Evropska javnost ima tendencioznu sliku događaja na Kosovu, odnosno znatno drugačiju sliku od one koja se zaista dogodila
Samit Evropske političke zajednice u Moldaviji održavan je u jeku poslednje kosovske krize, pa je ona već sama po sebi postala tema debate i dobila novi kontekst u koji ju je ovaj skup smestio. A osnovna svrha njegovog sadašnjeg održavanja uz samu ivicu ratnih sukoba u Ukrajini, bila je da se „pošalje poruka ruskom imperijalizmu“ i ojača pozicija Moldavije kao pogranične zemlje u zoni sukoba.
Evropska politička zajednica nastala je na inicijativu francuskog predsednika Emanuela Makrona koja treba da potvrdi postojanje „geopolitičke Evrope“ u kojoj bi se, bez razlike, našle sve države evropskog kontinenta. Prvi Samit održan je prošle godine u Pragu, a ovogodišnji je u Kišinjevu okupio 44 šefa države. Ipak, tri zemlje bile su odsutne: Vatikan, Rusija i Belorusija. To je poslužilo da se izvede zaljučak da „ruski agresorski rat“ pokazuje da je „vrednosno zasnovana spoljna politika“ preduslov za „geopolitičku Evropu“. Francuski predsednik Makron smatra da bi ostvarila takvu spoljnu politiku, Evropska unija morala da se pozicionira šire i da to čini na redovnim sastancima šefova država i vlada svih evropskih zemalja u novoosnovanom forumu Evropske političke zajednice.
„Zajednica“ je pojam koji u ovom trenutku spaja probleme nastale na Kosovu sa ambicijama Evrope, ali, kako se sada čini, ne postoji ekvivalent s jedne i druge strane u našoj kovanici „evropska politička zajednica srpskih opština“. Dok Evropska politička zajednica tvrdi da je „vrednosno zasnovana spoljna politika“ cilj „geopolitičke Evrope“, a nemački kancelar Šolc od tih vrednosti izdvaja suverenitet i teritorijalni integritet, ističići da je ovaj susret održan „u velikoj tradiciji: naime u ideji da su suverenitet i teritorijalni integritet stvari koje treba poštovati i da je mir među nama od velikog značaja za nas u Evropi“, jasno je da se ne misli da ove vrednosti treba da budu primenjene i da važe na Balkanu.
Dok su trajali nemiri na Kosovu, zabeležene su oštre reakcije američkih zvaničnika koje su se kretale linijom od oštre osude jednostranih poteza kosovske vlade, koju je izrekao državni sekretar Entoni Blinken, preko Blinkenovog poziva sledećeg dana da strane primire sukob, uz istovremnu najavu posledica po Kosovo u odnosima sa SAD zbog toga što nije prihvatilo i poslušalo savete koje im je davala američka administracija da bi se izbegla ova kriza. U jednom trenutku, američki ambasador u Prištini, Džefri Hovenijer, predočio je da bi sever Kosova mogao da se nađe u „de facto“ protektoratu, koji bi mogao da ima formu Palestine ili Kipra, što je impliciralo da bi sadašnji dijalog koji vode Beograd i Priština mogao da propadne.
Sličnim tonom govorio je i američki senator i člana Odbora za spoljne poslove, Kris Marfi, koji je nedavno posetio region Zapadnog Balkana. On je izjavio da je insistiranje Prištine na jednostranom delovanju trenutno najveća prepreka smirivanju situacije na KiM. Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti je „tačno znao šta će se dogoditi ako pošalje gradonačelnike da preuzmu ove opštinske zgrade. Znao je da će to poremetiti proces dijaloga, i ipak je to uradio“, rekao je Marfi u intervjuu.
Na skupu Evropske političke zajednice, verzija događaja na Kosovu izgledala je sasvim drugačije. Ako se izuzmu izjave francuskog predsednika Makrona koje su bile u najvećoj meri u saglasnosti sa Blinkenovim ocenama, u reagovanjima ostalih evropskih zvaničnika nije bilo ni traga oštrine, uočavanja redosleda i hronologije događaja, a ono na šta se reagovalo, počinjalo „iz sredine“ gde se od obe strane tražilo da prestanu dalje širenje i intenziviranje sukoba.
Ovakva diskrepanca u pogledima na poslednje događaje između američke i evropske strane koliko je začuđujuća, toliko je i zabrinjavajuća, jer ona ukazuje da ne postoji spremnost celovitog sagledavanja problema, a samim tim, ni traženja zadovoljavajućeg, objektivnog rešenja.
Predlog „petorke“ o smirivanju stanja izgleda da više brine o tome kako da se dokaže i potvrde Osnovi sporazum i njegov aneks, jer dovodi novi dokument u okvire dijaloga, da bi konstatovao da su njegove tačke 3,4,5 i 6 „ usklađene sa značajnim napretkom u definisanju samoupravnog okvira za Zajednicu kosovskih Srba“. Reč je o tačkama u kojima se predviđa povlačenje specijalnih jedinica policije, smanjenje borbene gotovosti Vojske Srbije, bezbednosti na terenu, otkazivanju protesta, ali i omogućavanju da zgrade opština budu „dostupne opštinskim službenicima“. Na kraju, sredinom jula, gradonačelnici podnose ostavke, a u novembru održavaju se novi izbori. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić posle svih razgovora u Moldaviji, regiznirano je zaključio: „Svi znaju da je Kurti kriv, ali mi od toga nemamo ništa“.
Na sajtu nemačke vlade navedeno je da je Samit takođe bio povezan sa „posvećenošću Moldavije, Ukrajine i Gruzije da postanu članice Evropske unije“, uz dodatak da „to važi i za šest zapadnobalkanskih država“, u čemu je „bilo napretka“. S tim u vezi, kancelar Šolc zajedno s francuskim predsednikom Makronom održao sastanke kako bi pomogao u „ublažavanju tenzija između država“. „Intenzivno smo razgovarali sa Jermenijom i Azerbejdžanom. Imali smo intenzivne razgovore sa Kosovom i Srbijom. Samit je takođe bio povezan sa posvećenošću Moldavije, Ukrajine i Gruzije da postanu članice Evropske unije. To važi i za šest zapadnobalkanskih država. Tu bi bilo napretka“.
Šolcovu izjavu sa samita u Kišinjove ilustruje njegova slika na stepeništvu u prvom planu, više koraka ispred svih ostalih učesnika koji se vide, u društvu sa Vjosom Osmani. Makron i Plenković predvode grupu.
Prema rečima francuskog predsednika, Osmani i Vučić su se dogovorili da razmotre plan koji su predstavile Francuska i Nemačka za smirivanje tenzija na Kosovu i od njih dvoje zatražene su „jasne odluke“ „za sledeću nedelju“, insistirao je francuski predsednik, govoreći i o „prioritetnom i hitnom rešavanju pitanja asocijacije srpskih opština na Kosovu“.
Šef francuske države je takođe izrazio žaljenje zbog „održavanja izbora kada nisu obezbeđene garancije nesmetanog odvijanja” i izbora „četiri gradonačelnika sa manje od 5 odsto birača, što očigledno nije uslov legitimnosti”. Plan uključuje obavezu Kosova da održi nove izbore u spornim oblastima i obavezu Srbije da podstakne učešće na izborima. Očekuje se da će dvoje lidera održati konsultacije i odgovoriti na predlog sledeće nedelje, dodao je Makron.
Šolc je u međuvremenu pozvao obe strane da „pokažu odgovornost“. „To je zaista veoma ozbiljna situacija… Imali smo intenzivnu debatu… o izazovima na terenu. Za to je potrebna hrabrost. Sve zainteresovane strane treba da pokažu hrabrost. Svako treba da da svoj doprinos, kao odgovorni politički lideri“, rekao je on na konferenciji za novinare.
Evropska javnost ima tendencioznu sliku događaja na Kosovu, odnosno znatno drugačiju sliku od one koja se zaista dogodila. Najviše isktivljivanja i modifikacija čini se u njihovoj hronologiji i ignorisanju uzroka i posledica kao i oceni odgovornosti za događaje. Francuski i nemački mediji u izveštavanju o događajima, recimo, potpuno su uskratili svoje čitateljstvo za informacije da je Blinken i drugi američki zvaničnici osudili ponašanje kosovske vlade, nego su preuzeli i citirali njegovu drugu izjavu u kojoj je pozvao na „deeskalaciju nasilja“, ali ni nju nisu citirali u celini, već samo u ovom delu. Očigledno je da nisu želeli da bace senku na ponašanje vlasti u Prištini. Listovi „Figaro“ i „La poan“ upravo to naglašavaju. Vredi preneti celu vest „Figaoa“.
Pod naslovom „Kosovo: Sjedinjene Države pozivaju kosovske i srpske lidere na „trenutnu deeskalaciju“, list citira poziv američkog državnog sekretara iz Osla da vlade Kosova i Srbije „preduzmu hitne korake za deeskalaciju tenzija“, da bi odmah naveo da su problmem stvorili srpski demonstranti jer su „ prošlog vikenda na severu Kosova izbile tenzije između demonstranata srpske manjine i tamo stacioniranih snaga NATO-a“ kada je povređeno oko 30 vojnika i oko 50 srpskih demonstranata koji, uz „podršku Beograda, odbijaju da priznaju vlast prištinske vlade nad bivšom srpskom pokrajinom“.
Tek onda dolazi rečenica u kojoj se navodi da su SAD „kritikovale Kosovo koje su dugo podržavale“ nakon odluke premijera Aljbina Kurtija da opštinske zgrade uvede albanske gradonačelnike izabrane na osnovu minimalnog učešća na lokalnim izborima koje je tamošnja srpska većina bojkotovala. Na kraju, sledi zaključak da je Entoni Blinken „upozorio obe strane na „jednostrane akcije“. Nisu zabeležene ni pikantne Kurtijeve poruke Blinkenu da je „naivan“ i Hovenijeru da je njega izabrao narod, a ne ambasadori, te da narodu i odgovara.
Evropski portali, poput Evroaktiva u ovoj situaciji koriste formulaciju da se od obe strane traži da ispune „potpisan“ (sealed) sporazum, kao da je sporazum doista potpisan.
Evropski posrednik za dijalog Beograda i Prištine, Miroslav Lajčak, u svom intervjuu za Dojče vele nije nijednom pomenuo Zajednicu srpskih opština, niti jednostrane poteze kosovske vlade. Za njega je sve ovo „apsolutno nepotrebna i nelogična eskalacija“ pošto su posle „mnogo, mnogo meseci pregovora postigli dva važna sporazuma“. Visoki predsedavnik Žozep Borelj opet je govorio da se „počne proces“ stvaranja Zajednice srpskih opština.
Moglo je i da se pretpostavi da će evropski političari želeti da se fokusiraju na rešenje, a ne na sam problem. Rešenje je urgentnije, čini se, ali samo utoliko, ukoliko je lokalizovanje požara izvestan uspeh u onemogućavanju da se zapali cela kuća. Ali, požar će ostati. Mora biti jasno da je samo delotvorna i funkcionalna Zajednica srpskih opština, onakva kakva je predviđena Briselskim sporazumom 2013. opcija koja otvara vrata stabilnosti regiona i postizanju sporazumnog rešenja. Sve ostalo duboko bi kompromitovalo uverljivost međunarodne zajednice, ne samo na Kosovu i Srbiji, nego i u Ukrajini i Moldaviji.
Dragan Bisenić
Izvor: Kosovo Onlajn
