Piše: Sara Novakov
Ulice Beograda ovog leta dobile su nove boje – jedan Francuz rešio je da ulepša delove grada popravljajući nesavršenosti koje su narušavale izgled samog centra prestonice. Tako su najraznovrsniji raznobojni mozaici ispunili rupe u beogradskom asfaltu, što se dopalo mnogima.
Kao što su majke prišivale različite aplikacije na poderanu dečiju garderobu, tako je i “Hirurg za pločnike” ili samo Ememem, zaslužan za pretvaranje trotoara u mala umetnička dela i koloritno oživljavanje beogradskog sivila. Od jednog krajička Cetinjske ulice, preko Francuske ulice kod Narodnog pozorišta, raskrsnice između Dositejeve i Simine, ispred Instituta za meteorologiju u Dobračinoj i na drugim lokacijama – širok krug strogog centra grada ukrašen je na kreativan način koji je naišao na opšte oduševljenje, o čemu svedoče brojne fotografije prolaznika objavljene na društvenim mrežama.
Misteriozi umetnik – čija je možda i glavna specifičnost to što u svemu može da pronađe lepo i da onda takvo viđenje prenese i na one koji loše i ružne stvari tek tako odbacuju – u razgovoru za NIN kaže da ga je rodni grad Lion oblikovao kao jednog urbanog umetnika.
“Moj rad me je vodio kroz različite gradove. Svaki je nosio sopstvene ožiljke i urbane nesavršenosti, koje pokušavam da učinim poetskim. Srbija, a posebno Beograd, privukli su me svojim jedinstvenim karakterom. To je grad sa sirovom energijom, obeležen kompleksnom istorijom i upečatljivim kontrastima. Došao sam ovde iz radoznalosti, a kada sam stigao, osetio sam da moji mozaici imaju ulogu u ovom urbanom pejzažu”, počinje Ememem.
Prema njegovim rečima, ove kreativne ideje pale su mu na pamet još u rodnom Lionu. Dok je šetao, posmatrao je različite rupe i pukotine na trotoarima, koje su ga podsetile na „nesanirane rane”.
“Video sam te nesavršenosti kao prazna platna, spremna da se transformišu u umetničke radove. Moja tehnika, koju nazivam ‘fleking’, uključuje popravku tih rupa šarenim mozaicima. To je način da ‘izlečim’ grad, da dam novi život tim zapostavljenim mestima. Ručno izrađujem svaki mozaik, tako što sečem pločice kako bi savršeno odgovarale određenom mestu koje popravljam”, objašnjava naš sagovornik.
Ememem za NIN kaže da se njegova umetnost budi kasno u noć ili rano ujutru, u vreme kada je grad još uvek prilično tih.
„Ovi trenuci mi omogućavaju da se u potpunosti fokusiram na svoju umetnost bez previše ometanja. Ali takođe uživam kada mi ljudi prilaze da porazgovaramo, jer to stvara direktnu vezu između njih, prostora i mog rada“, kaže on i dodaje da ga često ljudi kontaktiraju i putem društvenih mreža.
“Njihovi komentari su gotovo uvek pozitivni. Ljudi vole ideju da se oštećeni i zapostavljeni prostori mogu transformisati u umetnička dela. To ih iznenadi i nasmeje, što je za mene najbolji kompliment. Moji mozaici unose malo poezije u svakodnevni život, a videti da to ima takav odjek kod ljudi veliko je zadovoljstvo“, objašnjava Ememem.
Beograd nije jedino mesto koje je probudilo inspiraciju u ovom umetniku. Kako kaže, svaki od tih gradova komunicira sa njegovim delima na sebi svojstven način.
„Bilo da je to u Lionu, Parizu ili negde drugde, svaki mozaik se prilagođava okruženju i stvara dijalog sa gradom. To je organski proces. U drugim zemljama, reakcije su često slične: ljudi su prvo iznenađeni kada vide ove transformisane delove trotoara, a zatim prihvate promenu kao deo svog pejzaža. Dirljivo je znati da moji mozaici putuju i ostavljaju trag gde god da odu“, zaključuje Ememem za NIN.
Izvor: NIN
