Пише: Дуња Марић
НАТО планира да формира нову финансијску институције: Банку за одбрану, безбедност и отпорност. Ова банка би, објавио је Атлантски савет, пружањем гаранција комерцијалним банкама, омогућила државама да повећају буџет за потребе одбране. Банка би, уз подршку савезника, могла да почне с радом већ 2027. године.
Недовољно улагање у одбрану од стране значајног броја савезничких држава, које не испуњавају циљ НАТО од најмање два одсто БДП-а, али и чињеница да се у многим европским држава даје предност улагању у здравство, образовање и јавну инфраструктуру над одбраном, довели су до предлога за оснивање Банке за одбрану, безбедност и отпорност (ДСР банка).
Предлог је заснован на више од пет година истраживања и анализе унутар НАТО и академске заједнице, уз уважавање увида из тима за међународно финансирање “ЏП Морган”. Концепт ДСР банке, првобитно назване „НАТО банка“, представљен је 2019. године канцеларији генералног секретара НАТО, а детаљније разрађен у раду Атлантског савета 2020.
Како наводи Атлантски савет, геополитички контекст се од 2019. године значајно променио, са ратом у Украјини и променама у глобалним економским условима, што наглашава важност предложене банке за дугорочно планирање одбране.
Чиме ће се бавити банка?
Мекгрегор: Запад лаже о „скорој победи Украјине“ – и ЦИА зна да ће Кијев изгубити
Циљ ДСР банке је да обезбеди брже и повољније услове задуживања.
Такође, један од њених кључних задатака био би да преузме део ризика од комерцијалних банака, омогућавајући им да финансирају одбрамбене компаније у оквиру ланаца снабдевања.
“Ово би било пресудно за мале и средње предузетнике, који су кључни за одбрамбену индустрију, али често имају проблем с приступом капиталу. Банка би гарантовала део ризика, омогућавајући овим компанијама да наставе с радом, испуњавају уговоре и шире своје капацитете”, наводи Атлантски савет у анализи.
Како би ДСР банка остварила свој потенцијал, од кључне је важности обезбедити ААА кредитни рејтинг, што би омогућило нискокаматне зајмове, чинећи улагање у одбрану приступачнијим за чланице банке. Стога се предлаже да на почетку језгро банке чине државе с јаким кредитним рејтингом, попут Заједничких експедицијских снага (северноевропске државе предвиђене Великом Британијом), САД и Јапана.
Ове земље би основале банку као засебан правни ентитет, након чега би остали НАТО, ЕУ и савезници из Индо-Пацифика могли да се придруже као акционари. Такође, предлаже се формирање одбора директора састављеног од експерата из земаља чланица, како би се осигурала стратешка усклађеност и ефективно доношење одлука.
За почетак, банка би се ослањала на капитал савезника, док би се као “иновативно, али политички осетљиво” решење размотрило коришћење заплењених средстава руске централне банке или прихода од њихових камата.
Минимална издвајања за одбрану
Према анализи Атлантског савета, док геополитичке тензије расту, а пажња глобалне јавности остаје усмерена на савезничке државе и њихове одбрамбене капацитете, само 11 од 32 НАТО чланице испунило је договорени минимални циљ издвајања од два одсто БДП-а за одбрану у 2023. години, с очекивањем да ће се тај број повећати на 23 чланице до краја 2024.
“Иако је валидност циља од два одсто предмет расправе, ове јавне обавезе шефова држава и влада кључне су за способност Алијансе да пројектује и одржава војну моћ. Немогућност многих држава да испуне овај основни критеријум, док истовремено балансирају са конкурентним домаћим трошковима, не само да нарушава кредибилитет савезника већ и слаби ефекат одвраћања који НАТО може пројектовати на глобалној сцени”, наводи Савет.
У текућој години, укупни издаци за одбрану НАТО достигли су 1,47 билиона долара. Међутим, истовремено су порасли и трошкови. Примера ради, пре руске инвазије на Украјину 2022. године, 155-милиметарски артиљеријски пројектил коштао је НАТО око 2.000 долара, док данас цена износи близу 8.000.
Користи “НАТО банке”
Атлантски савет изнео је додатне користи ове иницијативе.
Политичка перспектива:
- Банка би могла да подстакне обнављање посвећености колективној одбрани, стварајући политичко јединство. Када се трошкови одбране олакшају кроз заједничку институцију, може постати политички прихватљивије за све владе да спроведу заједничку набавку и преузму амбициозне пројекте.
- Учешће у банци у својству акционара додатно би показало посвећеност чланица међународном поретку, потенцијално повећавајући њихов утицај у различитим међународним организацијама.
- Задуживање од стране банке нудило би стратешки начин за балансирање домаћих буџетских притисака са међународним обавезама захваљујући изузетно ниским каматним стопама и потенцијално врло дугим роковима задуживања који можда нису доступни домаће сваком савезнику у Еуроатлантској и Индо-пацифичкој регији.
Економска перспектива:
- Банка би понудила ниже каматне стопе, чинећи трошкове одбране путем зајмова изводљивијим за земље са ограниченим финансијама.
- Зајмови од банке могли би да омогуће земљама да шире трошкове одбране на дужи период.
- Инвестиције у одбрану могу да подстакну домаћу производњу, индустрију и иновације.
Одбрамбена перспектива:
- Банка би могла да пружи правовремена решења за земље које треба да модернизују своје одбрамбене капацитете.
- Зајмови би могли да олакшају стратешке, дугорочне пројекте одбране, укључујући складиштење кључних наоружања.
- Финансирање унапређења одбране путем банке могло би да побољша укупну способност и спремност савезника који желе да раде заједно.
Владимир Ђукановић: Ваше радно место у свету вештачке интелигенције
Додатне користи:
- Уз снажну политичку подршку, банка би могла да буде успостављена у року од 18 до 24 месеца након што буде усвојен статут. Активности банке могле би директно да подстакну домаћу производњу, стварање радних места и технолошке иновације у земљама чланицама.
- За земље са високим кредитним рејтингом, учешће у банци понудило би додатне економске користи и потенцијално повећање пореских прихода кроз веће међусавезничку трговину.
Шта кажу савезници?
Током многих дискусија у петогодишњем истраживачком периоду, мишљења о заслугама банке разликовала су се међу савезницима. Неки званичници из министарстава одбране и спољних послова били су у почетку скептични у вези са механизмима на којима би банка радила, често због непознавања међународних финансијских институција.
Насупрот томе, званичници министарстава финансија који су били упознати са међународним финансијским институцијама показали су знатно већу отвореност.
Извор: Нова Економија
