uvek mogu da zabiju glavu u pesak, ali ne i radikalni blok u ovoj najekstremnijoj stvarnosti u istoriji zemlje.
Izrael je potonuo u svoju žalost i katastrofu, slep za sve ostalo. Mnogo užasnija katastrofa u Gazi se ignoriše. O podloj ulozi medija u stvaranju ovakve situacije ovde je već puno pisano, ali odgovornost za stanje totalnog „razočarenja i otrežnjenja“ leži na savesti svakog razočaranog Izraelca. Možda će je prihvatiti jednog dana.
Gost je otišao. Sigurno će se vratiti, ali mu ovde je ostalo vrlo malo sagovornika, toliko ih je malo da se mogu prebrojati.
Piše: Peščanik
