Преовладава мишљење да су људи „на истуреним положајима Империје“, ако ништа друго, барем способни и вредни. То је заблуда. Осим у техничкој служби – у секретаријату за шуме, у секретаријату за јавне радове и слично – не постоји права потреба да британски службеници у Индији компетентно обављају свој посао. Ретко ко међу њима ради онолико напорно или паметно као управник поште у некој енглеској паланци. Прави административни посао углавном врше подређени домороци; а права кичма деспотизма нису службеници већ војска. Имајући у виду војску, службеници и предузетници се провлаче без много напора, чак и ако су будале. А већином јесу будале. Тупави, пристојни људи који своју тупавост негују и штите иза четврт милиона бајонета.
Није то свет лак за живот, он гуши и сакати. То је свет у којем је цензурисана свака реч и свака мисао. У Енглеској је тешко замислити такву атмосферу. Е Енглеској су сви слободни; душе продајемо јавно, а откупљујемо их назад у приватности, међу пријатељима. Али чак и пријатељство тешко може да постоји кад је сваки бели човек један зупчаних у механизму деспотизма. Слобода говора је незамислива. Све остале слободе су дозвољене. Слободно можете да будете пијандура, беспосличар, кукавица, клеветник, блудник; али немате слободу да мислите својом главом. Ваше мишљење о свакој теми од било које замисливе важности натурено вам је кодексом puka sahibа.
На крају вас потаја ваше побуне отрује као скривена болест. Читав живот живите лажи. Из године у годину седите у малим клубовима које опседа Киплинг, с вискијем у десној руци, спортским додатком у левој, слушате и ревносно климате главом док пуковник Боджер развија своју теорију о томе како оне проклете националисте треба скувати у живом уљу. Чујете како ваше источњачке пријатеље називају „мали масни бабуи“ и послушно признајете да они старно јесу масни мали бабуи. Видите силеџије тек изашле из школе како шутирају седокосе слуге. А онда дође време када горите од мржње према својим сународницима, кад жудите за устанком домородаца који ће у крви удавити њихову Империју. И нема ничег часног у томе, једва да има икакве искрености. Јер, ау фонд, шта вас брига да ли је индијска империја деспотизам, да ли су Индијци малтретирани и искоришћавани? Марите само зато што вам је ускраћено право на слободу говора. Ви сте створење деспотизма, puka sahib, везани чвршће него монах или дивљак нераскидивим системом табуа.
Џорџ Орвел „Бурмански дани“, стр. 70-72. Публик практикум, импринт Стела, Земун
Извор: Publik Praktikum/Makroekonomija
