Иако је и Ивану Вуковићу у тренуцима највеће узтрепталости, то је оно кад се испење на Горње Кокоте па тепа Подгорици, јасно да ће догодине на локалним изборима у Подгорици проћи као прекјуче на Цетињу, врхушки ДПС није сметало да оснују локални јавни медиј којег чине: телевизија, радио и портал.
Рачуница је јасна, ако више никога не можемо убиједити у давно проказану политичку причу, а оно можемо из народне касе пресути у наше и џепове наших најоданијих војника који милион.
Просто боље је пунити џепове него чекати да посљедњи мандат власти у Подгорици исцури.
А тамо су се скрасили све стари и провјерени режимлије и искусни поклоници државног „корита“.

На челу ове ДПС фаланге је Живко Андријашевић, дворски историчар који је читав свој академски живот на „ти“ са државном касом. Вјероватно је у ваздухопловној индустрији јединствен случај да у управи једне компаније буде историчар. То је био Живко Андријашевић који је био у одбору директора Монтенегро Аирлинеса. У међувремену му је штампано све што је напабирчио од „Нације с грешком“ до црногорске историје у сликама. Сада је Живко на челу савјета подгоричке РТВ.
У савјету је све провјерен профил, свикнут на државне паре.
Ту је Божидар Јаредић, то је онај што је од вакта када су долазили на власт џемпераши био секретар за информисање. И прије тога уназад до ђетињства био је режимлија. Ту је и Хусеин Цено Тузовић који већ вијек обнаша чланства у разним државним органима и форумима. Мало комунистичке лексике због њега ипак је он рођен прије него је Броз дошао на власт а ево ће изгледа да дочека да испрати и Мила.
Да би мултиетнички склад фолклорно и формално био још видљивији ту је мр Амер Рамусовић који је из анемичног новинарства дошао у Фонд здравства код Рама и Кенана и ту се злопатио деценију и по, успут о нашем трошку штампајући на рециклажном папиру патетика периодику „Комуна“. Ту је и режимска интелектуалка Драгана Трипковић, једно од оних што потписују све петиције испод Мија Боксера и онога што се зове Николаидис.
То је комитет. А испод су кербери.
Директор медија је Раде Војводић.

Он је без икаквог медијског искуства, ако се заборави да је на ТВ неколико пута пјевао о Наташи у „Посљедњем вагону“, доведен на челну позицију режимске ИН ТВ. Када је она одрадила предреферендумски посао Раде (колеге новинари су га звали са ‘к’) је са пуним џепом ставио катанац на њу. Недуго затим постаје генерални РТЦГ. Када су га отуда истратили уз макар двије стотине хиљада еура узетих плата добио је и неколико десетина хиљада еура отпремнине. Говорим овако комотно у десетинама јер они тако узимају. Сад је Раде директор подгоричке РТВ да ту закучи макар још стотину…
Ипак мозак ове прљаве медијске работе је главна уредница Тамара Борова Никчевић. Раде само зна да ради када му нацрташ. Тамара је кадра да уради доста тога лошег и сама. Талентована је. Она је донедавно на РТЦГ водила Телескопију ( у медијским круговима је зову колоноскопија). По свакој емисији, у коју је доводила само полуинтелектуану послугу прве фамилије, добијала је по 1000 еура. Приде и повратну авионску карту за њу и штене са којим живи у мрском и окупаторском Београду.
Главни уредник портала је натуршчик и кабломан Драшко Војводић, којег је брат од стрица Раде довео у ИН да развлачи каблове, да не би био шанкер. У накарадном ДПС систему Дрејк, како су га звали од милоште колеге из ДПС у РТЦГ је аванзовао до замјеника уредника портала.

Прије коју седмицу је партијском директивом пребачен на позицију уредника портала код Рада и Тамаре.
Војводићи су, иако прескромних медијских и иних капацитета, добро распоређени.
Раде и Драшко у подгоричку РТВ, брат Драшков Данило у порталу РТЦГ, а Драшкова супруга Нада ни мање ни више него у Влади. Тамо је, иако звучи невјероватно, помоћница генералне секретарке Владе и десна рука главне преговарачице Зорке Кордић.
И сад се ми чудимо што не можемо демонтирати Ђукановиће, Вељовиће, Мугоше…
А како кад не дирамо ни скромно потентне Војводиће и усамљену Тамару.