Cetinje, 1. novembar 1847.
Počitajemi g-n Karadžić,
Već je vrijeme da Vam dajbudi na treće pismo odgovorim. Molim da ovo ne pripišete ljenosti ili drugoj i goroj raboti. Vama je nekoliko poviše no drugima moje stanje izvjesno. Radi toga mi se lako kod vas i izviniti. Bog i ja sasvim znamo moje položenije. Paklena se mreža razastire. Stari su se đavoli bojali krsta, a današnji se boje svobode. Da je čovjek postojan, što bi trebalo da je, ja bih joj najusrdniji žrec bio, ali mi kad i kad krvava i tvrda borba dosadi, te proklinjem čas u koji je skočila ova iskra u naše gore iz gomilah pepela veličine Dušanove, rašta i ona nije umrla đe se ognjište srpsko ugasilo, no se pripela na goru te bjeska i dovukuje na sebe gromove, zlobe i zavisti, kako zlatna igla potresne strijele oblačne. Ne, Bože me sačuvaj! Ja sam najviši grešnik na zemlji kada što protivu nje pomislim, — ona jedina nas izdvaja od proče životinje. E, da je gruba masa divljine, zlobe, tirjanstva i gluposti slijepe ne okružava, ovo bi bila najsvetija, najsilnija odaja duševno-električeskoga telegrafa.
Ja bih veoma rad bio da se nije opolčila srpska jerarhija na Vaš prevod Novaga zavjeta. U tome poslu ne ima se rašta moje mjenije tražiti, jerbo drugi poslovi meni ne dopuštaju da se onom naukom kako bi trebalo zanimam. Stoga i moje mjenije ne bi važilo ništa kako neopitno i neosnovano.
Osobito bi mi drago bilo kada biste prijateljski od moje strane pozdravili g. Savku Nikolića i njinu naprednu i blagorodnu đečicu i da ih uvjerite da mi je spomen o njima svagda prijatan.
Pozdravljajući Vas i Vašu poštenu familiju, ostajem
Vaš počitatelj i sluga
vladika crnosgorski
P.P. NJEGOŠ
Petar Petrović Njegoš, IZABRANA PISMA, (str. 154-155), Udruženi izdavači, Beograd, 1967.
Izvor: Srodstvo po izboru
