Пише: Сара Новаков
Улице Београда овог лета добиле су нове боје – један Француз решио је да улепша делове града поправљајући несавршености које су нарушавале изглед самог центра престонице. Тако су најразноврснији разнобојни мозаици испунили рупе у београдском асфалту, што се допало многима.
Као што су мајке пришивале различите апликације на подерану дечију гардеробу, тако је и “Хирург за плочнике” или само Емемем, заслужан за претварање тротоара у мала уметничка дела и колоритно оживљавање београдског сивила. Од једног крајичка Цетињске улице, преко Француске улице код Народног позоришта, раскрснице између Доситејеве и Симине, испред Института за метеорологију у Добрачиној и на другим локацијама – широк круг строгог центра града украшен је на креативан начин који је наишао на опште одушевљење, о чему сведоче бројне фотографије пролазника објављене на друштвеним мрежама.
Мистериози уметник – чија је можда и главна специфичност то што у свему може да пронађе лепо и да онда такво виђење пренесе и на оне који лоше и ружне ствари тек тако одбацују – у разговору за НИН каже да га је родни град Лион обликовао као једног урбаног уметника.
“Мој рад ме је водио кроз различите градове. Сваки је носио сопствене ожиљке и урбане несавршености, које покушавам да учиним поетским. Србија, а посебно Београд, привукли су ме својим јединственим карактером. То је град са сировом енергијом, обележен комплексном историјом и упечатљивим контрастима. Дошао сам овде из радозналости, а када сам стигао, осетио сам да моји мозаици имају улогу у овом урбаном пејзажу”, почиње Емемем.
Према његовим речима, ове креативне идеје пале су му на памет још у родном Лиону. Док је шетао, посматрао је различите рупе и пукотине на тротоарима, које су га подсетиле на „несаниране ране”.
“Видео сам те несавршености као празна платна, спремна да се трансформишу у уметничке радове. Моја техника, коју називам ‘флекинг’, укључује поправку тих рупа шареним мозаицима. То је начин да ‘излечим’ град, да дам нови живот тим запостављеним местима. Ручно израђујем сваки мозаик, тако што сечем плочице како би савршено одговарале одређеном месту које поправљам”, објашњава наш саговорник.
Емемем за НИН каже да се његова уметност буди касно у ноћ или рано ујутру, у време када је град још увек прилично тих.
„Ови тренуци ми омогућавају да се у потпуности фокусирам на своју уметност без превише ометања. Али такође уживам када ми људи прилазе да поразговарамо, јер то ствара директну везу између њих, простора и мог рада“, каже он и додаје да га често људи контактирају и путем друштвених мрежа.
“Њихови коментари су готово увек позитивни. Људи воле идеју да се оштећени и запостављени простори могу трансформисати у уметничка дела. То их изненади и насмеје, што је за мене најбољи комплимент. Моји мозаици уносе мало поезије у свакодневни живот, а видети да то има такав одјек код људи велико је задовољство“, објашњава Емемем.
Београд није једино место које је пробудило инспирацију у овом уметнику. Како каже, сваки од тих градова комуницира са његовим делима на себи својствен начин.
„Било да је то у Лиону, Паризу или негде другде, сваки мозаик се прилагођава окружењу и ствара дијалог са градом. То је органски процес. У другим земљама, реакције су често сличне: људи су прво изненађени када виде ове трансформисане делове тротоара, а затим прихвате промену као део свог пејзажа. Дирљиво је знати да моји мозаици путују и остављају траг где год да оду“, закључује Емемем за НИН.
Извор: НИН
