Пише: Дејан Шапић
Није било изненађење што су Чувари формуле продуцента и редитеља Драгана Бјелогрлића освојили на 17. филмском фестивалу Херцег Нови две најважније награде од укупно шест – Гран при фестивала и награду за интернационалну продукцију „Зоран Живковић“. Респектабилан и помало конзервативан жири играног филма у саставу Лордан Зафрановић, председник, Пјер Жалица и Павле Симоновић закључио је да се „у последње време филмови све више удаљавају од биоскопа и да имају све мање гледалаца“. Зато награђени велики биоскопски хит Чувари формуле „на узбудљив начин, публици презентује један део велике опасности за свет кад је у питању атомска енергија“.
Филм о људима из комшилука
Позитивно изненађење је то што је највећи филмски фестивал у Црној Гори и један од значајнијих у региону, ове године са слоганом Све боје филма у главном такмичарском програму од 12 регионалних остварења, по избору селектора Вука Перовића, новинара и филмског критичара, приказао чак три филма црногорске продукције и четири копродукције. Управо је Понтоново срце црногорског аутора Сенада Шахмановића у продукцији РТЦГ имао светску премијеру и отворио фестивал. Главни лик је асоцијални млади аутомеханичар Киди (тумачи га Марко Јанкетић, награђен на фестивалу за најбољу мушку улогу) груб и безобразан према својим клијентима. Једна од његових клијенткиња биће млада глумица у успону Тамара, коју глуми Марија Лабудовић, у коју се заљубљује, а оно што ће спојити њихова два различита света биће олдтајмер у власништву Тамариног деде, којег глуми Раде Шербеџија. Филм о људима из комшилука критика је савременог друштва заснованог на површним људским односима, у који су свесно убачени мотиви старе Југославије као контрапункт садашњем времену, понајвише преко Шербеџијиног олдтајмера, мерцедеса понтон. Сценариста Антоније Габелић, познат по сада већ легендарној хрватској серији ситкому Битанге и принцезе, успео је да ухвати нити црногорског локалног хумора и да с редитељем Шахмановићем направи романтичну комедију.
Слично је већ урадила комедија из прошлогодишње продукције, други црногорски филм Живи и здрави Ивана Мариновића о неуспелој свадби, неспоразумима међу генерацијама, препун фолклорних догодовштина и под видним утицајем хумора типичног за филмове Живка Николића. Мариновићев филм је наградио жири Федерације филмских критичара Европе и Медитерана (ФЕДЕОРА). Док је Мариновић у новом филму наставио да гради поетику сличну претходном Игла испод прага дотле је Шахмановић направио потпуни заокрет после запажене туробне драме Сирин, о жени која се из иностранства враћа да реши проблеме из своје прошлости, и у Понтоновом срцу окренуо се комедији.
Сличну симболику навео је редитељ Горан Марковић на мастер класу одржаном у оквиру првог црногорског индустри програма током Филмског фестивала Херцег Нови. У разговору са селектором Вуком Перовићем навео је паралелу између своја прва два филма. Специјално васпитање афирмисало га је као аутора који се бави озбиљним животним темама, проблемима младих у сукобу са законом, препуштених институцијама за васпитавање. Други филм Национална класа је комедија о Флојду, аутомобилском тркачу који избегава служење војног рока како би наставио трке у вишој категорији. Критика је други филм окарактерисала као забаван и лак филм, комедију коју као да није радила иста особа. Марковић је појаснио да оба филма говоре о индивидуалности и потреби младих људи да буду своји.
Београд пре и после рата
На промоцији тек објављеног другог по реду романа Завод Горана Марковића, о познатим житељима Београда пре Другог светског рата и после њега, председник Савета фестивала, драматург Стеван Копривица окарактерисао је стваралаштво Марковића као „поетику побуне“. У филмовима и романима доследно се бави „побуњеним човеком, био он мали, наспрам великог система, или неко ко припада том систему па се буни против њега“.
Тако долазимо до трећег црногорског филма, Супермаркет, редитеља, сценаристе и продуцента Немање Бечановића, који је био право изненађење и откриће фестивала. Права побуна малог човека заробљеног у вредносном систему капитализма и конзумеризма, с Бојаном Жировићем и Бранимиром Поповићем у главним улогама, светску премијеру имала је у Талину, на Black Nights Филм фестивалу у Естонији. Социјалну драму о бескућнику који несметано живи у супермаркету, дању се скрива у вентилационом систему где спава а увече излази када се супермаркет затвори, редитељ је назвао причом о савременом Робинзону Крусоу.
Дистопијски приступ теми у једној самопослузи битно је другачији од свега што смо гледали до сада код нас. Почиње са кадром сигурносне камере која је укључена и покрива целокупан простор супермаркета. Све време пратимо Жировића коме је ово једна од најбољих улога и скоро да самостално износи цео филм. Он градира лик становника места изобиља, од збуњеног конзумента који проба све што пожели од расположивих производа до уплашеног и параноичног учесника ријалитија. Није више сигуран где се налази и шта ради, да ли га посматрају… Бранимир Поповић, у улози ноћног чувара, повремено му се налази при руци како би успоставио дијалог с реалношћу.
Тако видимо критику друштва конзумеризма, ТВ ријалитија, експлоатације запослених, отуђеност малог човека. Јасне су референце на филм Исијавање Стенлија Кјубрика у сценама вожње колицима кроз самопослугу и јунаковог повременог безнађа. Редитељ убацује имагинарне секвенце као утицаје експерименталног филма у снове и бекство јунака од затечене реалности које користи да разбије спор проток времена.
Заобилажење ауторских радова
Посебно изненађење је што жири није доделио нити једну награду овом малом ауторском филму с одличном идејом и оригиналном филмском поетиком. Ако се сетимо образложења и замерке с почетка текста да се филмови све више удаљавају од биоскопа, јасна је одлука жирија да заобиђе ауторске радове који иначе имају малу гледаност. Светски фестивали се труде да управо такве филмове промовишу и награде како би афирмисали нов филмски језик и васпитавали публику, док је жири са Лорданом Зафрановићем на челу имао потпуно другачији избор.
Ипак је награђен један нов визуелни и драмски експеримент, артхаус остварење с оригиналним приступом испитивања породичних траума. Награда „Живко Николић“ за специјални допринос филмском изразу додељена је филму Породична терапија. Трећи дугометражни филм словеначке редитељке Соње Просенц имао је премијеру на Трибека филм фестивалу у Њујорку, где је изабран међу десет филмова за главни међународни такмичарски програм. Прича прати наизглед савршену породицу коју чине супружници Оливија и Александер, као и њихова кћерка Агата. Доласком 25-годишњег Јулијана, Александеровог сина из првог брака, њихови животи се мењају откривајући дисфункционалност породичних односа. Представници елите су стављени под редитељкину лупу истраживања свега што је квази и испразно. Од врсте исхране, понашања, до начина удисања ваздуха.
У атријуму цркве Светог Спаса у Призрену отворен девети фестивал средњовековне музике „Медимус“
Духовит и забаван, филм показује потрошеност данашњих елита. Једноличног темпа и праволинијске радње појава српске уметнице Констракте у улози савремене уметнице потпуно ће разбити уштогљеност и безличност јунака. Даће свежину за којом остварење редитељке Просенц упорно трага, препуно тамних амбијенталних сцена. Почиње као референца на филмове апсурда Јоргоса Лантимоса и наставља се у правцу испитивања сложених драмских односа Ханекеових остварења.
Главни такмичарски програм приказан је на Кални кули а филмови из пратеће селекције „Кино Европа“ са ревијалним фестивалским филмовима приказани су на једној од најлепших и најпријатнијих летњих локација за гледање филмова у региону, на величанственој тврђави Форте маре. Публика је могла да види Сва лица доброте Јоргоса Лантимоса, дански Синови Густава Мулера (оба приказана на Палићу) нови филм прослављеног италијанског синеасте Паола Сорентина Партенопа, норвешки Арманд у режији Халфдан Улмана, затим посвету историји и гледања филмова у биоскопу Филмофили! француског редитеља Арнода Дисплеша и ново откриће с овогодишњег Кана – ишчашену комичну драму са елементима хорора Девојке са балкона познате француске глумице Наоми Мерлант, овога пута у улози редитељке.
Изабрани филмови, према речима Вука Перовића, обухватају остварења највећих савремених аутора, филмове који спремно рефлектују данашњи свет, као и оне ствараоце, креативце који пропитују филмски језик, али уједно и славе филм и издижу га на јединствено и посебно место где и припада.
Публика је током фестивала могла да прати још две такмичарске секције: документарни у дворишту Куће нобеловца Иве Андрића и студентски у амфитеатру Дворане Парк. Селектор програма документарног филма је професор и редитељ Владимир Перовић, а селекторка студентског филма редитељка Сара Стијовић.
Повезивање Црне Горе и Европе
У оквиру фестивала први пут у Црној Гори су одржани дани филмске индустрије Монтенегро Филм Rendezvous у организацији Филмског центра Црне Горе. Нова иницијатива је посвећена повезивању црногорске и европске филмске индустрије и подршци развоју каријере црногорских филмских аутора и професионалаца.
На првом Монтенегро Филм Rendezvous филмски аутори из селекције Work in Progress приказали су трејлере својих филмова и дискутовали о редитељским визијама, продуцентским плановима и тренутном статусу пројеката. Представљено је чак 20 филмских пројеката у различитим фазама продукције, пружајући црногорским ауторима прилику да представе своје радове кључним европским филмским фондовима, фестивалима и међународним професионалцима. Програм је обухватио 13 пројеката у развоју које је подржао Филмски центар Црне Горе. Такође, говорили су о могућностима међународне сарадње, тражећи копродуценте, дистрибутере и агенте продаје. Представници страних фондова и продукција учествовали су у расправама, постављајући питања у вези с потенцијалом за даљу сарадњу.
Панел о филмским фестивалима понудио је увид у различите стратегије селекција и програме значајних европских фестивала. Иван Рамљак је представио Међународни филмски фестивал у Ротердаму, наглашавајући његову посвећеност филмовима који доносе иновације, мање заступљене теме и долазе из земаља чија кинематографије нису у довољној мери присутне у Европи. Едвинас Пукшта из Black Nights фестивала у Талину пренео је искуства када су у фокусу били балкански филмови, укључујући светске премијере из Црне Горе. Барбара Вурм из Берлинала Форума говорила је о предстојећим променама на фестивалу, приближавајући које селекције одговарају различитим фазама каријере и врстама филмова.
Извор: Радар
