Пише: Филип Ђорђевић
Недавна оставка управника Јавне установе Спомен подручје (ЈУСП) Јасеновац, Иве Пејаковића, успела је да подигне прашину и открије дуго заташкаване проблеме, али и сам наратив хрватских власти у вези са злочинима Независне државе Хрватске (НДХ) за време Другог светског рата. Наиме, Пејаковић је поднео оставку незадовољан чињеницом да његови надлежни чине све што могу да институционално онемогуће именовање масовног злочина над Србима у време НДХ као геноцида. Таква намера сада се препознала и у изјавама хрватских званичника и чланова владе који избегавају уопште термин геноцид када причају о усташким злочинима над Србима.
Одлука Пејаковића је зарадила придев бизарности, када се погледа од када датирају и шта су разлози оставке. Повод лежи у чланку објављеном пре 17 година на сајту ЈУСП-а Јасеновац, у којем је стајала и непрецизна реченица да је на састанку представника Трећег рајха и НДХ јуна 1941. године, споменуто „коначно решење“ над Србима. Проблематика лежи управо у терминологији јер квалификација „коначног решења“ тамо није изречена, што не значи да се у стварности није спроводила, слажу се хрватски историчари у разговору за НИН. Према свим релевантним истраживањима, намера је постојала и Павелићев режим је спроводио широм НДХ, подсећа хрватски портал Новости.
Спорни текст је објављен 2007. године на званичном сајту, међутим, сам чланак не претпоставља у себи никакву научност, већ је више само општи увод у политику НДХ током Другог светског рата. У жижу јавности је дошао тек 19. маја ове године, када је хрватска истраживачка фектчекинг страница ЦроФацта објавила текст о спорном чланку. Потом га је пренео Вечерњи лист, након чега је председница Управног одбора ЈУСП-а, Матеа Брстило Решетар, од Пејаковића захтевала објашњење. То је био повод за његову оставку, али разлози ипак леже у томе што се у Хрватској већ дужи период ради на раздвајању појма геноцид од страдања Срба у НДХ, пишу Новости, уз цитирање шта је о свему ових дана рекао сам Пејаковић.
„Ни за кога није спорно да се масовни злочини над Јеврејима у Другом светском рату могу окарактерисати као Холокауст, да се масовни злочини над Ромима могу окарактерисати као геноцид. И онда долазимо до тога како окарактерисати масовне злочине над Србима. Ја сам става да се то може и треба окарактеризирати као геноцид. Читаве расправе и супротности у размишљањима о овој теми довеле су до оставке“, објаснио је Пејаковић.
Коментаришући цео догађај, хрватски историчар Иво Голдштајн за НИН каже да се Пејаковић већ седам година као управник супротстављао све јачим притисцима да прихвати став како у време НДХ, па и у Јасеновцу, Срби нису били жртве геноцида него евентуално масовног насиља и сл. и како је Јасеновац функционисао као логор смрти и након 1945. године, дакле, у време социјалистичке Југославије. „И једно и друго су ревизионистички и неоусташки митови или измишљотине које је лако демантиовати“, каже Голдштајн.
Голдштајн: Ревизиониозам сада и у службеним ставовима
Пејаковић је од 2017. био на месту управника Спомен подручја Јасеновац. Каже да су у том раздобљу, поводом разних годишњица, на службеним страницама установе у текстовима писали о геноциду над Србима у НДХ. „Нико никад није реаговао нити обраћао пажњу на то. Док нисмо дошли у ову ситуацију где се то поставило као питање“.
Један од примера разилажења у размишљањима је прошлогодишње председавање Хрватске Међународним савезом сећања на холокауст (ИХРА) када су из те организације захтевали да у Јасеновцу поставе информативне плоче које ће имати „јасне и прецизне“ податке о догађајима у том логору. Међутим, настао је проблем.
„Чињеница је да око тога нисмо могли постићи договор. Дошли смо на крају до ситуације да не постоје дефиниције злочина на тим плочама, да се не користе појмови холокауста и геноцида. О томе су опет биле расправе и дискусије како томе приступити. Ја сам био при позицији да то треба јасно дефинисати“, испричао је Пејаковић, преносе Новости .
И тако данас на информативној плочи, поред избегавања термина геноцида над Србима, термини холокауста и самударипена (геноцид над Ромима) су такође заобиђени. Професор Голдштајн, који је недавно указао на спорну плочу у Јасеновцу, каже да се из свега извлачи један закључак.
„Постоји та плоча која је у Јасеновцу, која је врло вешто писана, али на њој нема нити Холокауста над Јеврејима нити геноцида над Ромима, па, наравно, ни геноцида над Србима. Нема друге него закључити да је то сада по први пут сам ревизионистички наратив интегрисан у службене политичке ставове“, каже хрватски историчар за НИН.
Владика Теодосије: Косово и Јасеновац су наш Велики Петак, али и Васкрс!
Да би то могли бити и званични ставови Владе Хрватске потврђује и изјава министарке културе Обуљен Коржинек. Она је у свом саопштењу, између осталог, поменула Холокауст над Јеврејима, геноцид над Ромима, али и масовни злочин над хрватским анти-фашистима и њима блискима и масовни злочин над Србима, поново избегавајући терминологију геноцида над Србима.
У том светлу може се посматрати и чињеница да је Влада Хрватске недавно послала протестну ноту Црној Гори, позивајући ту земљу да се суздржи од било чега што може угрозити њен пут према ЕУ, а све у светлу неких најава из Подгорице да ће предложити резолуцију о Јасеновцу, као својеврсну реакцију на резолуцију о Сребреници у Генералној скупштини Уједињених нација.
Класић: Уџбенички, по дефиницији, то је био геноцид
Хрватски историчар Хрвоје Класић каже за НИН, да је остао у шоку када је схватио да политичари, пре свега они из ХДЗ-а, нису ословили злочине над Србима за време НДХ-а геноцидом. Он лично верује да би званичнике у Загребу требало суочити с тим питањем.
„Нико од њих није рекао да није био геноцид, него једноставно не користе реч геноцид. Увидом у њихове изјаве пар година уназад, примећује се да у ствари нису користили тај термин. То једноставно није била уопште тема, сада би их требало суочити са том чињеницом и питати их шта мисле, односно да кажу зашто мисле да није био, ако тако мисле. Не знам како би политичари данас то оправдали, јер оправдања нема. Осим оног политичког, дакле нисмо у добрим односима са Србијом већ 30 година и сада нигде нећемо прихватити српске жртве као што Срби нигде неће прихватити хрватске или бошњачке жртве и гледаћемо на прошлост кроз данашње очи и кроз данашње критеријуме. А што се тиче геноцида, мислим да ту нема апсолутно никаквог спора, уџбенички, по свим дефиницијама, оно што је усташки режим радио над Србима од ’41 до ’45 године је био геноцид“, каже Класић.
Након овогодишњих парламентарних избора у Хрватској, ХДЗ је, како би оформио већину у Сабору, пристао на својеврсни услов десничарског Домовинског покрета (ДП), који је захтевао да српска мањина не буде у влади. Поставља се питање да ли су и те околности утицале на службени став према злочинима НДХ.
„Нема то никакве везе са Домовинским покретом, није да су они сада наглашено променили мишљење, него, увидом у њихове изјаве пар година уназад, примећује се да у ствари нису користили тај термин. Нема ту никакве ескалације, то је очито део њихове приче. Као и сви, остао сам у шоку због чињенице да је помињање геноцида у контексту усташког режима некоме остало проблематично“, подвлачи Хрвоје Класић.
Иво Голдштајн сматра да „трампа“ коју су направили ХДЗ и ДП при формирању владе није била искључиво ради састављање већине, него и зато што се део ХДЗ-а генерално не противи сарадњи са радикалном десницом.
„Читава ова прича има своје упориште и у десном крилу ХДЗ-а, које је готово на истој линији као и ДП. Постоји неки центристички ХДЗ, где је заправо вођство и евентуално једна мањина чланова који су распршени по Хрватској, али велики део ХДЗ-а је управо на тој радикалној линији. Дакле, једна ревизионистичка позиција у односу на Други светски рат са низом кривих, исфорсираних и натегнутих тумачења како о позицији партизана тако и о томе да ваља ‘пеглати’ злочиначки и издајнички карактер НДХ“, објашњава Голдштајн за НИН.
Голдштајн додаје и да се званична хрватска политика држала подаље од те теме већ 20 и нешто година, али да се садашњи наратив може објаснити и лошим односима Србије и Хрватске.
„Друга ствар је да хрватска политика која се дистанцирано држала ових рецимо 20 и нешто година од објашњавања онога што се дешавало у Јасеновцу сада се непосредно петља у дискусије о историји. Управо зато треба то ставити у контекст лоших односа Хрватске и Србије, историјског ревизионизма и са српске стране, јер је то закон спојених посуда. Ревизионисти и радикали су пресрећни када имају једни друге, јер једни без других не могу функционисати. Тако да је то једна тужна манифестација нечега што иде у корист властите штете, и једне и друге земље, и једног и другог народа“, закључује Голдшајн.
Извор: НИН
