Историја цивилизације је у великој мери историја оружја. Многи су указивали на повезаност између открића барута и рушења феудализма од стране буржоазије. И мада не сумњам да постоје неки изузеци, углавном важи следеће правило: раздобља у којима је главно оружје скупо и тешко за производњу, углавном нагињу деспотизму, док у раздобљима када је главно оружје јефтино и једноставно, власт ради и за добробит народа. Зато су, на пример, тенкови, ратни бродови и бомбардери тиранска оружја, док су лукови и стреле, мушкете, пушке и ручне гранате типична демократска оружја. Моћно оружје чини јаке још јачим, док једноставно оружје – све док се користи у самоодбрани – даје канџе слабима.
Доба мушкете и пушке било је златно доба демократије и националног самоопредељења. Након изума кремењаче, а пре изума каписле, мушкета је била прилично ефикасно оружје, а истовремено толико једноставно да се могло произвести било где. Захваљујући њој је успела америчка и француска револуција, а побуна је прерасла у народни устанак. Мушкету је заменила пушка острагуша, која је била јефтина, лака за кријумчарење и економична што се тиче муниције. Пушке су постале доступне свима, па и најпримитивнијим народима – Бурима, Бугарима, Абисинцима, Мароканцима, чак и Тибетанцима – а неки од њих су захваљујући томе успели да се изборе за своју независност. Али даљи развој војне индустрије ишао је у корист Државе на штету појединца, и индустријских земаља на штету заосталих. Све је мање и мање центара моћи. Још 1939. било је само пет великих сила способних да воде рат, сада су остале три – а можда само две. Та тенденција је присутна одавно, и пре 1914. Једино што би могло да доведе до преокрета је откриће оружја – или, шире гледано, начина борбе – који не зависи од јаке војне индустрије.
„Ти и атомска бомба“ Џорџ Орвел: У утроби кита, есеји, приче, чланци Стр. 118, Лом, Београд 2016. изабрала и превела с енглеског Мирјана Радмиловић
Извор: Макроекономија
