Након више од пола века београдска је Политика без образложења отказала сарадњу свом новинару, уреднику, дописнику, колумнисти, аналитичару… Бошку Јакшићу. Јакшић је на страницама политике испраћао старе и дочекивао нове владаре, прво Југославије а потом и Србије, пише у ауторском тексту књижевник и колумниста Елис Бекташ.
Броз, плејада примус интер пареса од Колишевског до Костића, Милошевић, Коштуница, Ђинђић, Тадић, Николић… А онда је на чело Србије дошао човек којем није потребна ни Политика ни политика, односно и једна и друга су му потребне само као привид самих себе
Тај прекид сарадње по свој прилици није усмерен против Јакшића лично, већ против Јакшића као симбола и парадигме. Са његовим текстовима читалац се и може и не мора слагати, па је такву слободу неслагања знао искористити и аутор ових редова, али чак и када нису по вољи читаоца, Јакшићеви су текстови били демонстрација новинарства које информише, али и нагони на промишљање и на преиспитивање и које указује на маневарске просторе могућности, насупрот вечној тенденцији сваке власти да свој маневарски простор прогласи нужношћу, како би на тај начин имала оправдање за грешке и промашаје.
Јакшић из Политике није ампутиран због својих критичких ставова према владајућем режиму у Србији и његовом поглавнику, Александру Вучићу – уосталом, на ту је тему немогуће написати критички текст чија би оштрина померила већ достигнуте границе. Јакшић је са страница Политике удаљен као опомена сваком јавном и медијском перу у Србији. Тим је чином спрега режима и медијског капитала послала недвосмислену поруку – уколико желите да будете глас у јавности, заборавите на мишљење и на преиспитивање и прихватите се зилотског прозелитизма. Пожељно је да хвалите и славите режим и његовог поглавника, но можете бити и критични према њему, али искључиво ако је та критика вулгарна, агитпроповска, лишена мишљења и преиспитивања, јер ће режим са таквом критиком лако изаћи на крај.
Одстрањивање Бошка Јакшића из Политике означило је почетак краја процеса биполаризације и радикализације медијског простора у Србији. Режим ће у том простору толерисати чак и оне који га руже али само ако то чине по истој структуралној матрици као и они који режим славе, но неће толерисати прецизно коришћење појмова, плаузибилно информисање, промишљање и преиспитивање, а поготово неће толерисати духовитост. Краће казано, неће толерисати ништа што одише модернитетом и еманципацијом.
Режим је свој праг толеранције спустио на нулу, да би га прелазили само они који гмижу и пужу, не и они који ходају, попут Бошка Јакшића.
Извор: Нова.рс
