Rusija trpi velike žrtve – ali ima preimućstvo u raspoloživom ljudstvu
Novopristigli regruti su ljudi raznorodnih životnih puteva, ali im je svima zajednička jedna stvar: nakon osnovnog treninga u Zapadnoj Evropi, nijedan od njih ne očekuje da bude raspoređen u jurišnoj jedinici na najžešćem odseku ukrajinske linije fronta. Neki su se prijavili dobrovoljno, misleći da će služiti u jedinicama koje odgovaraju njihovih strukama, kao operatori dronova ili artiljerci. Druge su pokupili iz njihovih sela bez mnogo najave. Jedan stariji regrut nije imao priliku čak ni da ponese sopstvenu zubnu protezu. Nakon manje od nedelju dana u rovovima u Donbasu, u istočnoj Ukrajini, vod od trideset ljudi sveden je na šestoricu. Trojica su poginula u borbi a trojica su teže ranjena.
Ovo je jedno od najtežih svedočenja o regrutaciji, ali teško da je usamljeno. Ukrajina očajnički pokušava da održi svoje linije fronta protiv novih ruskih napada. Nijedna armija ne nudi novim regrutima garancije o tome gde će biti raspoređeni, posebno ne u ratno vreme, a jurišne brigade su među najočajnijim jedinicama [po potrebi za popunom novim snagama, prim. prev].
Ali ono što pravnici opisuju kao „lutriju raspoređivanja“ opterećuje proces regrutacije. Zapovednici vojske se bore da popune mesta dobrovoljcima; neki pribegavaju mobilizacionim racijama u teretanama i tržnim centrima. Svega nekolicina onih koji se regrutuju na ovaj način postanu dobri vojnici. „Viđamo ljude stare četrdeset pet ili četrdeset sedam godina“, žali se jedan viši oficir. „Oni ostaju bez daha već u trenutku kada pristignu na liniju fronta“.
Prepoznavši ovaj problem ukrajinsko Ministarstvo odbrane je u septembru otpočelo da radi na novoj mobilizacionoj strategiji. Ilarion Pavljuk, portparol ministarstva, kaže da deo problema leži u armijskim uspesima: mnogi građani ne sagledavaju rat kao egzistencijalnu pretnju što su činili odmah nakon ruske invazije u februaru 2022. godine. „Neki pogrešno veruju da postoje neki drugi koji će uraditi posao za njih“, rekao je. Cilj reforme jeste da se onima koji izbegavaju da više izbora: novi regruti mogu, manje više, da se prijave za neku određenu poziciju. Novi digitalni registar će pobošljati uvid ministarstva o ljudskim resursima koji stoje na raspolaganju Ukrajini. Postojaće jasniji sistem odsustvovanja i rotacije. Na kraju, dobrovoljci će biti mobilisani na određeni rok, ne neoročeno kako se to sada čini.
Postoji nekoliko primera uspešnih regrutnih kampanja u pojedinačnim jedinicama. Treća jurišna brigada, formirana pre devet meseci u ratu kao deo ukrajinskih specijalnih snaga, je možda najupečatljiviji. Reklame veličine nebodera u ukrajinskim gradovima proslavljaju život brigadnih jurišnika koji satiru zla stvorenja koja podsećaju na gobline. Ali nije manje važna reputacija brigade koja se odnosi na kompetetntno komandovanje, dobru opremu i nisku stopu gubitaka. Novi regruti uobičajeno prolaze kroz višemesečnu obuku, za razliku od jednomesečnog standarda.
Kristina Bondarenko, portparol brigade, kaže da brigadi ne manjka dobrovoljaca. Do početka naredne godine ovo će biti najveća ukrajinska brigada, navodi ona, otprilike veličine divizije NATO država (ukrajinska vojska nema divizije). Većina njenih novopristiglih regruta je mlađe od dvadeset pet godina, i ona je odbila sto pedeset prijava koje su podneli maloletnici. „Niko ne tvrdi da ima miliona ljudi koji jedva čekaju da se bore u Avdijevci [gradiću u Donbasu gde se odnedavno vode žestoke borbe]“, kaže, „Ali ima ljudi sa kojima se može raditi“.
Rusija takođe ima poteškoće u mobilisanju trupa koje su joj potrebne. Njena taktika raspoređivanja velikog broja ljudi na odbrambenim položajima, često bez odgovarajuće opreme, može da dovede do dnevnih gubitaka i do hiljadu ljidi. Ali [demografske] osnove upućuju na ogromne izazove koji čekaju Ukrajinu. Sa raspoloživim kapacitetom za regrutovanje novih vojnika koji je otprilike četiri puta veći, deluje da je na duge staze Rusija u povoljnijoj poziciji. U njenim zatvorima i najsiromašnijim oblastima, priključenje vojsci deluje kao razborit izbor.
Drugde, Kremlj je bio kadar da podmiri svoje minimalne potrebe tajnom regrutacijom za opšti rat za koji se i dalje pretvara da se ne odigrava. Ukoliko bude morao da poveća obim mobilizacije Kremlj će morati da prizna da je Rusija u ratu. A to ne bi prošlo bez političkih posledica.
Ukrajinski kritičari vlade u Kijevu, u međuvremenu, iznose optužbe da se zemlja samo „pretvara da vrši mobilizaciju“. Viktor Kevljuk, penzionisani pukovnik koji je nadzirao sprovođenje mobilizacione politike za zapadni deo zemlje od 2014. godine – kada je Rusija po prvi put napala – do 2021. godine, kaže da Ukrajina rizikuje da upadne u zamku.
Rusija će povećati obim svoje mobilizacije nakon što budu okončani martovski predsednički izbori, misli. (Hur, ukrajinska vojno-obaveštajna služba saglasna je sa ovom procenom).
Vladimir Putin je već potpisao ukaz kojim se povećava veličina ruskim oružanih snaga za 170.000 ljudi. Pukovnik Kevljuk iznosu mišljenje da Ukrajina mora da odgovori opštenarodnom mobilizacijom industrije, vlasti i raspoloživih resursa. Često dekadentni način života onih koji uživaju u bezbednosti Kijeva morao bi da se promeni, navodi. „Ovo nije čas za uvoznog dimljenog lososa“.
Tokom rata, Volodimir Zelenski se opirao maksimalističkim zahtevima svojih vojnika, i još više njihovih nadređenih. Njegovi najviši generali su, na primer, zahtevali da se spusti godište za dopuštenu mobilizaciju ne-rezervista, koja je sada dvadeset sedam godina. Drugi su predlagali strože sprovođenje mobilizacionih zakona.
Predsednik je pružao otpor delimično iz političkih razloga: on ne želi da uznemirava stanovništvo kada to nije nužno. „Zelenski želi da uradi ono što većina Ukrajinaca smatra ispravnik“, izjavio je jedan visoko pozicionirani izvor u vladi. „Ne želi da bude diktator“.
Čekaju ih teške odluke. Za pukovnika Kevljuka vojska je zver koja mora biti nahranjena: „Nemamo drugog izbora no da budemo krvožedni“, rekao je. Ali neki zvaničnici su skloniji konsenzualnom pristupu. Visoko pozicionirani izvori predviđaju medijske kampanje koje promovišu nacionalno požrtvovanje i isticanje da Rusija i dalje predstavlja egzistencijalnu pretnju. „Ukoliko izgubimo, to će biti loše za sve nas“, rekao je. Zadatak je ubediti potencijalne regrute. „Dirigent“, kako glasi vojničko ime jednog od raspoređenih u zlosrećnu jedinicu u Donbasu, rekao je da je posvećen služenju svojoj zemlji „ali samo na onaj način na koji može biti koristan“. U međuvremenu on je besprekidno zaokupljen premeštajem iz jurišnih snaga. „Ne možete jednostavno otpisati ljudske živote“, kaže.
Prevod: M. M. Milojević
Izvor: The Economist
