Istorija civilizacije je u velikoj meri istorija oružja. Mnogi su ukazivali na povezanost između otkrića baruta i rušenja feudalizma od strane buržoazije. I mada ne sumnjam da postoje neki izuzeci, uglavnom važi sledeće pravilo: razdoblja u kojima je glavno oružje skupo i teško za proizvodnju, uglavnom naginju despotizmu, dok u razdobljima kada je glavno oružje jeftino i jednostavno, vlast radi i za dobrobit naroda. Zato su, na primer, tenkovi, ratni brodovi i bombarderi tiranska oružja, dok su lukovi i strele, muškete, puške i ručne granate tipična demokratska oružja. Moćno oružje čini jake još jačim, dok jednostavno oružje – sve dok se koristi u samoodbrani – daje kandže slabima.
Doba muškete i puške bilo je zlatno doba demokratije i nacionalnog samoopredeljenja. Nakon izuma kremenjače, a pre izuma kapisle, mušketa je bila prilično efikasno oružje, a istovremeno toliko jednostavno da se moglo proizvesti bilo gde. Zahvaljujući njoj je uspela američka i francuska revolucija, a pobuna je prerasla u narodni ustanak. Mušketu je zamenila puška ostraguša, koja je bila jeftina, laka za krijumčarenje i ekonomična što se tiče municije. Puške su postale dostupne svima, pa i najprimitivnijim narodima – Burima, Bugarima, Abisincima, Marokancima, čak i Tibetancima – a neki od njih su zahvaljujući tome uspeli da se izbore za svoju nezavisnost. Ali dalji razvoj vojne industrije išao je u korist Države na štetu pojedinca, i industrijskih zemalja na štetu zaostalih. Sve je manje i manje centara moći. Još 1939. bilo je samo pet velikih sila sposobnih da vode rat, sada su ostale tri – a možda samo dve. Ta tendencija je prisutna odavno, i pre 1914. Jedino što bi moglo da dovede do preokreta je otkriće oružja – ili, šire gledano, načina borbe – koji ne zavisi od jake vojne industrije.
„Ti i atomska bomba“ Džordž Orvel: U utrobi kita, eseji, priče, članci Str. 118, Lom, Beograd 2016. izabrala i prevela s engleskog Mirjana Radmilović
Izvor: Makroekonomija
