Cреда, 11 мар 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Десетерац

Eлис Бекташ: О грешкама, горчини и самоћи

Журнал
Published: 15. јануар, 2025.
Share
Фото: cherisestutzman.com
SHARE

Пише: Елис Бекташ

Често се враћам Пекићевим дневничким записима који ме нагоне да размишљам о муци умјетника и мислиоца, а прије свега људског бића, што је порађа вољна или изнуђена недосљедност. Опортуно пристајање на бесмислене компромисе, које у једном часу може изгледати као разборит и прагматичан чин, већ сутра може постати врело човјекове горчине и оног страшног осјећања да је изневјерио себе сама. Да барем мало ублаже ту горчину, марљивим је писцима на располагању ријеч, којом они себе објашњавају или њоме прикривају муку садржану у судару једноставности и истине о себи. Али они који не пишу, или пишу али само оказионо и не уздајући се у моћ властитих ријечи, они требају на вријеме размишљати о посљедицама својих пристајања и својих компромиса и о начинима да ту горчину избјегну, јер је ничим неће моћи ублажити и затомити кад она почне шикљати из њих и претварати их у јетке, циничне старце који умјесто лијепих сјећања имају само недовршене обрачуне, и са свијетом и са самим собом.

Заиста се тешко отети утиску да је Пекић, онако одмјерен и затајан на површини, у својим посљедњим годинама искусио мучне тренутке у којима је жалио што није на вријеме неким људима у лице и јавно рекао неке ствари. Посве је излишно расправљати о томе да ли је у праву био Пекић или његови опоненти, ствар је у томе да је он прешућивао – самога себе. И да је тако, на неки начин, себе самога изневјерио. Пекић је био господствен и конфликтима несклон човјек, па је такав манир у односу спрам живота пренио и у своје писање те ово о чему говорим није баш лако препознати у његовим записима. Тек ту и тамо бљесне искра филозофичне љутње на себе сама. Већина би других писаца на његовом мјесту од тога направила лични перформанс, у ком би емоције поступно истискивале мисли да их на крају потпуно прогнају. А то је онда жалостан призор, јер таква самооперетизација неће потакнути жуђену емпатију код других, већ само сажаљење, то најужасније од свих осјећања на којима људи граде међусобне односе.

Сви чинимо грешке и то није тако трагично као што изгледа онима који вјерују да је би живот требао опонашати школски наставни садржај. Битно је да се о властитим грешкама размишља и то на начин који сваку благонаклоност и помирљивост одбацује као опасне и штетне. Посипати се пепелом пред другима због неке раније грешке само је нова грешка у низу, почесто одвратнија од претходне. Бити немилосрдан према властитим грешкама у самоћи, то је оно што човјек дугује себи, јер само тако може остати вјеран самоме себи, чак и ако је своје исправности замијенио новим исправностима.

Сваки се човјек непрекидно мијења, био он тога свјестан или не, а притом нам није дато да са поуздањем можемо предвидјети исход наших метаморфоза. Стога није разборито ослањати се на данашњу, увијек само привидну, чврстоћу као гаранцију да сутра нећемо бити рањени и обогаљени својим јучерашњим пропустом или грешком. Овај ја, самоувјерен и пун поуздања, који на грешку одмахује руком и прихвата је као ни по чему пресудан елемент свог живота, можда ће већ сутра бити замијењен неким другим ја, који ће због те грешке патити, доживљавајући је као своју прву и потпунију смрт, након које му не преостаје ништа друго доли у горчини чекати и ону формалну, биолошку.

Но то што се човјек бави, и што ће се бавити, властитим грешкама у самоћи и не посипајући се пепелом како би искамчио похвалу и потврду властите доброте, од њега не захтијева да игнорише туђе грешке, поготово када се оне изравно тичу њега и са његовим се грешкама преплићу. Никакву обавезу пред човјека не поставља ни то што је на грешке других у једном часу прешутно пристајао, тада сматрајући да је то одбрањив и нешкодљив компромис.

Меланхолија, потрага за далеком близином

TAGGED:ГорчинаГрешкаЕлис БекташКултураСамоћа
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Мића Вујичић: Страх од пуцања врпце
Next Article Милош Лалатовић: Штефан Цвајг- Јучерашњи свијет

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Ненад Јовановић: Јасеновац није био табу тема

Пише: Ненад Јовановић Скаредно је да ни након 80 година нисмо до краја побројали жртве…

By Журнал

Војин Грубач: Да ли ће вратити све плате које је узео…

Пише: Војин Грубач На синоћњем представљању листа за никшићке локалне изборе на РТЦГ стекао се…

By Журнал

Јовановић: Киш, епигони и истина

Киш је, наравно, извршио велики утицај на мене. Али једно је имати узора који те…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Десетерац

Синaн Гуџeвић: Aтиф Џaфић

By Журнал
Десетерац

Ласло Блашковић: Једна Жртва

By Журнал
Други пишу

Момчило Б. Ђорђевић: Фасцинација женским грудима

By Журнал
Десетерац

Бела Хамваш: Кјеркегор на Сицилији

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?