Француски председник недавно је добио је новог „саветника за комуникацију и стратегију” – бившег шефа лобиста Њуз корпорејшн – групе, аустралијског медијског магната Руперта Мардока, блиског америчким неоконзервативцима. Многи сматрају да је, управо следећи савете свог новог “гуруа” за комуникацију, Макрон одлучио да за само недељу дана дâ два интервјуа другом каналу француског јавног ТВ сервиса.
Француски председник појавио се у ТВ студију у улози „председника-Бетмена“, обећавши да цће „заштитити најслабије“ пред „олујом“ која надолази, подржавајући куповну моћ и мала предузећа погођена растућим ценама енергената.
„Да бисмо прошли кроз ову олују, морамо да заштитимо најслабије, наше студенте, наше најскромније породице, наше најкрхкије фирме, нашу индустрију и морамо да погурамо оне који имају више снаге да раде још боље“, рекао је француски председник.
„Тешко је, али морамо да издржимо“, рекао је француски председник, нагласивши да ће цене гаса и струје почетком 2023. године порасти 15 одсто. „То је много, али без заштитног система поскупљење би прешло 100 одсто“, закључио је Макрон. Додао је, не улазећи у детаље, да је влада поставила механизме помоћи за „велике играче“ (крупна индустрија) и за мала и средња предузећа.
Председник је најавио да ће по сваку цену спровести пензијску реформу макар морао и да распусти Скупштину и позвао се на анализе стручњака који га саветују. Ти стручњаци су, као што је познато, углавном људи везани за приватне пензијске фондове на челу са највећим инвестиционим фондом на свету – Блек рок.
Макрон сматра да је инфлација у Француској (6,2 одсто) нижа од европског просека (10 одсто) захваљујући заштитним мерама уведеним крајем 2021, како би се ублажио удар раста цена енергената. Тада је држава дистрибуирала новац домаћинствима са примањима испод просека.
Скривање ратних профитера
Kада се „преведе“ у свакодневицу такозваног обичног грађанина, порука француског председника гласи: Социјална политика биће дозирана толико да се грађанима из средње класе – која је најбројнија – “држи глава изнад воде”. Доза социјалне политике треба да буде толика да они могу да буду незадовољни, али не толико да би изашли на улице и пристали на обуставу рада или позиве на општи штрајк који би паралисао земљу и можда чак и срушио владу.
Макрон је остао веран начелу које је постало „његов бренд“: “Да, али у исто време – не…”.
Нема говора да председник или било ко из његове администрације доведе у питање да ли је морално и у интересу грађана да се на берзама спекулише ценама енергије, хране и воде, неопходним да се оствари основно људско право на живот и здравље. Макрон приписује експлозију цена енергената искључиво рату у Украјини иако врло добро зна да су енергетски гиганти као француска група Тотал енержи (Тотал Енергие) – у најбуквалнијем смислу ратни профитери и заправо ратни шпекуланти.
Неолиберална бајка
Да би се сачувала слика о власти која штити народ (и грађанима одржала горепоменута „глава изнад воде“), Француска и ЕУ прибегле су својеврсном ратном порезу који се истина не зове „порез“ већ „(добровољни) социјални допринос“ енергетских компанија. Макрон зато није пропустио да истакне да мултинационална група Тотал енержи даје држави „суперпрофит“ стечен захваљујући ратним околностима који онда, у облику субвенција, иде грађанима и предузећима. То, међутим, није сасвим тачно. Мултинационала даје држави само мали део, као што држава даје грађанима само мрвице, уз „политичку лирику“ типа „заједно ћемо издржати пред олујом“.
Ево података :
Тотал енержи управо је објавио да је стекао рекордни супер профит у току последњег тромесечја у висини од 6,6 милијарди евра које треба додати на профит од 10 милијарди евра из првог шестомесечја. Од када је почео рат у Украјини профити ове енергетске компаније скочили су за 43 одсто. Kада су запослени Тотала енержи у Француској пре месец дана тражили повећање плата од 5 одсто указујући на инфлацију и рекордне профите предузећа – њихов захтев је био одбијен. Преговори и уступци су почели тек када је земља паралисана штрајком. Влада је као неодговорне именовала – искључиво штрајкаче, а не руководство компаније.
Неолиберални лобисти приговарају Французима револуционарне левичарске опсесије социјалном једнакошћу и постављају на први поглед сасвим разумно питање: шта има лоше у томе што нека велика компанија много зарађује и богати се – она плаћа порезе држави и више новца се слива у државни буџет? Свима је боље зар не? Или мислите да је богаћење само по себи лоше? Ова шематска питања, очигледно срочена у кабинетима за комуникацију, Макронова администрација редовно понавља. Реч је, међутим, о пропагандној неолибералној бајци из простог разлога што се у стварности – за разлику од теорије – од ових колосалних зарада у државни буџет не слива ништа или скоро ништа.
Још пре него што је 2017. године Макрон изабран за први председнички мандат, НВО Оксфам је објавила податке по којима највеће индустријске групе и банке не плаћају порез на добит у Француској већ у пореским рајевима – било у Европи (Луксембург, Белгија итд. ) или у егзотичним дестинацијама. Захваљујући „правничким подешавањима“ и услугама специјализованих правних кабинета, из земље се тако одлије око 60 до 80 милијарди евра, али не у државни буџет – упозорио је Оксфам 2017. године.
Од тада се ствари нису много промениле. У најновијем извештају за ову годину Оксфам предлаже 15 реформи које би омогућиле да се у државни буџет Француске стварно слије бар 65 милијарди евра. Међу њима је враћање пореза за највећа богатства и пореза на велико наслеђе (до 10 одсто становништва) које је Макрон укинуо, тврдећи да ће се тај новац вратити кроз инвестиције – што се није догодило.
Заштитник најбогатијих
Погледајмо најновији пример енергетског гиганта Тотал енержи. Процена Опсерваторије мултинационала процењује да ће ова индустријска група са колосалним приходима, платити између 40 и 65 милиона долара пореза у Француској за 2022. годину у оквиру европског механизма „солидарног доприноса“, „или једва 0,2 одсто глобалног профита“, и „640 милиона до милијарду долара“ за шест земаља ЕУ.
Очигледно, иза слике заштитничког председника Бетмена, у кореографији бившег шефа лобиста Мардоковог медијског царства, налази се систем у коме председник Републике у суштини штити интересе крупних индустријских група.
Највеће државне субвенције, парадоксално, иду управо корпорацијама иако оне не плаћају порез француској држави или плаћају занемарљиве суме у односу на стечене профите.
О томе говоре најновије парламентарне истраге које су у току у Француској. Председник парламентарног одбора за финансије Ерик Kокрел, левичарски посланик из групе Непокорена Француска, тражио је и добио ових дана од министарства финансија “експлозивне информације” – листу великих компанија које добијају највеће субвенције од државе чије. Имена за сада нема право да саопшти – пренели су овадшњи медији.
Kокрел је покренуо парламентарну комисију за утврђивање чињеница о опорезивању, како би сазнао зашто су пореске стопе на профит мултинационалних компанија знатно ниже од оних за мала и средња предузећа.
„Желим да објасним јаз између пореза који плаћају групе ЦАЦ 40 (40 највећих компанија на париској берзи) и мала и средња предузећа (МСП)“, објаснио је он. „Kада нам Тотал или Рено декларишу „нула за плаћање пореза“, наводно зато што у Француској губе новац и зарађују негде друго, ту нешто није у реду. Апсолутно не верујем да Тотал не остварује профит у Француској“, рекао је Kокрел.
Неколико извештаја је већ открило да мултинационалне компаније плаћају мање пореза од малих и средњих предузећа. У извештају Института за јавне политике из марта 2019, стопа пореза на добит великих група је 17,8%, док је стопа за МСП достигла 23,7%.
Државе ЕУ подређене крупној индустрији, „на понос“ грађана
Ово су само неки од елемената који указују да државе не могу да се мешају у економију не само зато што то није у складу са неолибералним начелима тржишта „које се само организује“, а што у ЕУ прописује Лисабонски уговор – већ и из практичног разлога – јер су државе у суштини подређене крупној индустрији.
Довољно је погледати биографије чланова влада држава ЕУ и европских комесара: они који воде државне послове у земљама чланицама ЕУ и у институцијама ЕУ често су пре свог мандата радили за крупну индустрију и велике банке – као Макрон на пример. Уосталом, још чешће се крупној индустрији и банакама запошљавају после истека мандата – као рецимо Барозо бивши председник ЕK.
Даље, крупна индустрија не само да не плаћа порезе а добија подстицаје од државе, већ чак не мора да спроводи санкције против Русије.
Узмимо поново пример Тотал енержија – ова индустријска енергетска група још увек има 20 одсто удела у руској гасној компанији Новатек која је иначе под санкцијама ЕУ. Захваљујући рату у Украјини, Новатек је стекао колосалне профите од чега француском акционару Тотал Енержи припада 430 милиона (евра) на име дивиденди.
Да је акционар петине руског Новатека нека држава у Европи (нарочито ако је мала и са Балкана) већ би добила европске и америчке санкције и доспела би на медијско-политички стуб срама. Пошто је, међутим, овде реч о великој приватној индустријској групи – онда ништа.
Ни Европска комисија, ни владе држава – немају шта да кажу. Или прећуткују очигледну контрадикцију или чак јавно хвале Тотал енержи, како је то учинио француски министар економије Бруно Лмер, позивајући Французе да „буду поносни“ на раст профита ове компаније. Ни мање ни више него – поносни!
Извор: Наташа Јокић (Стразбур)/balkanmagazin
