Piše: Dragoslav Dedović
Zašto Vučić, protivno svojim navikama, odbija da raspiše izbore? Nemački list „Frankfurter algemajne cajtung“ pokušava da ponudi odgovor.
„Jednu polugu ima samo Vučić“ – pod tim naslovom konzervativni nemački list Frankfurter algemajne cajtung analizira situaciju u Srbiji posle studentskih zahteva da se raspišu izbori. Autor članka Mihael Martens podseća na uzroke studentskih protesta i prvobitni stav da se distanciraju od politike i političara. Taj stav on naziva „izolacionizam“ i ocenjuje da su studenti u međuvremenu shvatili da je to pogrešan put:
„Oni traže da se odmah raspusti parlament i da se raspišu vanredni izbori. Pritom nameravaju da podrže listu stručnjaka i profesora. Od opozicionih partija, koje ionako nisu posebno snažne, zahteva se da ne učestvuju na tim izborima i da umesto toga podrže studentsku listu koja tek treba da se formira. Međutim, upitno je da li će u dogledno vreme biti izbora.“
Kad će izbori?
Autor piše da Vučić odbija vanredne izbore, što na prvi pogled iznenađuje, jer je Vučić stalno raspisivao vanredne izbore kada je njegova Srpska napredna stranka vodila u anketama.
„Pošto sada Vučić, protivno svojim navikama, odbija da sve stavi na proverenu kartu, može da se pretpostavi: moguće je da predsednik ima uvid u ispitivanja javnog mnjenja koja nisu povoljna za njega i koja pokazuju snažnu podršku mogućoj studentskoj listi“.
Simptomatično je, kako piše nemački novinar, to što su i svi stubovi njegovog sistema moći poput bivšeg premijera Miloša Vučevića ili Ane Brnabić protiv izbora. U tekstu se ukazuje da jedan od glavnih slogana protesta, „nisi nadležan“, sada više ne važi:
„Bio je uperen protiv Vučićeve svemoći. Predsednik redovno donosi odluke mimo svih nadležnih institucija i vlada Srbijom kao da je njegova privatna imovina. Ali sa zahtevom da se raspišu vanredni izbori, studenti su došli do tačke kada je predsednik zaista nadležan. On trenutno ni ne pomišlja da svojim protivnicima izađe u susret. Sledeći redovni termin za izbore je decembar 2027. Nije izvesno da će Vučić čekati do tog roka, ali očigledno računa s tim da će podrška studentima vremenom opasti, da će među njima izbiti svađa i da može da unese razdor među njih. Do tada hoće da iskoristi vreme da upodobi onaj deo pravosuđa koji još nema pod kontrolom.“
U članku se podseća i da su uhapšeni novosadski opozicioni aktivisti prebačeni iz istražnog u kućni pritvor. Vučić je „bio izvan sebe“ i pretio je nadležnim sudijama: „Vučićeve pretnje i zastrašivanja trebalo bi da označe početak delovanja protiv neomiljenih sudija i tužilaca.“
„Još jedno gradilište u razgrađivanju srpske demokratije, koja ionako postoji samo još rudimentarno, jeste visoko školstvo. U sve autoritarnijoj balkanskoj državi, univerziteti su do sada bili utočište opozicije, u kojem je i sam Vučić samo uslovno mogao da vlada. Najnoviji protestni talas tu se začeo, mada je ubrzo pokazao učinak i van akademskih krugova. Vučić namerava da sruši tu tvrđavu nezavisnog mišljenja i delovanja. Preusmeravanjem državnih sredstava ka privatnim univerzitetima, čiji se vlasnici već iz finansijskih razloga dogovaraju sa vlašću, oni bi trebalo da ojačaju.“
U tekstu se navode poznate činjenice, kao što je policijsko saslušavanje rektora Beogradskog univerziteta Vladana Đokića, te najava novog zakona o visokoškolskom obrazovanju koji bi mogao da znači ukidanje slobode istraživanja i nastave.
„Država bi smela da imenuje dekane i da interveniše duboko u strukturi univerziteta. Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas je, prilikom nedavne posete Srbiji, razgovarala i sa studentima koji protestuju i upozorila da se autonomija visokog školstva mora poštovati. Ali takva upozorenja jedva da još imaju neku težinu u Srbiji, pošto se u političkim krugovima smatra da ne postoji realna mogućnost članstva u Evropskoj uniji. Barem su u toj skepsi vlast i opozicija ujedinjeni“, zaključuje Martens u članku za Frankfurter algemajne cajtung.
Izvor: DW
