Пише: Биној Кампмарк
Превод: Журнал
Док се свијет припремао за Други свјетски рат, проницљиви и хуманистички настројени аустријски писац Стефан Цвајг изрекао је мрачну опсервацију:
„Јавно и без устезања, поједине земље исказују вољу за ширењем и припремају се за рат. Политика наоружавања спроводи се усред бијела дана и невјероватном брзином; свакодневно у новинама читамо аргументе у корист ширења наоружања, идеју да то смањује незапосленост и подстиче берзу.“
Ова запажања нису далеко од одлуке земаља Европске уније од 27. маја да одобре програм зајмова у износу од 150 милијарди евра, познат као Иницијатива за безбједност Европе (SAFE). Према саопштењу Европског савјета, овај програм ће финансирати хитне и обимне инвестиције у европску одбрамбену технолошку и индустријску базу (EDTIB), с циљем повећања производних капацитета, обезбјеђивања доступности одбрамбене опреме када је потребна и рјешавања постојећих недостатака у способностима – у крајњем, јачајући укупну одбрамбену спремност ЕУ.
У саопштењу се такође истиче да ће SAFE омогућити континуирану европску подршку Украјини, повезујући њену одбрамбену индустрију са програмом. Иако није чланица ЕУ, Кијев ће моћи да учествује у овом програму. Занимљиво је да ће и Уједињено Краљевство, упркос изласку из ЕУ, моћи да учествује преко посебног споразума.
Исплате заинтересованим државама чланицама, на основу националних планова, биће у виду дугорочних зајмова по конкурентним условима, које ће корисничке државе морати да врате.
Овај програм представља прву велику одбрамбену инвестициону иницијативу на нивоу ЕУ, која има за циљ не само јачање одбрамбених капацитета Уније, већ и подршку одбрамбеној индустрији и повећање безбједности у ширем европском контексту.
Програм такође унапријед дефинише врсте наоружања, еуфемистички назване „одбрамбени производи“, које ће бити обухваћене. Како је наведено у саопштењу Европског савјета од 6. марта, они ће бити подијељени у двије категорије: прву чине, између осталог, муниција и пројектили, артиљеријски системи, копнене борбене способности са пратећим системима; другу — системи противваздушне и противракетне одбране, капацитети за површинско и подводно дјеловање на мору, беспилотне летјелице и системи за борбу против дронова, као и „стратешки подржавајући елементи“ као што су допуна горива у ваздуху, вјештачка интелигенција и електронско ратовање.
Шира стратегија милитаризације потврђује се повезивањем програма SAFE са ширим трансатлантским ангажманом и „комплементарношћу с НАТО-ом“. Програм ће „тежити побољшању интероперабилности, наставку индустријске сарадње и обезбјеђивању узајамног приступа најсавременијим технологијама са поузданим партнерима“. Важно је истаћи да је нагласак на сарадњи: најмање три државе морају се удружити приликом подношења захтјева за финансирање одбрамбених пројеката у оквиру SAFE програма.
Изгледа да ту има понешто за свакога: за милитаристу, за ратног хушкача и за трговце смрћу. Часопис Global Finance, намењен „финансијским стручњацима из корпоративног свијета“, већ је у априлу хвалио иницијативу SAFE. „Иницијатива има потенцијал да преобликује пословне моделе бројних водећих европских одбрамбених компанија – попут Сааба, који се традиционално ослањао на уговоре са шведском државом како би повећао продају.“ Какво ће олакшање бити за те одбрамбене компаније да се коначно ослободе ограничења у продаји која им намећу њихове владе. На помолу је прави европски тржишни рај смртоносних машина.
Фонд је намијењен једној, сасвим јасној сврси: рату. Лукаво камуфлирана ријеч „одбрана“ заправо је само шифра, кључ. Када се дешифрује, чита се као: агресија и сукоб, чежња за сљедећим великим војним обрачуном. Разлог за то је традиционалан, историјски и ирационалан: источњачка деспотска пријетња која долази с азијских степа, народи за које се сматра да не познају финесе европских манира и демократије. Не да је и сâма европска демократија у блиставом стању – довољно је погледати неке од кандидата на политичкој сцени да би се осјетила ерозија институционалног повјерења и пораст скепсе. Али увијек можемо окривити Русе, који, наравно, лукаво сију сумњу својим дезинформационим кампањама.
Ова иницијатива, као и њено све тјешње повезивање са наоружавањем Украјине, навела је чак и критичаре попут мађарског премијера Виктора Орбана да звуче сразмјерно разумно. „Треба да улажемо у сопствене војске, а они од нас очекују да финансирамо украјинску – милијардама, наредних година“, објавио је на мрежи X. „Јасно смо рекли: Мађарска неће платити. Наша дужност је да штитимо сопствени народ.“
Др Џулс Гомес: Леон XIV одбацује папски примат – ка пуном јединству свих хришћана
Одобрење фонда од стране Европске комисије изазвало је негодовање код појединих чланова Европског парламента – институције коју је Европска комисија већ више пута третирала готово с презиром. Предсједница Европског парламента Роберта Мецола упозорила је почетком маја предсједницу Комисије Урсулу фон дер Лајен да преиспита употребу члана 122 Уговора о ЕУ, који се смије користити само у ванредним ситуацијама и то шкрто, као механизам за убрзано доношење одлука уз минималну контролу парламента. Заобилажење посланика и њихове улоге у надзору може, упозорила је, „поткопати демократски легитимитет ослабљујући законодавне и надзорне функције Парламента“. Позивање Савјета на члан 122 потенцијално је отворило процес који би могао завршити на Суду правде Европске уније.
Правни одбор Европског парламента (JURI) такође је подржао правно мишљење које одбацује лагодан приступ Комисије приликом одобравања фонда. Према том строго образложеном ставу, члан 122 представља неадекватно оправдање, јер праг за активирање ванредних овлашћења једноставно није испуњен.
Иронично, нови талас наоружавања одвија се са обје стране Атлантика – по налогу администрације Доналда Трампа, која је вјечно огорчена због тога што Европа „не вуче довољно војне тежине“, и Москве, представљене као потенцијални освајач, катализатор за украштавање континента оружјем. Први и даље „игра жмурке“ са Бриселом, иако је суштински присутан у Европи – било кроз сталне гарнизоне, било кроз војну опрему; други остаје згодан изговор за сипање новца у џепове војно-индустријског естаблишмента. Како би Стефан Цвајг то све мрзио.
Биној Кампмарк је био добитник стипендије Комонвелта на Селвин колеџу у Кембриџу. Предаје на Универзитету РМИТ у Мелбурну. Е-пошта: bkampmark@gmail.com
