Црна Гора већ годинама покушава да прати економски корак региона: плате расту, инвестиције се најављују, туризам обара рекорде. Али док статистике о расту дјелују охрабрујуће, једна друга статистика полако поткопава темеље економије – број становника који напушта државу.
Од 2011. до 2023. године, Црну Гору напустило око 94.000 људи. У језику економије, то значи једно: губимо најважнији ресурс – радну снагу.
„За 13 година изгубили смо популацију величине данашњих Никшића, Берана и Гусиња“, наводе из Друштва статистичара и демографа Црне Горе. То није само демографски податак – то је економски удар.
Радници одлазе, пензионери остају: терет на економији све већи
Иако је попис 2023. приказао готово исти број становника као и 2011, то не значи да је Црна Гора стабилна. Напротив – структура становништва драматично се мијења. Дневно се рађало око 22 дјеце, а умирало готово исто толико људи. Али оно што забрињава јесте то што је 22 грађана дневно одлазило из земље.
Никола Јовић: Зашто су дешавања у Србији супротна од Мајдана у Украјини 2014.
„Природни прираштај је готово непримјетан, а миграциони биланс постао је негативан“, наводи анализа Друштва статистичара и демографа.
То значи да све мањи број радника издржава све већи број пензионера. Економске посљедице су неминовне: више оптерећење на Фонд ПИО, раст јавне потрошње, недостатак радне снаге у привреди.
Сјевер се празни, југ пуца по шавовима
Демографија и економија су нераздвојиве, а Црна Гора је најбољи доказ. Док се сјевер суочава с драматичним падом броја становника, приморје и Подгорица доживљавају притисак какав инфраструктура тешко подноси.
Анализе показују да је Сјевер је изгубио 14,2% становника, а приморје је порасло за 10,1%, док готово сваки трећи становник државе данас живи у Подгорици.
„Сјевер нестаје, док југ постаје пренатрпан“, упозоравају аутори публикације “Демографска криза: Да ли Црна Гора планира или импровизује?” .
За привреду то значи: празне школе, мање локалне потрошње, све мање радника – и све више економског ослањања на само два региона.
Ни странци више не остају: Црна Гора постаје транзитна станица
Посљедњих година често се говорило да странци пуне рупе на тржишту рада и помажу демографију. Међутим, нови подаци показују да овај тренд слаби.
У 2024. години број странаца је пао за 4,1%. Највећи одлазак биљеже Украјинци (–55,6%) и Руси (–15,6%).
„Црна Гора не губи само своје људе, већ и оне који су донедавно овдје тражили своју будућност“, наводи публикација.
Ако ни странци не остају, јасно је да проблем није само економске природе.
Млади одлазе због система, не због плате
Често се претпоставља да би више новца ријешило све. Али наука каже супротно. Млади људи не одлазе зато што немају довољно високу плату, већ зато што: не виде стабилност, не вјерују институцијама, тешко проналазе перспективно запослење,осјећају да образовни систем не прати тржиште рада.
„Приоритети млађих генерација надмашили су искључиво економске подстицаје“, пише у публикацији. За њих је кључна ријеч – квалитет живота, не износ на платном листићу.
Краткорочне мјере неће помоћи: Економија треба стратегију, не импровизацију
Црна Гора је у прошлости већ правила скупе грешке. Најпознатија је накнада за мајке троје и више дјеце из 2016, која је државу коштала чак 56 милиона еура годишње, а потом је укинута као дискриминаторна.
Нови најављени потези – бонус за бебу, бесплатне куће на селу, субвенционисани кредити – рискирају да понове исти сценарио, ако не буду дио шире, озбиљне стратегије.
„Наставак инсистирања искључиво на финансијским подстицајима могао би увести Црну Гору у нову фазу популизма“, упозорава Друштво статистичара и демографа.
Другим ријечима – ад хок рјешења, по њиховом мишљењу, не могу поправити проблем који траје деценијама.
Што економија заиста треба?
Публикација наводи четири кључна правца који имају и демографски и економски ефекат:
- Фокус на квалификовану имиграцију
Црна Гора мора да привуче стручњаке, студенте и младе породице – не само сезонце.
- Повезивање образовања и тржишта рада
Застарјели модели школовања производе дипломце који не могу да се уклопе у привреду.
Никола Јовић: Зашто су дешавања у Србији супротна од Мајдана у Украјини 2014.
- Развој сјевера као стратешки интерес
Без сјевера, Црна Гора постаје земља два града и једне обале. То није одрживо.
- Стабилне породичне политике, а не једнократни подстицаји
Вртићи, становање, сигурни послови и флексибилно радно вријеме – то су мјере које доносе резултате.
Демографска криза је економска криза
Економски раст Црне Горе неће моћи да се одржи без људи који ће тај раст носити. Недостатак радне снаге, старење популације и одлив младих већ сада утичу на инвестиције, продуктивност и јавне финансије.
Демографија није статистика – то је питање будућности економије.
А као што публикација јасно поручује:
„Вријеме импровизације је прошло. Ако се не промијени приступ, Црна Гора ће ући у фазу депопулације из које се тешко враћа.“
Извор: Банкар.ме
