Regionalno košarkaško takmičenje prošlo je za sve ove godine sve faze koje su uopšte moguće: od komercijalnog povoda, preko utočišta za neke koji su mislili da su kod kuće ugroženi ili prisilne stanice na putu za Evropu, do relativno profesionalne lige, ipak jače od svih nacionalnih iz država iz kojih joj dolaze klubovi
Takmičarski gledano, osim samog početka i par epizoda posle, obeležila je dominacija srpskih klubova, titulu je uzimao i FMP, a onda je prvo dominirao Partizan, pa Crvena zvezda.
Jadranska liga, kako joj je „domaće“ ime, svoj značaj bazirala je najviše na tome što je bila jedini put ka Evroligi, ali sve ove godine organizaciono nije ni prišla svojim pandanima.
Uvek su njeni pravilnici bili „fleksibilni“, disciplinske mere „rastegljive“, propozicije otvorene za tumačenja. A to je stvorilo prostor da mnoge nekošarkaške stvari budu bitne, posebno u finalnim serijama.
Nekoliko godina su finala Zvezda – Budućnost više ličila na gladijatorske nego košarkaške borbe, bio je to rat začinjen i tada poremećenim odnosima dve države.
Bilo je i publike po hotelima gde su igrači, na terenu, tik iza klupe rivala. Neprekidnih povika na suđenje i neviđenog pritiska na arbitre.
I jedva se to dovodilo do kraja, a za sve nepodopštine kazne su bile i više nego „prihvatljive“ za počinioce i potpuno bez efekta kao „preventivne“.
Prošle sezone umesto Budućnosti u finalu je bio Partizan.
I sve je bilo isto kao pre. Krš i lom na tribinama, sve i svašta na parketu, sudije u procepu, saopštenja na sve strane, i na kraju se nekako to finale završilo, ali pred praznom halom.
Već tada se moglo pretpostaviti, a sada to gotovo sigurno možemo reći- ništa ove sezone ako u finalu budu beogradski rivali neće biti drugačije.
Ustvari, može biti samo gore, i bila bi velika stvar ako se sve završi na parketu, makar i bez publike.
Celosezonska koškanja kulminirala su saopštenjem Crvene zvezde da finale ABA lige neće igrati dok se ne završi Košarkaška liga Srbije, i da će, kogod im bude rival, morati da ih sačeka.
Crveno-beli su plasman u finale izborili još 23. maja i očigledno su revoltitrani (ali i zainaćeni) što je druga strana „kostura“ išla sporo, pauze između mečeva bile su neuobičajeno velike, igrale su se „majstorice“, a treća utakmica Partizana i Cedevita Olimpije sledi sedam dana posle druge: zbog obaveza Ljubljančana u prvenstvu Slovenije (jedna verzija) ili zbog zauzetosti Bgd Arene (druga).
Na kraju crveno-beli ne ostavljaju mogućnost da promene odluku, a zakazivanje finala u toku završnice KLS smatraće „provokacijom“.
Iz Partizana nisu reagovali, uostalom oni još nisu u finalu a i ne igraju KLS, iz ABA stižu neartikulisani tonovi, i pre nego što je finale zakazano, a kamoli počelo, opasne predigre su u punom jeku.
A ne postoje instrumenti da se sve izniveliše, kad najbitnije stvari nisu unapred zakucane nego su stvar dogovora, onda ovo takmičenje prstaje da bude profesionalna Liga. I postaje zajABAncija.
Zoran Pavić
Izvor: Danas
