Ilegalna imigracija preko južne, američko-meksičke granice, stiče preimućstvo na popisu tema koje su biračima najvažnije u godini predsedničkih izbora
Prema istraživanju „Asošiejted presa“, sprovedenom između kraja novembra i 4. decembra 2023, a objavljenom početkom ove godine, udeo ispitanika koji drže da su imigracije važno političko pitanje kojim bi vlasti trebalo da se bave u predstojećoj godini porastao je sa 27 na 35 odsto, u odnosu na prošlogodišnje istraživanje. Među glasačima republikanske orijentacije taj udeo je 55 odsto, dok je nešto preko petine demokrata označilo ovu temu kao izuzetno važnu. I kod jednih i kod drugih zabeležen je skok u odnosu na prošlu godinu, sa 45, odnosno sa 14 odsto.
Slične podatke donosi i „Ej-Bi-Si njuz“. „Bajden se kreće duž ivice u vezi sa ovim pitanjem“, izjavio je jedan posmatrač za ovu medijsku kuću. Glasači na stranačkim izborima u Ajovi i Nju Hempširu navodili su da je pitanje imigracije gotovo podjednako značajno koliko i ono ekonomsko. „Najvažnije mi je obezbeđenje granice, nacionalna bezbednost“, izjavio je glasač iz Nju Hempšira Bil Kolins krajem januara. Prema istraživanju javnog mnjenja agencije „Harvard-Haris pol“, 35 odsto registrovanih glasača smešta imigraciju na prvo mesto po važnosti, nekoliko procenata iznad inflacije.
Broj imigranata koji ilegalno prelaze južnu američku granicu izuzetno je teško proceniti. Vlasti beleže da je u decembru 2023. zabeleženo rekordnih 302.000 ilegalnih prelazaka granice. „Ne mislim da bilo ko može iskreno da pogleda južnu granicu i kaže da federalna vlada ispunjava svoje obaveze“, izjavio je za „Foks njuz“ profesor prava i stručnjak za američko ustavno pravo Džonatan Tarli. „Bajdenova administracija stvorila je egzistencijalnu krizu praktično uvodeći otvorenu granicu“, potcrtao je Tarli.
Operacija usamljena zvezda
Prema dostupnim podacima, broj zabeleženih ilegalnih prelazaka američko-meksičke granice naglo je porastao od januara 2021. i početka Bajdenovog predsedničkog mandata. Tokom 2023. mesečno je beleženo i do 200.000 ilegalnih imigranata, odnosno 1,4 miliona od početka godine zaključno sa septembrom. Po svoj prilici tokom prošle godine na tlo SAD je iz Meksika nelegalno stupilo više od dva miliona ljudi. U pitanju su useljenici iz različitih delova sveta, mahom iz Latinske Amerike, država sa uske teritorije južno od Meksika, ali s drugih kontinenata – na društvenim mrežama raznovrstan je multimedijalni sadržaj koji upućuje kako doći do Meksika, kontaktirati s krijumčarima i potom izigrati imigracione američke vlasti.
Doduše, te vlasti se naročito ne trude da prekinu ovaj talas. Kada osoba uđe na teritoriju SAD, može da zatraži azil nakon čega sledi dugotrajni proces obrade ovog zahteva tokom kojeg može da boravi u zemlji. Šanse da budu deportovane su vrlo male. Obe velike političke stranke u SAD koriste imigrante u skladu sa sopstvenim oportunističkim interesima: demokrate računaju na eventualno buduće izborno opredeljenje manjinskih useljenika, dok republikanske vlasti u pograničnim državama ukrcavaju useljenike u autobuse i razvoze ih po velikim gradovima na severu i severoistoku SAD, kao što su Njujork ili Čikago, očekujući da izazovu političko neraspoloženje u ovim demokratskim izbornim tvrđavama.
Međutim, ogroman imigracioni talas doveo je do konkretnih mera teksaških vlasti: početkom marta 2021. guverner Greg Abot pokrenuo je „Operaciju Usamljena zvezda“ – izgrađena je sekcija graničnog zida u gradu Rio Grande krajem godine, a u aprilu 2022. otpočeto je prevoženje migranata u američku prestonicu. Abot je zatim, u decembru 2023, potpisao zakon kojim ilegalnu imigraciju proglašava za državni zločin, što omogućava teksaškim policijskim vlastima da hapse ilegalne imigrante bilo gde u državi, a ne samo na granici. Takođe, dopušta državnim sudovima da izdaju naloge za deportaciju kojima se zapoveda vraćanje migranata na meksičku teritoriju. Tokom ove operacije zaplenjeno je više stotina hiljada doza fentanila, moćnog sintetičkog opoida, dok je preko sto hiljada migranata razvezeno po „gradovima utočištima“ – mestima koja uglavnom kontrolišu demokratske vlasti gde su ranije usvojene odluke kako se neće povinovati eventualnim nalozima federalnih vlasti o deportacijama.
Ustavna kriza
Krajem prošle i početkom ove godine počele su da se nižu vesti koje više podsećaju na isečke iz dnevničkih beležaka Borisava Jovića nego hroniku američkih političkih zbivanja. Pripadnici teksaške nacionalne garde preuzeli su kontrolu nad Šelbi parkom, dvadesetak hektara zemljišta u gradu Igl Pas, na reci Rio Grande, na samoj meksičko-američkoj granici. Guverner Teksasa Abot proglasio je stanje nepogode, što je poslužilo kao pravna osnova za mere fizičkog onemogućavanja ulaska imigranata u SAD preko reke Rio Grande. Teksaške vlasti postavile su plutajući prepreku od velikih bova, kao i bodljikavu žicu. Zabeleženo je više utopljenika na ovom delu granice, uključujući majku sa dvoje dece. Kritičari su ukazali da su ove mere preterane i okrutne. Osporavana je pravna osnova uvođenje stanja nepogode. „Deklaracija o nepogodi služi da omogući ograničene hitne akcije u slučaju nepogoda kako su one određene u Teksaškom aktu o nepogodama iz 1975. godine“, rekla je Natali Luis, advokat koja zastupa Džesija Fuentesa, vlasnika kajakaškog kluba koji je tužio Abota i druge državne zvaničnike zbog postavljanja bova, navodeći da štete njegovom poslovanju.
Državne policijske vlasti onemogućile su službenicima američke pogranične policije da pristupe parku preko kojeg je postavljena bodljikava žica. Međutim, američki Vrhovni sud doneo je odluku većinom pet prema četiri da federalne vlasti imaju pravo da uklone bodljikavu žicu i druge prepreke koje su postavile teksaške vlasti.
Zamenik guvernera Teksasa, republikanac Den Patrik izjavio je da će država nastavljati da postavlja fizičke prepreke na granici uprkos odluci Vrhovnog suda. „Nastavićemo. Ukoliko je iseku, mi ćemo je zameniti“, izjavio je za „Foks njuz“. Bajdenova administracija ukazala je da bodljikava žica onemogućava graničare da dođu do migranata koji prelaze reku i da federalni imigracioni zakoni nadvladavaju teksaška nastojanja da spreče dotok migranata. U sudskoj borbi teksaške vlasti pozivaju se na 10. odeljak 1. člana američkog Ustava prema kojem države neće voditi rat, niti će pozivati vojsku na oružje ukoliko „nisu zaista žrtva invazije, ili se nalaze u iminentnoj opasnosti koja ne dopušta odlaganje“. Guverner je nakon sudske odluke izjavio da Teksas ima pravo na „samoodbranu“ od imigrantske „invazije“. „Teksaška bodljikava žica je efikasno odvraćanje od ilegalnih prelazaka granice koje Bajden ohrabruje. Nastaviću da branim teksaška ustavna prava kako bih osigurao granicu i sprečio Bajdenovu administraciju da uništava našu imovinu“, izjavio je Abot. Gotovo svi republikanski guverneri američkih saveznih država podržali su Teksas u ovom nastojanju, što je na društvenim mrežama izazvalo duhovita domišljanja o novom secesionističkom pokretu.
Insistiranje vlasti Teksasa da imaju pravo da se brane od „invazije“ ukoliko se federalna vlada ogluši o svoje obaveze očekivano je naišlo na krajnje oprečna mišljenja. Džoš Hamer, urednik „Njuzvika“, podseća na obrazloženje sudije vrhovnog suda Antonina Skalije u slučaju „Arizona protiv Sjedinjenih Država“ iz 2012. u kojem je naznačeno da Arizona ima inherentna prava da isključi osobe sa svoje teritorije koja se mogu ograničiti samo u skladu sa Ustavom, ili ograničenjima koja je na ustavni način usvojio Kongres.
„Nakon usvajanja Ustava bilo je nekih sumnji oko ustavnosti moći federalne vlade da kontroliše imigraciju, ali nije bilo sumnje o moći državne vlasti da ovo čini“, naznačio je tom prilikom konzervativni sudija Vrhovnog suda. „Da li sz suverene države na milosti federalne izvršne vlasti da sprovodi nacionalne imigracione zakone?“, zapitao se Skalija, koji se smatra etalonom konzervativnog sudije Vrhovnog suda.
Abot se pozvao na ovu sudsku odluku kada je proglasio da se država nalazi na udaru „invazije“ prema 3. klauzuli 10. odeljka 1. člana američkog Ustava. Prema rečima Džonatana Tarlija, nakon odluke Vrhovnog suda Teksas nema pravnih osnova da onemogući federalne agente da pristupe i uklone postavljene prepreke. Međutim, prema navodima teksaških zvaničnika, njih sudska odluka ne sprečava da postave nove prepreke.
Tekzit? Profesor prava sa Univerziteta Minesote Ričard Pejnter izjavio je za „Foks njuz“ da ovde postoji opštiji problem pošto nema saglasja o tome ko je zadužen za imigracione zakone – da li samo federalna vlada ili federalna vlada zajedno sa saveznim državama. Prema njegovim rečima, nijedna partija nije konzistentna kada je posredi ovo pitanje. Iako insistiraju da je Teksas u obavezi da se povinuje federalnim vlastima u ovoj situaciji, demokratske vlasti u saveznim državama će insistirati na pravu „gradova utočišta“ da se ogluše o druge federalne zakonske odluke. „Teksas se sada koristi izvesnim dvosmislenostima u zakonima, kako bi razrešili onako kako žele probleme za koje veruju da ih predsednik Bajden ne rešava na odgovarajući način“, ukazao je Pejnter.
Čak i, za sada meka, ustavna kriza između Teksasa i federalnih vlasti dovela je do različitih medijskih promišljanja o secesionističkim pokretima. Magazin „Njuzvik“ je svoju naslovnu stranu posvetio „Tekzitu“, političkom pokretu čiji je cilj izdvajanje ove države iz američke unije. Pokret ima marginalan politički uticaj od kada ga je polovinom 1990-ih pokrenuo Danijel Miler, koji i dalje vodi političku borbu za teksašku nezavisnost. Mahom uzgredno, mnogi republikanski političari su pominjali ovakvu mogućnost ukoliko federalne vlasti ne budu ispunjavale sopstvene dužnosti. Duboke političke podele među Amerikancima unele su u politički rečnik pojmovnik „nacionalnog razvoda“, neki oblik mirnog razdruživanja duž linija najvažnijih političkih podela. Stvari se zasad svode na konkretnu pravnu i političku borbu oko teme koja će u izbornoj godini biti u središtu pažnje. Pomoć Ukrajini i Izraelu, pokušaj da se isposluje primirje između Izraela i Hamasa u Pojasu Gaze, statistike o kretanju inflacije i rasta bruto domaćeg proizvoda, i na kraju pitanje kontrole granice sjedinjuju se već sada u buku izborne kampanje.
Sveopštem političkom metežu priključuju se i zapomaganje nevoljnika s reke Rio Grande koji pokušavaju da se domognu Amerike i bes onih koji pokušavaju da ih odvrate od tog nauma.
Miloš Milojević
Izvor: Pečat
