Негативне информације су у медијима заступљене у много већем броју од оних позитивних јер зло много снажније привлачи пажњу док је туђа срећа људима досадна.
Да ли мислите да су у медијима подједнако заступљене и негативне и позитивне вести? Мој утисак је да су негативне вести заступљене у много већем броју у односу на позитивне вести.
Зашто је то важно? Зато што деца и одрасли изграђују своју представу о свету на основу слике о свету коју им презентују медији. Када медији пројектују претежно негативну слику о свету, тада људи почињу да сматрају да је овај свет негативно, искварено место. Што су више људи изложени медијима, то више упијају негативне слике које импрегнирају њихово несвесно.
Синдром злог света
Познато је да је просек гледања телевизије у одраслој популацији негде око четири сата дневно. То значи да је велики део популације изложен медијској „култивацији” слике о свету. Код неких од њих то изазива „синдром злог света” који се лоше одражава на ментално здравље, било да људи реагују страхом и депресивношћу било да реагују агресивношћу.
Људи који јасно препознају своју потребу за избалансираном сликом света сматрају да су медији криви јер нам пласирају превише негативности. Зато се повремено може чути захтев да медији повећају заступљеност добрих вести. Оно што људи не знају јесте да су и они сами одговорни, а самим тим и „криви” што је премало позитивних вести. Разлог је у људској психи која сасвим различито реагује на негативне и позитивне вести. Људи су много мање заинтересовани за добре него за лоше вести. Последица тога је да би онај медиј који би објављивао више позитивних вести вероватно брзо пропао.
Главни разлог је у томе што је људима туђа срећа досадна. То што је нечије дете освојило међународну награду из математике или реторике, људима није много занимљиво. Али врло је занимљиво њиховим родитељима. Разлог је у томе што за те родитеље то дете није нечије, већ је наше или моје дете. Да би туђа срећа била некоме занимљива и узбудљива, он мора бити емотивно повезан с том особом – мора се идентификовати с њом и последично је доживљавати као „своју” или „нашу”. То се најбоље види у спорту када игра наша репрезентација: „наши” против „њихових”. Гледаоци, то јест навијачи, уживљавају се у игру, поносе се победом, а потиштени су након пораза. Исто тако ако игра наш Ђоковић, његов успех захваљујући поистовећивањем нас с њим постаје наш успех. Нажалост, осим спорта, нема много других прилика у којима се нека већа група људи поистоветила с нечијим успехом. Други разлог је у томе што када нема поистовећивања и емотивне повезаности, тада су људи или равнодушни према туђем успеху и срећи, или чак могу реаговати непријатним осећањима. Туђа срећа може подсетити људе да су несрећни. Типично непријатно осећање на туђи успех и срећу јесте завист.
Када нема пријатељског односа према особи која је доживела срећу, успех, напредак или неки радосни догађај, тада људи могу да завиде. То једноставно значи да у туђем успеху виде сопствени неуспех. Како долазе до таквог закључка? Тако што се упоређују с другим, и у оној мери у којој је он успешнији, они закључују да су у истој мери они неуспешни. Тако успех туђег детета постаје неуспех мог детета. Иако иза скоро сваког успеха стоји упорност, рад и много вежбања, људима је најлакше да мисле да је други једноставно имао среће, а да је они нису имали, и да то није фер. А онда се по правилу креће у кампању смањивања те вертикалне разлике, тако што се други вуче надоле, кроз разна обезвређивања, по систему „да суседу цркне крава”.
Негативне вести побуђују много снажнију емотивну реакцију. Људи се по правилу идентификују с жртвом неке несреће и покушавају да се припреме, то јест да науче како да не уђу у исту такву ситуацију или ако им се деси, како да се извуку из ње. Мало је познат податак да су непријатна осећања скоро дупло интензивнија од пријатних.
Драма и профит
Еволутивни психолози нас упозоравају да су ситуације угрожености много важније од позитивних ситуација, зато што су повезане с преживљавањем. Зло много снажније привлачи пажњу од доброг. А у структури сваке негативне вести наслућује се борба зла и добра, драма у којој често побеђује оно што не би смело да победи. Иза речи „медији” су различите компаније које се боре за профит преко привлачења наше пажње. И зато се негативне вести у медијима потенцирају и преувеличавају, нарочито у насловима и најавама. Тако трују нашу слику о свету, а тиме и нас.
Зоран Миливојевић
Извор: Политика Магазин
