Američki predsednik uveo je namet od dvadeset pet odsto Nju Delhiju i približio se Pakistanu uprkos nekada srdačnim odnosima sa premijerom Modijem
Pišu: Džon Rid iz Delhija i Humza Džilani iz Islamabada
Preveo: M. M. Milojević
U februaru američki predsednik Donald Tramp ugostio je Narendru Modija u Ovalnoj kancelariji. Indijski premijer dočekan je srdačno i Tramp ga je pozdravio kao „velikog prijatelja“.
Svega šest meseci kasnije, odnosi između predvodnika dve najveće svetske demokratije su se urušili, sve do Trampovog uvođenja carinjenja indijske robe po stopi od 25 odsto ove nedelje i naširokog klevetanja pete najveće svetske ekonomije.
U seriji svađalačkih objava na društvenoj mreži Trut Sošal objavljenoj u poznim noćnim satima Tramp je kritikovao indijske trgovinske prepreke kao „naporne i zamorne“ i svrstao je najbrže rastuću veliku svetsku ekonomiju među američke neprijatelje, pišući da su i Indija i Rusija opterećene „mrtvim ekonomijama“.
Invektiva američkog predsednika zapanjila je indijske zvaničnike, ostavljajući analitičare da se bore da razumeju kako su odnosi između lidera – koji su donedavno odavali utisak snažne uzajamne naklonosti – doživeli tako nagli pad.
„Tramp je očigledno ovo načinio vrlo ličnom stvari protiv Modija“, kaže Indrani Bagči, šef tink-tenka Ananta centar. „Ne mislim da to više ima mnogo veze sa političkim pitanjima“.
Tramp je ukazao još pre nekoliko nedelja da trgovinski sporazum sa Nju Delhijem samo što nije postignut pošto je Indija nastojala da se reši carinskih nameta od dvadeset šest odsto uvedenih na „dan oslobođenja“.
Ali dažbine uvedene u sredu – uoči roka koji je Tramp zadao drugim američkim trgovinskim partnerima za 1. avgust – bile su samo jedan procenat niže. Američki predsednik je dodao da će Indiju kazniti na neki neodređeni način zbog kupovine ruske nafte.
„Indijci su izuzetno osetljivi na percipirane ili stvarne uvrede i ovo nije način na koji je Indija bilo kada postupala prema bilo kom državniku“, kaže C. Radža Mohan, gostujući predavač na Institutu za južnoazijske studije u Singapuru. „Pojedine uvrede prevazilaze bilo kakav prihvatljiv odnos, a jezik, stil i naglost nisu način na koji ljudi komuniciraju jedni s drugima.
Modijeva vlada rekla je da ispituje posledice Trampovog poteza i zvaničnici su rekli za Fajnenšel tajms da još uvek očekuju da američka delegacija ponovo doputuje u Indiju na trgovinske razgovore kasnije ovog meseca. „Preduzećemo sve neophodne korake kako bismo osigurali i unapredili svoje nacionalne interese“, izneo je u kratkom obraćanju skupštini indijski ministar trgovine Pijuš Gojal.
Američki zvaničnici jasno su naznačili da vašingtonsko nezadovoljstvo Indijom najvećim delom proističe od indijske kupovine nafte od Rusije – najvećeg indijskog snabdevača.
Marko Rubio, američki državni sekretar nazvao je kupovinu nafte „iritantnom neugodnošću“ u svom nedavnom obraćanju na Foks televiziji, dodajući da „Indija… suštinski pomaže finansiranje [ruskog] ratnog napora“ u Ukrajini.
U igri je, analitičari navode, bilo mnogo više od odnosa između Trampa i Modija ili čak indijskih ekonomskih veza sa njenim najvećim trgovinskim partnerom. Oni dodaju kako izgleda da Tramp gradi bliže veze sa indijskim arhineprijateljem Pakistanom svega nekoliko nedelja nakon što su južnoazijski neprijatelji vodili kratkotrajni vojni sukob.
„Indija sa sve snažnijim samopouzdanjem o svojoj rastućoj ulozi u svetu, oseća sve manju potrebu za postizanjem kompromisa sa Sjedinjenim Američkim Državama o središnjim političkim pitanjima i suočava se sa poteškoćama u nošenju sa lukavim pregovaračem u Beloj kući“, kaže Kristofer Klari, gostujući saradnik programa za Južnu Aziju Stimsonovog centra.
Tokom Hladnog rata SAD su imale zategnute odnose sa Indijom, kada je Nju Delhi održavao bliske veze sa Moskom. Ali tokom prethodne dve decenije ove zemlje su izgradile odnose u odbrambenom i tehnološkom sektoru koji su naširoko sagledavani kao najsnažniji odgovor demokratskog sveta na ekspanzionističku Kinu.
U februaru, dve zemlje su obznanile planove za novo desetogodišnje odbrambeno partnerstvo i navele su da planiraju da obave prvu rundu bilateralnih trgovinskih pregovora do jeseni.
U pregovorima koji su usledili, analitičari i zvaničnici u Indiji i SAD su rekli da su dve strane postigle načelni dogovor da smanje carinske stope i otvore tržište za širok opseg industrija, uz indijsko insistiranje da se zaštiti njeno politički osetljivo tržište žitaricama i mlečnim proizvodima.
Nju Delhi je bio ljut zbog Trampovog uplitanja tokom i nakon majskog sukoba sa Pakistanom, koji je otpočeo nakon napada na deo Kašmira pod indijskom kontrolom u kojem je stradalo dvadeset šest civila. Indija je okrivila Pakistan za ovaj napad, dok je Pakistan negirao umešanost i pozvao je na „neutralnu“ istragu.
Modijeva vlada takođe otvoreno negira Trampove tvrdnje da je isposlovao primirje u ovom sukobu i da je posegao za trgovinskim dogovorima kako bi se suprotstavljene strane sa tim saglasile.
Zvanični indijski kominike objavljen povodom razgovora Trampa i Modija 17. juna navodi: „Ni u jednom trenutku tokom čitavog niza događaja nije bilo nikakve rasprave, ni na jednom nivou, o indijsko-američkom trgovinskom dogovoru, niti bilo kakvog predloga za američko posredovanje između Indije i Pakistana“.
Pakistan je, nasuprot tome, nominovao Trampa za Nobelovu nagradu za mir navodeći njegovu zaslugu za razrešenje krize.
Islamabad je takođe ponudio američkom predsedniku sklonom trampama i pogađanju transfer jednog istaknutog militanta terorističke organizacije Isis-Ka kao i dogovore koji obuhvataju širok opseg tema kao što su kripto valute, veštačka inteligencija, fosilna goriva i strateške rude. Asim Minir, zapovednik pakistanske vojske i de fakto predvodnik ove zemlje, bio je gost na dvočasovnom ručku u Beloj kući u junu.
Skoro u istom dahu u kojem je Tramp pogodio Indiju novim carinama ove nedelje, on je objavio dogovor sa Pakistanom da će zajednički raditi na razvoju eksploatacije „ogromnih naftnih rezervi“ u ovoj zemlji. Ova opaska delovala je kao posebno izvagana da isprovocira reakciju Delhija, pošto je ukazao da bi Pakistan jednog dana možda mogao da „prodaje naftu Indiji“. Pakistanu je takođe uvedena niža carinska stopa od 19 odsto na izvoz robe u SAD.
Iako američki prigovori na indijsko nabavljanje ruske nafte nisu bili uzrok sadašnjoj napetosti između dvaju zemalja, oni će „svakako stvoriti nove probleme za Delhi“, kaže Ešli Telis, viši saradnik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir.
„Sve dok je Trampova politika bila u saglasnosti sa Putinom, indijska kupovina nafte nije bila problematična“, kaže Telis. „Sada je to iznenada postala kako je naglo pojačano Trampovo interesovanje za postizanjem primirja“.
U indijskom unutrašnjem kontekstu, sučeljavanje se odigralo tokom skupštinskog zasedanja i Modijevi protivnici su brže bolje iskoristili priliku da napadnu premijera, čiji je autoritet kod kuće izložen ozbiljnim iskušenjima.
„Svako zna da je indijska ekonomija mrtva ekonomija“, izjavio je predvodnik opozicije Rahul Gandi izveštačima ove nedelje, odgovarajući na opaske američkog predsednika. „Predsednik Tramp je samo izneo činjenice“.
Izvor: Fajnenšel Tajms
