Baveći se ekonomskom istorijom mnoge stvari uzimamo zdravo za gotovo, bez da ulazimo u dublje razloge nekih pojava. Na primer, velika svetska recesija, koja je prešla u stagflaciju (rast cena bez ekonomskog rasta, uz porast nezaposlenosti), iz 1973-1974, bila je posledica povećanja cene nafte usled odluke OPEK-a da smanji proizvodnju. Pozadina ove mere bila je arapska frustracija izraelskim uspehom u kratkom ratu sa susednim arapskim zemljama. Ili, kao drugi primer, Japan i Južna Koreja su proučavani kao ekonomska čuda nakon Drugog svetskog rata. Korejski rat, strah od komunizma i snage Kine i SSSR-a uticali su na američku brzu obnovu Japana i Južne Koreje, pa nema ničeg naročito specifičnog u njihovom ekonomskom usponu. Sadašnja arapska frustracija ponašanjem Izraela nije dovela do smanjenja proizvodnje, i posledičnog rasta cene nafte, dok je njena cena rasla do polovine 2022. usled nekontrolisanog štampanja novca u razvijenim zemljama kao odgovora na zaključavanje država usled pandemije virusa COVID-19. Koje će zemlje, ukoliko ih bude, prosperirati od ovog regionalnog sukoba, nije nam poznato. Možda Turska?
Iz sukoba u Ukrajini mogućnost da imaju dugoročne koristi imaju njoj bliske zemlje, članice NATO-a: Estonija, Letonija, Litvanija, Poljska, Slovačka, Mađarska, Rumunija i Bugarska. Dolazak američke vojske uticaće na rast tražnje, na dolazak američkih firmi za snabdevanje, na tokove trgovine povezane sa ratnim (i posleratnim) dejstvima u Ukrajini.
Ovde ćemo se zadržati na poslednjem navedenom faktoru i koristima koje ima Bugarska: tokovima trgovine oružjem i municijom. Po medijima se pojavi vest kako je Bosna i Hercegovina u 2023. imala rekordan izvoz municije, te je provera ove vesti bila motiv za ulazak u podatke koji su, logično, doveli do pisanja prethodnog teksta. Izvoz bombi, granata, raketa i municije iz Bosne i Hercegovine (9306 carinske klasifikacije) povećan je za 25,4% u devet meseci 2023, u odnosu na isti period 2022, sa 83,8 na 105,1 miliona evra. Najveći kupac u 2023. su SAD sa 35,1 miliona evra, dok su na drugom i trećem mestu Bugarska (13,4 miliona evra) i Turska (13,4 miliona, za 16 hiljada evra manje od Bugarske). Bugarska je u T3 2023. postala pojedinačno najveći kupac ovih proizvoda iz BiH. U odnosu na devet meseci 2022. izvoz u SAD povećan je za 87%, u Tursku za 26,3% a u Bugarsku je povećan 54 puta.
Izvoz istih ovih proizvoda iz Srbije (kada već pogledah podatke za BiH) povećan je za 34,4%, sa 39,5 na 53,1 miliona evra. Najveći kupac u 2023. su SAD sa 23,7 miliona a na drugom mestu je Bugarska sa 10,5 miliona evra. Izvoz u SAD je smanjen za 15%, ali je u Bugarsku povećan preko tri puta. Pri tome, izvoz u Bugarsku je započeo u poslednjem tromesečju 2022.
U Hrvatskoj nema uporedivih podataka za devet meseci, a treći po vrednosti kupac u 2023. je Bugarska. Podaci o stopama rasta u periodu 2022-2024. ne potvrđuju ovu ličnu tezu o uticaju geopolitičkih sukoba na ekonomski rast, ali radi se o kratkom periodu. Sve zemlje istočne i jugo-istočne Evrope imaju relativno brži rast od zemalja zapadne, centralne i severne, pa se nalaze u procesu konvergencije u razvijenosti. Odliv stanovništva iz njih u razvijene zemlje ubrzava taj proces. Srbija, izvan Kosova i Metohije, ima očekivani rast od 7,4% u trogodišnjem periodu (2022-2024) i po tome je uporediva sa SAD-om (5,7%) i UK (5,3%) kao našim liberalnim kapitalističkim uzorima. Pri dnu liste vredi primetiti da su Nemačka i Rusija jako bliske, mada je prva predvodnica u sankcionisanju druge. Podaci MMF-a pripremani su za oktobarsko izdanje World Economic Outlook-a, pa se u njima očekivao rast Zapadne Obale i Gaze od 9,9%, što je surova stvarnost demantovala. Svašta se u ovom svetu događa mimo procena i prognoza, ali su profiti koji proističu iz ratova, kao i iz mira u ljubavi, večni.
Miroslav Zdravković
Izvor: Makroekonomija
