Европска унија је на путу да прва на свету постави границе употреби вештачке интелигенције, тако да не задире у права грађана. Но првим предлогом су незадовољни и заштитници података и представници привреде.
Роботи преузимају контролу, воде рат против човечанства, и неки очајни научник немоћно гледа каквог је монструма створио… то је тема много којег дистопијског филма. Премда је стварност још далеко, Европска унија је због сличних страховања решила да први пут регулише вештачку интелигенцију. У уторак (6. децембар) је саопштено да су се чланице ЕУ сагласиле о опширним правилима за употребу вештачке интелигенције (ВИ). Одлука подстиче развој ВИ, али треба да обезбеди да коришћење технологије буде у складу са основним људским и другим правима. „Тиме је ЕУ на добром путу да прва на свету створи обавезујући оквир за веродостојну употребу ВИ“, рекао је немачки министар правосуђа Марко Бушман из редова Либерала. Он ипак сматра да још треба радити на побољшањима, пре свега у гарантовању анонимности у јавном простору и транспарентности при употреби ВИ.
Похвале су стигле и од министра привреде Роберта Хабека (Зелени) који мисли да је ВИ „одлучујућа за конкурентност ЕУ“. Пре него што правила – тренутно записана на 125 страница – постану обавезујућа, чланице ЕУ треба да прибаве сагласност Европског парламента. Забрањено „бодовање“ људи
Европска комисија је закон предложила још прошле године, са идејом да постави и глобалне стандарде и успостави поверење између корисника и ВИ. Што су веће потенцијалне опасности од употребе ВИ, то су виши и стандарди који се траже – и казне у случају кршења. Тако су се министри чланица ЕУ задужени за телекомуникације сагласили да се ВИ не сме користити за (пр)оцењивање људи на основу њиховог друштвеног понашања или карактера, уколико то може водити негативним последицама.
Управо се такав систем бодовања грађана навелико користи у Кини, где су људи под сталном присмотром и оценама алгоритма.
ЕУ хоће да регулише и стандарде код посебно осетљивих система ВИ, рецимо оних који се баве биометријским препознавањем, или снабдевањем струјом и водом. Додуше, од свих тих правила изузета је употреба ВИ у војне и чисто истраживачке сврхе. Вештачком интелигенцијом се сматрају системи оспособљени за самостално учење. Софтвери обично раде са великим количинама података из којих извлаче закључке. Технологија се већ навелико примењује, од тестирања самоходних аутомобила – где људски возач може да се завали и не ради скоро ништа – па до платформи попут Јутјуба или Спотифаја које помоћу ВИ предлажу кориснику идући видео или песму. Или чет-ботова са којима муштерије ћаскају у покушају да реше неки проблем.
Критике са обе стране
Критичари су врло незадовољни путем којим иде ЕУ, тврдећи да је превише отворених питања. Рецимо, удружење потрошача у ЕУ Беуц саопштило је да је нејасно да ли и приватне фирме смеју да користе софтвере за препознавање лица на јавним местима. И холандска европосланица Зелених Ким ван Спарентак написала је на Твитеру да су нова правила „пуна рупа“. Борци за приватност и заштиту података посебно су скептични због тежње све више држава да држе грађане под сталном присмотром небројеним камерама и софтверима за препознавање лица.
Тиме се, кажу критичари, од друштава прави Велики брат. Амерички труст мозгова Карнеги је још 2019. закључио да барем 75 од 176 испитаних држава користи ВИ на овај начин.
Са друге стране, како преноси лист Ханделсблат, фирме из области технологије и њихова удружења критикују ЕУ јер намерава да превише регулише област и тако, кажу, угуши предузетнички дух. Дигитално удружење Битком је критиковала да се превише фокусира на ризике, а премало на добити. Европска привреда страхује да ће их почистити америчка и кинеска конкуренција, које неће имати овако строга правила да поштују.
Извор: DW
