Neobjavljene priče Duška Radovića objavila je izdavačka kuća Booka
– Evo, drugovi, pogledajte ga, to je on – dva kroz noge,
jedan kroz uši, otac naših poraza, majka naše nesreće,
broj jedan našeg kluba, golman, poslednja odbrana, sli-
čica iz čokolade, druga strana ogledalca, jedna od na-
ših najvećih zabluda!
– Ali molim vas…
– Ti bar znaš šta braniš, jasno je obeleženo i uokvireno
parče za koje ti odgovaraš, to je najmanje za šta čovek može
da odgovara, podigli smo ti stative, obojili ih belom bojom,
granice tvoje odgovornosti su više nego očigledne, ništa
van tog prostora, samo to bedno parče vazduha, uokvireno
belim ramom… I ti to nisi u stanju da sačuvaš i odbraniš!
– I ja sam čovek…
– Nisi ti čovek, ja sam čovek a ti si golman, čim obu-
češ dres i staneš među stative, ti si golman, zoveš se
golman, radiš golmanski posao, a ja sam čovek što mi-
slim i strepim dok te gledam… Zaboga, obiđi s vremena
na vreme taj prostor, pogledaj šta se radi, možda neka
lopta želi da pređe gol-liniju, možda bi nešto mogao
da učiniš za sebe i za sve nas…
– Nisam imao dan…
– Zašto? Zar baš nedeljom da nemaš dan? Zašto baš
tog dana, zar nisi mogao izabrati neki drugi dan, to je
jedini dan kad si golman, devedeset minuta jednog jedi-
nog dana u nedelji?
– Osim toga, ima neodbranjivih šuteva…
– Nema, ne priznajem, na to se nećeš izvaditi, što
nisi odbranio, to si pustio, kriv si, za svaki šut po-
stoji lek…
– Imao sam ja i sjajne odbrane, postoje fotografije!
– On je, drugovi, imao sjajne odbrane!… On pravi
parade na lopte koje mu deca dobacuju iza gola, baca
se na lopte koje su već u gol-autu, to je balet, folklor,
poziranje foto-reporterima… Slušaj, budi siguran
da te na sledećoj utakmici posmatram kroz mušicu,
iduće nedelje dolazim sa puškom, kad padne prvi gol,
pašćeš i ti; bolje ponesi revolver pa sam to uradi,
ubij se, učini nešto, čim ti jedna lopta prođe kroz noge,
proći će i druga, nemaš čemu da se nadaš, za tu rupu
nema zakrpe, svi su navalili, ne šutira više niko u golove, nego tebi kroz noge, kako da zaustaviš tu bujicu,
tu nema leka…
– To je bar lako, ja ću da skupim noge…
– Kako da ih skupiš?
– Ovako!
– Dobro, tako je dobro, skupi ih tako i nemoj da ih
rastavljaš, a mi ćemo te izneti na teren, sve je u redu,
samo ne puštaj kroz noge!
Izvor: Politika Magazin
