Kада са дукљанских портала и ТВ бастиља удружено запјевају како нова власт и „Црква Србије“ промовишу неочетнишво у Црној Гори, знајте да им је понестало правих, разумних и чињеничних аргумената за наставак њихове антицрквене кампање. Тај мутни поток је очигледно пред сушним колапсом. Остало им је да преостали, све мање бројни, народ који им још вјерује ‒ плаше аветима прошлости. Војним формацијама из Другог свјетског рата.
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Е, сад, како четничких батаљона нема по Црној Гори, и како нигдје нијесу видљиве „страже ђенерала Драже“, онда они говоре о промоцији четничких вриједности и рехабилитацији водећих официра овог војног покрета.
То ми дође лијепа прилика да их питам: бјеху ли управо они, наши домаћи Дукљани, заговорници евроатланских интеграција Црне Горе? Јесу ли они ватрено приказивали себе као чуваре тих евроатланских вриједности у Црној Гори? Ако јесу, а јесу; онда слиједи кључно и најважније питање: није ли управо четнички покрет био заговорник тих и таквих интеграција, са својом врховном војном и политичком командом у Лондону? И нијесу ли водеће државе евроатланског војног савеза (САД, Британија, Француска) оне које до данас промовишу четнички покрет као антифашистички?
Ако ствари тако посложимо, не преостаје нам ништа друго него да баш њих, наше Дукљане, препознамо као иницијаторе рехабилитације четничких вриједности у Црној Гори.
До читања у наредном броју.
