Пише: Елис Бекташ
Са приближавањем избора у Црној Гори, расте и температура на политичкој сцени, а повишена температура понекад, као у случају Милана Кнежевића, може изазвати и грозницу која за посљедицу има умањене умне и когнитивне способности.
Кнежевићу је неко, по свој прилици веома недобронамјеран, дотурио документ, односно увјерење издато у Центру министарства одбране Републике Србије на Звездари 20. фебруара 2023. године, којим се потврђује да је Милојко Спајић истога дана, рјешењем број 3241-1 преведен у резервни састав Војске Србије, а увјерење је издато у сврху регулисања отпуста из држављанства.
Из штурог административног документа, који не објашњава какав је статус, као војни обвезник, имао прије превођења у резервни састав, нити дефинише колико дуго ће трајати обавеза у резервном саставу, Кнежевић је извукао читаву палету закључака на којима би му позавидио и легендарни Тригер из Мућки. А након тих закључака, дао је и ултиматум премијеру Спајићу да поднесе оставку због кршења закона.
Но Тригер је добродушни и безазлени чистач улица, са благом ретардацијом и без амбиција да управља друштвеним и политичким односима, па његови закључци, каткад чак и духовити, никакву штету не праве.
Закључци Милана Кнежевића, међутим, и те како праве штету, превасходно њему самоме, јер га проказују као политичара који је спреман да и не трепнувши преузме улогу нечијег потрчка и, што је још горе, политичара који не разумијева чак ни основе легислативе и администрације. И политичара који, можда и несвјесно, лаже.
Наиме, Милојко Спајић није прекршио ниједан закон Црне Горе, као ни Републике Србије чији је држављанин био, већ је само прикупио потребне документе, међу којима се налази и увјерење о регулисању војне обавезе, како би окончао процедуру отпуста из држављанства.
Уколико га је надлежни орган Министарства одбране Републике Србије задржао у својој војној евиденцији, то није Спајићева грешка, већ недопустив пропуст надлежног органа, који сваког војног обвезника, одмах по отпусту из држављанства Републике Србије, мора по аутоматизму да брише из војне евиденције.
Због чега је Милан Кнежевић, некоћ виспрен и талентован реторичар, што му и сам премијер Спајић признаје, пристао на срамотну улогу потрчка и чији је тачно потрчко, овдје нећемо нагађати, већ ћемо препустити времену да понуди одговоре на та питања.
У сваком случају, ултиматумом упућеним премијеру Спајићу, да поднесе оставку због кршења закона који, видјели смо, није прекршен, Кнежевић је самога себе дисквалификовао из сваке озбиљне дискусије и претворио у легитимну мету сатире.
Било би добро када би то схватили и његови бирачи, јер никоме на свијету није потребан политички представник који не разумијева законе и послове државне администрације и који је способан да служи само гласноговорник кулоарских кружока.
