Negativne informacije su u medijima zastupljene u mnogo većem broju od onih pozitivnih jer zlo mnogo snažnije privlači pažnju dok je tuđa sreća ljudima dosadna.
Da li mislite da su u medijima podjednako zastupljene i negativne i pozitivne vesti? Moj utisak je da su negativne vesti zastupljene u mnogo većem broju u odnosu na pozitivne vesti.
Zašto je to važno? Zato što deca i odrasli izgrađuju svoju predstavu o svetu na osnovu slike o svetu koju im prezentuju mediji. Kada mediji projektuju pretežno negativnu sliku o svetu, tada ljudi počinju da smatraju da je ovaj svet negativno, iskvareno mesto. Što su više ljudi izloženi medijima, to više upijaju negativne slike koje impregniraju njihovo nesvesno.
Sindrom zlog sveta
Poznato je da je prosek gledanja televizije u odrasloj populaciji negde oko četiri sata dnevno. To znači da je veliki deo populacije izložen medijskoj „kultivaciji” slike o svetu. Kod nekih od njih to izaziva „sindrom zlog sveta” koji se loše odražava na mentalno zdravlje, bilo da ljudi reaguju strahom i depresivnošću bilo da reaguju agresivnošću.
Ljudi koji jasno prepoznaju svoju potrebu za izbalansiranom slikom sveta smatraju da su mediji krivi jer nam plasiraju previše negativnosti. Zato se povremeno može čuti zahtev da mediji povećaju zastupljenost dobrih vesti. Ono što ljudi ne znaju jeste da su i oni sami odgovorni, a samim tim i „krivi” što je premalo pozitivnih vesti. Razlog je u ljudskoj psihi koja sasvim različito reaguje na negativne i pozitivne vesti. Ljudi su mnogo manje zainteresovani za dobre nego za loše vesti. Posledica toga je da bi onaj medij koji bi objavljivao više pozitivnih vesti verovatno brzo propao.
Glavni razlog je u tome što je ljudima tuđa sreća dosadna. To što je nečije dete osvojilo međunarodnu nagradu iz matematike ili retorike, ljudima nije mnogo zanimljivo. Ali vrlo je zanimljivo njihovim roditeljima. Razlog je u tome što za te roditelje to dete nije nečije, već je naše ili moje dete. Da bi tuđa sreća bila nekome zanimljiva i uzbudljiva, on mora biti emotivno povezan s tom osobom – mora se identifikovati s njom i posledično je doživljavati kao „svoju” ili „našu”. To se najbolje vidi u sportu kada igra naša reprezentacija: „naši” protiv „njihovih”. Gledaoci, to jest navijači, uživljavaju se u igru, ponose se pobedom, a potišteni su nakon poraza. Isto tako ako igra naš Đoković, njegov uspeh zahvaljujući poistovećivanjem nas s njim postaje naš uspeh. Nažalost, osim sporta, nema mnogo drugih prilika u kojima se neka veća grupa ljudi poistovetila s nečijim uspehom. Drugi razlog je u tome što kada nema poistovećivanja i emotivne povezanosti, tada su ljudi ili ravnodušni prema tuđem uspehu i sreći, ili čak mogu reagovati neprijatnim osećanjima. Tuđa sreća može podsetiti ljude da su nesrećni. Tipično neprijatno osećanje na tuđi uspeh i sreću jeste zavist.
Kada nema prijateljskog odnosa prema osobi koja je doživela sreću, uspeh, napredak ili neki radosni događaj, tada ljudi mogu da zavide. To jednostavno znači da u tuđem uspehu vide sopstveni neuspeh. Kako dolaze do takvog zaključka? Tako što se upoređuju s drugim, i u onoj meri u kojoj je on uspešniji, oni zaključuju da su u istoj meri oni neuspešni. Tako uspeh tuđeg deteta postaje neuspeh mog deteta. Iako iza skoro svakog uspeha stoji upornost, rad i mnogo vežbanja, ljudima je najlakše da misle da je drugi jednostavno imao sreće, a da je oni nisu imali, i da to nije fer. A onda se po pravilu kreće u kampanju smanjivanja te vertikalne razlike, tako što se drugi vuče nadole, kroz razna obezvređivanja, po sistemu „da susedu crkne krava”.
Negativne vesti pobuđuju mnogo snažniju emotivnu reakciju. Ljudi se po pravilu identifikuju s žrtvom neke nesreće i pokušavaju da se pripreme, to jest da nauče kako da ne uđu u istu takvu situaciju ili ako im se desi, kako da se izvuku iz nje. Malo je poznat podatak da su neprijatna osećanja skoro duplo intenzivnija od prijatnih.
Drama i profit
Evolutivni psiholozi nas upozoravaju da su situacije ugroženosti mnogo važnije od pozitivnih situacija, zato što su povezane s preživljavanjem. Zlo mnogo snažnije privlači pažnju od dobrog. A u strukturi svake negativne vesti naslućuje se borba zla i dobra, drama u kojoj često pobeđuje ono što ne bi smelo da pobedi. Iza reči „mediji” su različite kompanije koje se bore za profit preko privlačenja naše pažnje. I zato se negativne vesti u medijima potenciraju i preuveličavaju, naročito u naslovima i najavama. Tako truju našu sliku o svetu, a time i nas.
Zoran Milivojević
Izvor: Politika Magazin
