Економисти предвиђају оштро опадање привредне активности и велики владин дефицит пошто јача страх да ће се рат продужити
Пишу: Џејмс Шотер из Сдерота и Ајван Левингстон из Лондона
Пре него што је рат избио између Израела и Хамаса, пивара Џеремија Велфелда у израелском граду Емек Хефер производила је педесет хиљада литара пива месечно, док је у његових четрнаест ресторана широм земље долазило хиљаде гостију свакога дана.
Након две недеље пошто је избио сукоб, Велфелдови послови су застали. Пивара не производи ништа; дванаест од четрнаест његових ресторана је затворено, а у једном од два који и даље раде свега пет људи је дошло у време ручка у четвртак.
„Уобичајених дана долази између педесет и сто педесет људи. Да ли је уопште смислено отварати ресторан [у овим околностима]? Не могу да покријем трошкове“, каже. „Нисам сигуран како ће се ово завршити. Могла би да буде последња сламка која ће сломити леђа компанији“.
Док се земља опоравља после најсмртоноснијег напада на својој територији 7. октобра трговачки промет на полупразним улицама доживео је колапс.
У Израелу, рат је погодио земљу чија је економија просперирала, упркос деценијски дугом сукобу са Палестинцима, док су окупиране Западна Обала и изоловани Појас Газе дуго притиснути сиромаштвом и незапосленошћу.
Првобитни шок који је уследио након напада Хамаса 7. октобра приморао је на затварање израелске барове и ресторане, као и на отказивање стотина летова. Рекордна мобилизација војних резервиста – око 360.000 људи је позвано – оставила је фирме које су и даље радиле без потребног особља.
Ракете које су палестински милитанти испаљивали из Газе – и појачана напетост према паравојној групи Хезболах коју подржава Иран – довели су до тога да велике области близу северне и јужне границе буду испражњене.
Рат је избио након што је Хамас, палестинска милитантна група, пробио безбедносне баријере око Газе како би извео вишеструки напад у јужном Израелу током којег је страдало више од 1400 људи, према наводима израелских званичника.
Израел је одговорио бомбардовањем Газе и прекидом у снабдевању воде, горива и електричне енергије, што је довело да званичници Уједињених нација упозоре на катастрофалну хуманитарну кризу која би могла да погоди енклаву. У израелском нападу на Газу, који контролише Хамас, усмрћен је 4.651 човек према наводима палестинских власти [подаци од краја октобра; до сада је број погинулих до дана успостављања примирја 24.11. порастао на 14.854 страдалих, прим. прев]. Он је такође изазвао страховања да ће рат довести до ширег сукоба.
Рат и регионалне напетости одразиле су се и на израелско берзанско тржиште, где је индекс ТА-35 пао за 9 одсто, док је курс шекела пао на испод 4 за један долар пошто се инвеститори опредељују очекујући дуготрајни сукоб који би донео велике економске трошкове. Знатно је скочила цена осигурања дуга израелске владе.
Гај Беит-Ор, главни економиста у инвестиционој кући Псагот, рекао је да би економски пад могао бити дужи него током израелског једномесечног сукоба са Хезболахом 2006. године – што је један од највећих скорашњих ратова – и да би економски учинак могао да опадне и за 2 до 3 одсто између трећег и четвртог квартала.
„Очекују нас дуготрајне војне операције и оне ће оставити озбиљне последице по израелску економију“, рекао је. „Људи отказују одморе, забаве, разна дешавања. Остају код куће. Деца су код куће тако да велики број људи не може да ради“. Школе широм Израела прешле су на наставу преко интернета.
У услужном сектору, ова напрегнутост је акутна. У уобичајеним недељама, Нина Мизрахи, таксиста из северног Израела, обави 20 до 40 вожњи дневно. Прошле недеље, њен просек је био једна вожња током дана. „Нема посла“, каже. „Заиста не знам како ће мале фирме прегурати“.
Туризам је такође претрпео штету, баш у време када је почела сезона путовања од октобра до децембра. Генит Пелег, председник Израелске асоцијације туристичких водича, рекао је да су неке туре заказане и за две године унапред сада отказане, због страха да би осветничка инвазија на Газу могла да ескалира у регионални сукоб.
„Отказују нам свакога дана“, рекла је, додајући да колапс пословања подсећа на оно што се десило током пандемије. „Тек смо се опоравили од Ковида. И сада нас је ово снашло.“
У подручјима на југу Израела око Газе, где се носе са последицама Хамасовог напада, знаци економских потешкоћа су свугде наоколо. Пре рата Сдерот је био град од тридесет хиљада људи. До сада је постао град духова, из којег је евакуисано преко 90 одсто становника, нанизане радње у улицама су затворене а семафори на раскршћима беспрекидно исијавају наранџастом бојом.
Када је постало јасно које су очекиване последице напада, захтеви за владином помоћи су порасли. У четвртак, министар финансија Безазел Смотрич објавио је план за помоћ фирмама чије је пословање претрпело ударац. Према најави требало би да им буду покривени фиксни трошкови, а радници који не могу да раде добили би финансијску помоћ. Централна банка је такође ступила у акцију, објавивши прошле недеље да ће продати и до 30 милијарди долара из девизних резерви како би подржала шекел.
Смотрич је рекао да би, као последица планова о помоћи, владин дефицит могао да скочи на 3,5 одсто БДП-а ове године, знатно више од 1,1 одсто него што је био ранији циљ. Економисти предвиђају много већи пад наредне године.
Али Рафи Гозлан, главни економиста инвестиционе куће Ај-би-ај, каже да, када се у обзир узме однос дуга и националног производа који је на нивоу од око 60 одсто и да Централна банка располаже са девизним резервама у висини од 200 милијарди долара, Израел улази у рат у бољем финансијском стању него током претходних сукоба.
„Овога пута је прилично другачије. То допушта и Израелској банци и влади да финансирају неопходни буџетски дефицит који ће нагло скочити“, рекао је. „Видећемо приличну штету по економску активности, али то је повезано са дужином и опсежношћу војне операције“.
Иако је Израел водио више ратова током своје седамдесет петогодишње историје, његова економија се увек опорављала. Ерел Маргалит, оснивач инвестиционе фирме Џерузалем венчур партнер каже да, иако су инвеститори постављали бројна питања о сукобу, било је нових договора у кључном технолошком сектору, који је довољно робустан да се носи са кризом.
„Изградили смо високотехнолошку индустрију током безбедносних изазова“, рекао је.
Јон Медвед, генерални директор Аур Крауд, инвестиционе фирме која се бави прикупљањем средстава са седиштем у Јерусалиму, такође предвиђа да ће се економија опоравити.
„Оно што је бизарно јесте колико је нормално ово постало“, рекао је. „Људи разумеју да је свугде ризично. Питање је само ублажити ризик“.
Чак и у време метежа, неки радници у високотехнолошком сектору се враћају на посао. „Људи морају да се врате – колико год лудо звучало оно што ћу рећи – у неку врсту нормалности“, рекао је Аријел Коек, директор стартап компаније Наван. „Пoвратак на посао је веома важан. Неко мора да плати трошкове рата“.
Велфелд је, међутим, опрезнији. За сада, он живи од данас до сутра. „Надам се да ћемо следеће недељи моћи да се вратимо [и отворимо неке од наших ресторана] са основним особљем и видимо шта ће се десити“, рекао је. „Али ствари су компликоване. Стварно је компликовано. Зато што имам осећај да ће овај мали шоу у којем смо се затекли потрајати“.
Превео: М. М. Милојевић
Извор: https://www.ft.com/content/deb2c2cb-7796-4310-9112-8ef3abab809a
