Дочекана „на нож“ у целој Европи, оптуживана да је екстремна десничарка, поређена са Мусолинијем, или у најбољем случају са француском десничарком Марин ле Пен, оптуживана за кокетирање са ауторитарним лидерима, попут Виктора Орбана и Доналда Трампа… Годину и по дана касније, ствари изгледају сасвим другачије. Ђорђа Мелони се врло брзо уклопила у европски политички систем, данас је цењена и поштована широм Европе, а у Италији јој је подршка порасла на 57 одсто.
Прва жена председница владе успела је да извуче Италију из дубоке рецесије и учини своју земљу једном од најперспективнијих и најпросперитетнијих у ЕУ. За разлику од земаља Балкана, које се и даље чврсто држе „митова и легенди“, просечан Италијан фокусиран је на свој новчаник и фрижидер, и ту је тајна велике подршке Мелони.
После замора са вестима о економској рецесији и спором расту, Италија је постала лучоноша економских промена. Просечно повећање прихода по домаћинству износи 1,7 одсто у 2023. години, мада је тај податак тешко проверити, али незванични подаци потврђују ту тврдњу Рима.
Економија у плусу
Италијански завод за статистику објавио је пре две недеље да је производња у последња три месеца 2023. године била 4,2 одсто већа у односу на ниво пре избијања пандемије ковида, што је најбољи опоравак било које велике европске привреде, отприлике двоструко већи од опоравка Француске и Велике Британије у истом периоду.
Важно је упоредити и економске показатеље Италије и Немачке, која се сматра најјачом економијом унутар Европске уније. Раст италијанске привреде у последњем кварталу 2023. године износио је 0,5 процената, док је Немачка пала за 0,2 одсто. Према речима Франка Брунија, потпредседника Института за међународне политичке студије у Милану, Италија је искористила рањивост Немачке у погледу извоза у Кину, због њеног економског успоравања.
Врло важна чињеница је и да је стопа незапослености у Италији у јануру ове године била на најнижем нивоу у последњих 16 година – 7,2 одсто. Поређења ради, стопа незапослености у Немачкој, најразвијенијој европској земљи, јесте 5,7 одсто, док је у Француској 7,5, а у Шпанији 11,76 одсто.
Матео Илардо, аналитичар Стратфора, каже да је Мелони наследила економију оптерећену дугом од 144 процента у односу на БДП. Додаје да кључне мере у буџету за ову годину укључују смањење пореза, повећање плата у јавном сектору и повећање пензија.
Каријерни дипломата др Зоран Миливојевић објашњава за НИН да је на основу чврсте политике задржавања десничарског економског курса Италија сачувала своје виталне параметре. „Сада када се реиндустријализација поставља као приоритет Немачке, Италија нема тај проблем. Госпођа Мелони се држала курса десне економско-политичке стратегије и то даје резултат. За разлику од ње, Немачка плаћа цену, како одсуства суверености у актуелном геополитичком контексту, са губитком компаративних предности које је имала на основу енергетских и трговинских ресурса (Северни ток, источна тржишта), тако и заокретима које је у почетку диктирао леви део семафор коалиције, идеолошки предвођен Зеленима и Либералима“, истиче Миливојевић.
Постављање у оквирима деснице
Када је дошла на власт, западне елите су сумњале у њу као неког које је својевремено „исказивао дивљење фашизму“. За то време, Мелони је, иако перципирана као политичар крајње деснице, учинила значајан политички подвиг, потврдила јасну позицију своје земље унутар НАТО-а упркос познатим проруским ставовима своје коалиције, и уверила западне лидере у непоколебљиву подршку Украјини у њеној борби против Русије. Истовремено је својим угледом допринела промени неких политика ЕУ.
Управо је њен притисак у великој мери променио став Европе према мигрантима, од фокусирања на издавање азила и прерасподелу међу државама ЕУ до плаћања трећим земљама да задрже мигранте изван границе Уније. Ипак, она се не одриче својих десничарских савезника у ЕУ, попут мађарског и словачког премијера Виктора Орбана и Роберта Фица. Миливојевић сматра да то није за чуђење.
„У питању је природно постављање у оквирима идеологије деснице. Без обзира на политички прагматично сврставање на линију Вашингтона и атлантизма, остају елементи суверенизма у коренима њених главних политичких постулата и отуда разумевање за такве тенденције партнера у оквиру трансатлантске заједнице.
Можда то најбоље илуструје став госпође Мелони према иницијативама француског председника Макрона у вези са ратом у Украјини, у којима постоје и опције могућег директног учешћа Запада у сукобу. Има ту, наравно, и већ познатог ривалског сучељавања између два велика суседа Италије и Француске, које последњих година за време мандата председника Макрона повремено долази до изражаја“, сматра Миливојевић.
Свакако је занимљив однос Мелони према Сједињеним Америчким Државама уочи председничких избора у новембру. Стиче се утисак да је заузела прагматичан став – „ко год да победи, биће мој најбољи друг“. Она јасно подржава политику тренутног америчког председника Бајдена у погледу руске агресије на Украјину. У говору пред италијанским парламентом овог месеца, истакла је да се „украјински народ бори за одбрану вредности слободе и демократије на којој почива наша цивилизација“, додајући да је војна помоћ неопходна нацији која је нападнута.
Кокетирање с Трампом
У разговору са америчким председником Џозефом Бајденом 1. марта, подржала је и напоре Вашингтона у решавању блискоисточне кризе. „Морамо да координирамо наше акције како бисмо избегли ескалацију и у том погледу у потпуности подржавамо посредничке напоре САД. Сви заједно треба да радимо на конкретним корацима како бисмо гарантовали перспективу две државе (Израела и Палестине, прим. аут.), што је једино дугорочно одрживо решење“, рекла је Мелони.
Али када су у питању САД, наравно да се не ради само о политици. Трговинска размена између Италије и Америке удвостручила се у последњој деценији, са 52 на 100 милијарди долара. САД су друго извозно тржиште Италији и чине укупно 11 одсто извоза Рима. Италијанска улагања кроз куповину америчких државних обвезница износила су више од 41 милијарду долара. Поређења ради, директне италијанске инвестиције у САД су скоро четири пута веће од улагања у Кину.
Ипак, поред свега тога, Мелони наставља кокетирање и са могућим новим-старим председником Доналдом Трампом, мада преко посредника. Тако је копредседавајући њене фракције у Европском парламенту Никола Прокачини, на питање шта је по њему жељени исход председничких избора у Америци, рекао: „Надамо се да ће победити Трамп“, док подружница њене странке Браћа Италије, са седиштем на Флориди, има блиске везе са такозваним МАГА (Маке Америца Греат Агаин) републиканцима.
Зоран Миливојевић сматра да ће Рим задржати добре односе са Америком без обзира на то ко победи у новембру.
„Без обзира на то ко победи, госпођа Мелони неће мењати атлантистички приступ у мери у којој и Вашингтон буде на томе инсистирао. У том смислу ће остати верна концепту безбедности који представљају НАТО и америчке гаранције. Остаће доследна и против подршке идејама безбедносне аутономије ЕУ коју заговара француски председник Макрон. Када је реч о могућој промени у Белој кући и поновном доласку господина Трампа, он може рачунати на подршку госпође Мелони у настојањима да дисциплинује европске партнере по моделу за који се залагао и у претходном мандату, пре свега по питању издвајања за НАТО“, истиче Миливојевић.
Тешко до позиције лидера Европске уније
И поред свих страхова који су постојали од доласка Ђорђе Мелони на место премијера, Италија се показује као „успешна прича“, како политички тако и економски. Гледајући слабог немачког канцелара Шолца и конфузног француског премијера Макрона, поставља се хипотетичко питање може ли Италија заузети водеће место у Европи. Дипломата Миливојевић сматра да то ипак није могуће.
„Без обзира на кризу лидерства у врху Европе, није реално да Италија преузме улогу вође у ЕУ.
Она нема аргументе тврде моћи као Немачка, која је доминантна нација, али и даље водећа економија ЕУ са свим финансијским и другим потенцијалима, или Француска као једина нуклеарна сила и стална чланица Савета безбедности УН из Европске уније, са респектабилним економским потенцијалима. Оно на шта Мелони може да рачуна јесте нови продор деснице на изборима за Европски парламент у јуну и додатну промоцију на личном и политичком плану“, каже Миливојевић.
Преузимање француских колонија – Афрички кец из рукава
Мелони је врло вешто искористила губитак утицаја Француске на њене бивше колоније у Африци, најављујући инвестиције у износу од 5,5 милијарди евра у тај континент. Та иницијатива има за циљ да ојача утицај Рима, како у Африци тако и у ширем региону Медитерана, кроз билатерална улагања у енергетски сектор.
Та сума укључује зајмове, грантове и гаранције, пакет у који ће Италија уложити три милијарде евра из свог климатског програма и 2,5 милијарди из развојних средстава. Све ово је договорено током самита Италија – Африка у италијанском Сенату 29. јануара, коме је присуствовало око 25 афричких лидера, али и високи званичници ЕУ.
Зашто је то важно? Италија ради на повећању снабдевања природним гасом, или путем гасовода или у облику течног нафтног гаса, из више афричких земаља како би додатно смањила зависност од енергената из Русије, али и отворила могућност за извоз вишка широм Европе.
У међувремену, Рим се нада да ће обећање великих инвестиција убедити лидере неких афричких земаља да појачају граничне контроле и смање одлив миграција ка Европи или бар да пристану да прихвате тражиоце азила послате назад из Италије.
Ипак, ова иницијатива је веома амбициозна за Италију и нејасно је да ли ће земља имати политичке и економске капацитете да је спроведе, а све усред значајних оперативних ризика у Африци, као и финансијских и политичких ограничења код куће.
Ненад Зафировић
Извор: НИН
