Пише: Драгутин Ненезић
Пре мало више од годину дана, Доналд Трамп је формално отпочео свој други мандат. У тих годину дана, десило се много, али се разуме јако мало. Уместо теорија о томе шта Трамп заправо хоће (којих има пуно, али ниједна још није потврђена), на овом месту бих се, као и раније, позабавио његовим утицајем на Косово, овог пута у светлу тема које раније нисам обрађивао – Газе и Гренланда. Желео бих да аргументовано докажем да паралеле које се у нашој јавности праве нису основане, као и да још једном потврдим да се од Трампа, кад је Косово у питању, не може очекивати ништа добро, барем не за Србе.
Ситуација у Гази је, барем када су УН у питању, врло јасна, али и противречна – истовремено имамо налаз независне комисије УН да је Израел тамо починио геноцид над Палестинцима, али имамо и Резолуцију 2803 Савета безбедности , којом се, што се у јавности често превиђа, даје мандат Одбору за мир, којег је Трамп представио у Давосу; са Вјосом Османи у првом плану иза њега, у црвеној хаљини.
И ту ситуација, што се Косова тиче, постаје занимљива – Косово је на мала врата, колико је мени познато по први пут, постало чланица тела које има мандат УН, без обзира на европске критике да је у Трамповој изведби тај мандат прекорачен. С друге стране, овакав развој ситуације у Гази представља ефективно поништавање Осло 2 споразума (као и идеје о две државе, од којих је једна палестинска), што Газу раздваја од Косова, па и од БиХ, с обзиром да и Кумановски и Дејтонски споразум, као својеврсни вршњаци Осла 2, остају на снази, што је индиректно потврђено и америчким законом, о чему сам већ писао, и што се у делу наше јавности разним произвољним тумачењима покушава амортизовати.
Као шлаг на торту, формирањем Одбора за мир се заокружује Трампов рад на приближавању арапских држава и Израела, који је у његовом првом мандату крунисан потписивањем тзв. Аврамовских споразума, који се могу сматрати панданом тзв. Вашингтонском споразуму.
Другим речима, иако све може деловати другачије, ради се о чврстом држању праваца који су већ неко време видљиви. Трампова визија за Блиски Исток је добила утемељење у резолуцији Савета безбедности, и сада функционише на два нивоа: на нивоу Аврамовских споразума, и на нивоу Одбора за мир. Косово је, као и Албанија, део те институционалне структуре, за разлику од Србије, којој само остаје да сачека институционалну надградњу Вашингтонског споразума.
Имајући у виду да је Трампова визија за Блиски Исток комплементарна са идејом Великог Израела, која негира постојање палестинске државе, може се, на основу тог чланства, претпоставити и да ће таква визија за Балкан бити комплементарна са идејом Велике Албаније, која негира српску власт над Косовом.
Притом, америчке дипломате су врло свесне шта је Косово и како је настало – дотле да јавно изјављују да неће допустити формирање курдског Косова у „ослобођеној” Сирији.
Што се Гренланда тиче, то је, попут украјинских преговора, и даље далеко од некаквог јасног решења. Обриси могућег решења су сада пре на трагу некаквог аранжмана колективне безбедности (који укључује НАТО), него анексије или откупа.
Иако је могућност одузимања Гренланда од Данске изазвала срчане реакције у нашој јавности, делимично и због данског признања Косова, тој аналогији изгледа нема места. Али, и даље има места некаквој аналогији с Косовом, с обзиром да је тренутно највећа мировна мисија НАТО управо на Косову, и Косово је део исте те структуре колективне безбедности која се сада на Гренланду ојачава. Део те структуре су и најављена производња дронова на Косову, као и најављена заједничка јединица са Албанијом, уз наставак саге о наоружавању косовских снага. Србија, оваква каква је данас, није део те структуре.
Гренланд може бити занимљив, поред овог безбедносног угла, и из угла тумачења међународног права од стране Трампове администрације. Тако заменик Трамповог шефа кабинета, Стефен Милер, каже да држава има право на територију само ако може да је одбрани. Чини се да је, иако се не оглашава много око Трампа (за разлику од Вјосе Османи), Курти на линији овог тумачења, с обзиром на то како је окупирао Северно Косово.
Па, кад смо већ код Куртија, он време до своје инаугурације убија планирањем преузимања школства и здравства, одлагањем примене прописа о слободи кретања (које међународна заједница пажљиво прати, што једино и може/хоће у овом тренутку), и напретком у бриселским преговорима. У малтене истом дану кад је Вјоса Османи била на Трамповој страни историје, наша делегација је преговарала у Бриселу. То довољно говори о истинском односу снага у овом тренутку, док о томе шта ће бити у будућности, довољно говори нацрт закона о Прешевској долини у америчком конгресу.
Бојим се да Трамп не само што није Србин, него и за Србе нема неке лепе планове. Остаје само да још чујемо шта су та два формална захтева за отпочињање стратешког дијалога Србије и САД.
Извор: KoSSev
