Извештај вештачења срушене бетонске надстрешнице потврђује истраживање Инсајдера: Трагедија је могла да буде спречена – одговорни сви у ланцу
Пишу: Јасмина Добриловић, Ирена Стевић и Радославка Жигић Деспотовић
Новинари Инсајдера дошли су до вештачења Факултета техничких наука из Новог Сада које представља окосницу истраге о узроцима пада надстрешнице када је страдало 15 и животно угрожено још двоје људи. Извештај потврђује раније истраживање Инсајдера да су сви одговорни у ланцу морали да инсистирају на томе да се или пронађе архивски пројекат из 1964. или да се уради Елаборат о постојећег стању објекта. Из извештаја може да се закључи да су вештаци дошли до оригиналног пројекта, да објекат никада није одражаван, као и да је проблем могао бити примећен пре саме реконструкције. На готово свакој од 174 стране се наводи неки пропуст свих у ланцу одговорних.
Вештаци Департмана за грађевинарство и геодезију констатују да нису добили сву потребну документацију, али је јасно да су анализе вршили између осталог и на основу оригиналног пројекта из 1964, за који су сви пројектанти тврдили да није пронађен.
Наводе да визуелни преглед објекта пре реконструкције није био довољан, али се чак и на основу тога су могли да се примете проблеми, које су сви игнорисали.
Део извештаја је и једна фотографија сачињена само дан пре пада надстрешнице, односно 31.10. а као аутор фотографије се наводи саобраћајни институт ЦИП. Вештаци констатују да се на основу ове фотографије могао видети проблем, али да није јасно да ли се тиме неко уопште бавио.
Такође се наводи да је веза затега и крова била прекривена водом, а хидроизолација је била урађена тако да се вода слива на најниже делове крова, где су затеге иначе биле причвршћене за кровну конструкцију.
Налазима вештачења потврђено је оно што је објављено у емисији Инсајдер “Хронологија пада”. Наводе се два кључна узрока која су довела до пада надстрешнице. Прорачуни вештака су показали да су затеге које су држале надстрешницу пропале чак 40 одсто због корозије.
У извештају се наводи да не могу да прецизирају када је настало колико оштећења, али наводе да је корозија приликом реконструкције морала бити примећена а тога нема у грађевинским дневницима. Такође се наводи да је до првог оптерећења већег од пројектованог дошло још приликом саме изградње објекта 1964. али да, како се наводи, то није угрозило стабилност објекта.
Друго оптерећење дешава се приликом реконструкције јер нису, у складу са пројектом, скинути постојећи делови бетона и других материјала већ су само додати нови, односно само је замаскирано.
Ново оптерећење изазвано је затварањем празног простора стаклено алуминијумском конструкцијом.
Потврђено је и да је одговорни пројектант приликом израде грађевинског пројекта практично вршио паушалне прорачуне. Такође наводе да је пројектант, односно ЦИП накнадно урадио прорачун додатног оптерећења надстрешнице и то под називом интерни прорачун. „Додатно је проблематично што је овај документ ЦИП предао након пада надстрешнице, што значи након комплетног процеса пројектовања реконструкције.“ – наводи се између осталог у извештају вештака.
У првом идејном пројекту и пројекту архитектуре наводи се реченица: ”Објекат је у конструктивном смислу у добром стању и визуелним посматрањем не уочавају се оштећења која би утицала на стабилност објекта.”
Вештаци закључују да ово заправо нико није ни проверавао већ су сви касније само преписивали, односно потврђивали приликом надзора и све то без архивског пројекта зграде која је пре 60 година представљала оригинално архитектонско решење.
„Основна грешка се огледа у непознавању геометрије објекта. Пројектант није имао доступан оригинални пројекат, али је тим пре морао измерити стварне димензије објекта.“ – стоји такође у извештају.
Као што смо већ више пута објавили чињеница коју пројектанти наводе да немају оригинал пројекта значила је да је морао да буде урађен елаборат, али он није урађен. То значи да се после улазило из једне у другу грешку која је на крају довела и до рушења надстрешнице.
У извештају вештачења се наводи да је поред пројектаната, све проблеме био дужан да уочи и извођач радова. Главни су две кинеске фирме, које ангажују домаћу фирму Стартинг као подизвођача. Стартинг потом ангажује своје под-подизвођаче, тачније фирме БОБ доо и ДЕКО-ТИМ д.о.о.
Вук Јеремић: Улетање аутомобилима у масу: Танки живци или илузија о некажњивости
Вештаци констатују међутим да се из постојеће документације не зна ко је шта радио ни када је реч о извођењу радова ни када је у питању надзор.
Вештаци потврђују и истраживање Инсајдера да је станица отворена на основу једног документа – односно интерног пријема, који није довољан ни законски ни безбедносни основ. Закључују да је трагедија могла бити спречена. На основу свега што су навели произилази да наредбом за спровођење истраге на основу које су уследила и прва хапшења нису ни близу обухваћени сви одговорни. Подсетимо, наредбом тужилаштва за покретање истраге није обухваћена ниједна фирма која је радила на реконструкцији објекта.
Извор: Инсајдер
