Dolar je američka supermoć. On predstavlja ekonomsku i političku pesnicu bez premca. Putin i Si su na poslednjem sastanku jasno ukazali da će udariti na ovaj temelj
Najzanimljiviji ishod trodnevnog susreta između Vladimira Putina i Sija Đinpinga prošao je relativno neprimećeno u medijima. Opisujući njihove razgovore, Putin je rekao: „Podržavamo korišćenje kineskog juana za finansijska namirenja između Rusije i zemalja Azije, Afrike i Latinske Amerike“. Dakle, druga najveća svetska ekonomija i njen najveći izvoznik energije aktivno rade da potkopaju dominaciju dolara kao stuba međunarodnog finansijskog sistema. Da li će uspeti?
Dolar je američka supermoć. On predstavlja vašingtonsku ekonomsku i političku pesnicu bez premca. Sjedinjene Američke Države mogu da drugim državama uvode sankcije unilateralno, i da ih tako praktično isključuju iz velikog dela svetske ekonomije. Osim toga, dok slobodno troši dolare, Vašington može biti siguran da će ostatak sveta kupovati njegov dug, uglavnom u obliku blagajničkih zapisa (Treasury Bills ili blagajnički zapisi su instrumenti kratkoročnog zaduživanja američke vlade za koje garantuje Ministarstvo finansija sa rokom dospeća od godinu dana ili manje; uglavnom se prodaju u apoenima od po hiljadu dolara; prim. prev).
Opasne okolnosti
Sankcije uvedene Rusiji zbog invazije na Ukrajinu kombinovane sa sve agresivnijim pristupom Vašingtona prema Kini stvorili su retko opasan splet okolnosti u kojima Rusija i Kina ubrzavaju napore da se udalje od dolara. Njihove centralne banke drže sve manje svojih rezervi u dolarima, i veliki deo trgovine među njima podmiruje se juanima. Osim toga one, kako je Putin istakao, ulažu napore da privole i druge države da im se pridruže.
Bajdenova administracija vodi ekonomski rat protiv Rusije izuzetno efikasno time što je izgradila koaliciju podrške Ukrajini u koju su uključene gotovo sve bogate svetske ekonomije. Ovo čini da bekstvo iz dolarske trgovine ka drugim visoko vrednim i stabilnim valutama, kao što su evro, funta ili kanadski dolar, za Rusiju bude vrlo težak zadatak, jer je reč o zemljama koje su takođe uvele sankcije Rusiji.
Ovo što je moglo da dovede do oštrijeg razilaženja sa ulogom dolara bila je odluka američkog predsednika Donalda Trampa iz maja 2018. da se povuče iz nuklearnog dogovora sa Iranom i da uvede sankcije [ovoj zemlji]. Evropska unija, koja se snažno protivila ovom potezu, gledala je kako usled dolarske dominacije Iran momentalno biva isključen iz velikog dela svetske ekonomije, uključujući i sa trgovinskim partnerima iz Evrope. Žan Klod Junker, koji je tada predsedavao Evropskom komisijom, predložio je jačanje međunarodne pozicije evra kako bi zaštitio Evropu od „sebičnog unilateralizma“. Komisija je izgradila nacrt puta ka ovom cilju.
To se nije dogodilo; i dalje opstaju mnoge fundamentalne sumnje oko budućnosti samog evra. Dominacija dolara je čvrsto utemeljena, iz mnogo dobrih razloga. Globalizovanoj ekonomiji potrebna je jedinstvena ekonomija za laku i efikasnu razmenu. Dolar je stabilan; možete da ga kupite i prodate u bilo koje vreme, i njegovu vrednost velikim delom određuje tržište, a ne raspoloženje vlade. To je razlog zašto kinesko nastojanje da proširi međunarodnu ulogu juana nije dalo rezultate. Ironično, ukoliko Si želi da izazove najveću moguću štetu za SAD, on će morati da liberalizuje svoj finansijski sektor, čime bi juan pretvorio u istinskog suparnika dolaru, ali i prihvatio principe tržišne ekonomije i ekonomske otvorenosti koji su u suprotnosti sa njegovim unutarpolitičkim ciljevima.
Alternative na vidiku
Pa ipak, vašingtonsko korišćenje dolara kao geopolitičkog oruđa tokom prethodne decenije navelo je mnoge važne zemlje da tragaju za načinima da izbegnu sudbinu Rusije. Udeo dolara u ukupnim rezervama centralnih banaka opao je sa otprilike sedamdeset odsto koliko je činio pre dvadeset godina na 60 odsto danas, a i dalje postojano opada. Evropljani i Kinezi pokušavaju da izgrade međunarodni sistem plaćanja izvan sistema SVIFT kojim dominira dolar. Saudijska Arabija koketira sa idejom da cenu nafte iskazuje u juanima. Indija većinu svoje nafte koju kupuje od Rusije namiruje u nedolarskim valutama.
Digitalne valute, koje ispituje većina država, mogle bi da budu naredna alternativa; u stvari, kineska centralna banka je napravila jednu takvu valutu. Sve ove alternative dodaju nove troškove, ali ako nas je prethodnih nekoliko godina nečemu naučilo, to je da su države sve spremnije da trpe dodatne troškove kako bi postigle političke ciljeve.
Nastavlja se traganje za jedinstvenom zamenom za dolar, ali nje neće biti. Međutim može li se desiti da dolar bude srušen sa hiljadu malih uboda? To deluje kao verovatniji scenario. Autor i investitor Rušir Šarma ističe: „Sada, po prvi put u živom sećanju, imamo međunarodnu finansijsku krizu u kojoj dolar slabi umesto da jača. Pitam se da li je ovo nagoveštaj stvari koje pristižu.“
Ukoliko jeste, Amerikanci bi trebalo da budu zabrinuti. Pisao sam prošle nedelje o lošoj geopolitičkoj navici koju je Vašington razvio zbog svog unipolarnog statusa bez pravih takmaca. Ovaj pristup još više važi u ekonomiji. Američki političari su se navikli na trošenje bez ikakvih briga o deficitu – javni dug se gotovo upetostručio, sa otprilike 6,5 biliona dolara pre dvadeset godina na 31,5 biliona danas. Federalne rezerve razrešile su niz finansijskih krahova masivnim uvećanjem svog bilansa stanja, i to dvanaestostruko, sa oko 730 milijardi pre dvadeset godina na oko 8,7 biliona danas. Sve ovo funkcioniše zahvaljujući jedinstvenom statusu dolara. Ukoliko on nestane, Amerika će se suočiti sa izazovom sa kakvim se nikada ranije nije suočila.
Farid Zakarija je kolumnista Vašington posta i autor poznate emisije na Si-En-En-u.
Farid Zakarija
Izvor: The Washington Post
Prevod: Novi Standard
