Piše: Filip Đorđević
Nedavna ostavka upravnika Javne ustanove Spomen područje (JUSP) Jasenovac, Ive Pejakovića, uspela je da podigne prašinu i otkrije dugo zataškavane probleme, ali i sam narativ hrvatskih vlasti u vezi sa zločinima Nezavisne države Hrvatske (NDH) za vreme Drugog svetskog rata. Naime, Pejaković je podneo ostavku nezadovoljan činjenicom da njegovi nadležni čine sve što mogu da institucionalno onemoguće imenovanje masovnog zločina nad Srbima u vreme NDH kao genocida. Takva namera sada se prepoznala i u izjavama hrvatskih zvaničnika i članova vlade koji izbegavaju uopšte termin genocid kada pričaju o ustaškim zločinima nad Srbima.
Odluka Pejakovića je zaradila pridev bizarnosti, kada se pogleda od kada datiraju i šta su razlozi ostavke. Povod leži u članku objavljenom pre 17 godina na sajtu JUSP-a Jasenovac, u kojem je stajala i neprecizna rečenica da je na sastanku predstavnika Trećeg rajha i NDH juna 1941. godine, spomenuto „konačno rešenje“ nad Srbima. Problematika leži upravo u terminologiji jer kvalifikacija „konačnog rešenja“ tamo nije izrečena, što ne znači da se u stvarnosti nije sprovodila, slažu se hrvatski istoričari u razgovoru za NIN. Prema svim relevantnim istraživanjima, namera je postojala i Pavelićev režim je sprovodio širom NDH, podseća hrvatski portal Novosti.
Sporni tekst je objavljen 2007. godine na zvaničnom sajtu, međutim, sam članak ne pretpostavlja u sebi nikakvu naučnost, već je više samo opšti uvod u politiku NDH tokom Drugog svetskog rata. U žižu javnosti je došao tek 19. maja ove godine, kada je hrvatska istraživačka fektčeking stranica CroFacta objavila tekst o spornom članku. Potom ga je preneo Večernji list, nakon čega je predsednica Upravnog odbora JUSP-a, Matea Brstilo Rešetar, od Pejakovića zahtevala objašnjenje. To je bio povod za njegovu ostavku, ali razlozi ipak leže u tome što se u Hrvatskoj već duži period radi na razdvajanju pojma genocid od stradanja Srba u NDH, pišu Novosti, uz citiranje šta je o svemu ovih dana rekao sam Pejaković.
„Ni za koga nije sporno da se masovni zločini nad Jevrejima u Drugom svetskom ratu mogu okarakterisati kao Holokaust, da se masovni zločini nad Romima mogu okarakterisati kao genocid. I onda dolazimo do toga kako okarakterisati masovne zločine nad Srbima. Ja sam stava da se to može i treba okarakterizirati kao genocid. Čitave rasprave i suprotnosti u razmišljanjima o ovoj temi dovele su do ostavke“, objasnio je Pejaković.
Komentarišući ceo događaj, hrvatski istoričar Ivo Goldštajn za NIN kaže da se Pejaković već sedam godina kao upravnik suprotstavljao sve jačim pritiscima da prihvati stav kako u vreme NDH, pa i u Jasenovcu, Srbi nisu bili žrtve genocida nego eventualno masovnog nasilja i sl. i kako je Jasenovac funkcionisao kao logor smrti i nakon 1945. godine, dakle, u vreme socijalističke Jugoslavije. „I jedno i drugo su revizionistički i neoustaški mitovi ili izmišljotine koje je lako demantiovati“, kaže Goldštajn.
Goldštajn: Revizioniozam sada i u službenim stavovima
Pejaković je od 2017. bio na mestu upravnika Spomen područja Jasenovac. Kaže da su u tom razdoblju, povodom raznih godišnjica, na službenim stranicama ustanove u tekstovima pisali o genocidu nad Srbima u NDH. „Niko nikad nije reagovao niti obraćao pažnju na to. Dok nismo došli u ovu situaciju gde se to postavilo kao pitanje“.
Jedan od primera razilaženja u razmišljanjima je prošlogodišnje predsedavanje Hrvatske Međunarodnim savezom sećanja na holokaust (IHRA) kada su iz te organizacije zahtevali da u Jasenovcu postave informativne ploče koje će imati „jasne i precizne“ podatke o događajima u tom logoru. Međutim, nastao je problem.
„Činjenica je da oko toga nismo mogli postići dogovor. Došli smo na kraju do situacije da ne postoje definicije zločina na tim pločama, da se ne koriste pojmovi holokausta i genocida. O tome su opet bile rasprave i diskusije kako tome pristupiti. Ja sam bio pri poziciji da to treba jasno definisati“, ispričao je Pejaković, prenose Novosti .
I tako danas na informativnoj ploči, pored izbegavanja termina genocida nad Srbima, termini holokausta i samudaripena (genocid nad Romima) su takođe zaobiđeni. Profesor Goldštajn, koji je nedavno ukazao na spornu ploču u Jasenovcu, kaže da se iz svega izvlači jedan zaključak.
„Postoji ta ploča koja je u Jasenovcu, koja je vrlo vešto pisana, ali na njoj nema niti Holokausta nad Jevrejima niti genocida nad Romima, pa, naravno, ni genocida nad Srbima. Nema druge nego zaključiti da je to sada po prvi put sam revizionistički narativ integrisan u službene političke stavove“, kaže hrvatski istoričar za NIN.
Vladika Teodosije: Kosovo i Jasenovac su naš Veliki Petak, ali i Vaskrs!
Da bi to mogli biti i zvanični stavovi Vlade Hrvatske potvrđuje i izjava ministarke kulture Obuljen Koržinek. Ona je u svom saopštenju, između ostalog, pomenula Holokaust nad Jevrejima, genocid nad Romima, ali i masovni zločin nad hrvatskim anti-fašistima i njima bliskima i masovni zločin nad Srbima, ponovo izbegavajući terminologiju genocida nad Srbima.
U tom svetlu može se posmatrati i činjenica da je Vlada Hrvatske nedavno poslala protestnu notu Crnoj Gori, pozivajući tu zemlju da se suzdrži od bilo čega što može ugroziti njen put prema EU, a sve u svetlu nekih najava iz Podgorice da će predložiti rezoluciju o Jasenovcu, kao svojevrsnu reakciju na rezoluciju o Srebrenici u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.
Klasić: Udžbenički, po definiciji, to je bio genocid
Hrvatski istoričar Hrvoje Klasić kaže za NIN, da je ostao u šoku kada je shvatio da političari, pre svega oni iz HDZ-a, nisu oslovili zločine nad Srbima za vreme NDH-a genocidom. On lično veruje da bi zvaničnike u Zagrebu trebalo suočiti s tim pitanjem.
„Niko od njih nije rekao da nije bio genocid, nego jednostavno ne koriste reč genocid. Uvidom u njihove izjave par godina unazad, primećuje se da u stvari nisu koristili taj termin. To jednostavno nije bila uopšte tema, sada bi ih trebalo suočiti sa tom činjenicom i pitati ih šta misle, odnosno da kažu zašto misle da nije bio, ako tako misle. Ne znam kako bi političari danas to opravdali, jer opravdanja nema. Osim onog političkog, dakle nismo u dobrim odnosima sa Srbijom već 30 godina i sada nigde nećemo prihvatiti srpske žrtve kao što Srbi nigde neće prihvatiti hrvatske ili bošnjačke žrtve i gledaćemo na prošlost kroz današnje oči i kroz današnje kriterijume. A što se tiče genocida, mislim da tu nema apsolutno nikakvog spora, udžbenički, po svim definicijama, ono što je ustaški režim radio nad Srbima od ’41 do ’45 godine je bio genocid“, kaže Klasić.
Nakon ovogodišnjih parlamentarnih izbora u Hrvatskoj, HDZ je, kako bi oformio većinu u Saboru, pristao na svojevrsni uslov desničarskog Domovinskog pokreta (DP), koji je zahtevao da srpska manjina ne bude u vladi. Postavlja se pitanje da li su i te okolnosti uticale na službeni stav prema zločinima NDH.
„Nema to nikakve veze sa Domovinskim pokretom, nije da su oni sada naglašeno promenili mišljenje, nego, uvidom u njihove izjave par godina unazad, primećuje se da u stvari nisu koristili taj termin. Nema tu nikakve eskalacije, to je očito deo njihove priče. Kao i svi, ostao sam u šoku zbog činjenice da je pominjanje genocida u kontekstu ustaškog režima nekome ostalo problematično“, podvlači Hrvoje Klasić.
Ivo Goldštajn smatra da „trampa“ koju su napravili HDZ i DP pri formiranju vlade nije bila isključivo radi sastavljanje većine, nego i zato što se deo HDZ-a generalno ne protivi saradnji sa radikalnom desnicom.
„Čitava ova priča ima svoje uporište i u desnom krilu HDZ-a, koje je gotovo na istoj liniji kao i DP. Postoji neki centristički HDZ, gde je zapravo vođstvo i eventualno jedna manjina članova koji su raspršeni po Hrvatskoj, ali veliki deo HDZ-a je upravo na toj radikalnoj liniji. Dakle, jedna revizionistička pozicija u odnosu na Drugi svetski rat sa nizom krivih, isforsiranih i nategnutih tumačenja kako o poziciji partizana tako i o tome da valja ‘peglati’ zločinački i izdajnički karakter NDH“, objašnjava Goldštajn za NIN.
Goldštajn dodaje i da se zvanična hrvatska politika držala podalje od te teme već 20 i nešto godina, ali da se sadašnji narativ može objasniti i lošim odnosima Srbije i Hrvatske.
„Druga stvar je da hrvatska politika koja se distancirano držala ovih recimo 20 i nešto godina od objašnjavanja onoga što se dešavalo u Jasenovcu sada se neposredno petlja u diskusije o istoriji. Upravo zato treba to staviti u kontekst loših odnosa Hrvatske i Srbije, istorijskog revizionizma i sa srpske strane, jer je to zakon spojenih posuda. Revizionisti i radikali su presrećni kada imaju jedni druge, jer jedni bez drugih ne mogu funkcionisati. Tako da je to jedna tužna manifestacija nečega što ide u korist vlastite štete, i jedne i druge zemlje, i jednog i drugog naroda“, zaključuje Goldšajn.
Izvor: NIN
