Пише: Драго Пилсел
Чули сте сигурно за ”Плацебо ефект”. Оно илустрира моћ људске психе, а јавља се када се здравље испитаника побољша, иако је добио пилулу без фармаколошког дјеловања – дакле плацебо. Тако некако бисмо могли сажети лукаво рјешење папе Фрање након 43 година мука и натезања око наводних указања Госпе у Међугорју.
Папа је одлучио не признати наднаравност међугорског ”феномена”, али признаје да су многе тзв. Госпине поруке од Духа Светог надахнуте. Вјерницима који хоће вјеровати да се Мајка Божја видиоцима указала, брат брату, једно 50 хиљаду пута (некима од ”видиоца” појединачно и преко 7.000 пута!!) Црква даје плацебо пилулу, пардон, Госпу.
Признаје папа Фрањо и реалност на терену: многа обраћења, на десетке хиљада исповијести гријеха (број је заиста огроман, па тако и подијељених светих причести, скоро па 50 милијуна од 1981. на овамо), али и пусте милијарде еура који се слију у Међугорје. Треба тај новац, коначно, ”канализирати”. Па је нађено соломонско рјешење: нама паре, а вама, хм, плацебо Госпа, која је и која није. Тко ће га више знати.
Сада када Ватикан признаје Госпине поруке и даје зелено свјетло за побожност ”Краљици мира”, Црква ће настојати да сиве зоне буде што је могуће најмање.
Међугорје, рекло би се, ипак примарно има своју ”вјерску страну” која говори о наводним Маријиним указањима.
Југославенска бискупска конференција задарском изјавом од 10. травња 1991. године није утврдила указања, остала је на ”ни да ни не ставу”: ”На темељу досадашњег истраживања не може се устврдити да се ради о наднаравним указањима и објавама” (Глас Концила 18/1991, стр. 1), а Света Столица је 2010. године основала посебну, трећу комисију која је истраживала феномен. Остало је на тому да Папа (Фрањо или било који) каже коначни став Цркве.
Бит ће занимљиво, ако доживимо Папин праворијек, хоће ли господарски каос, који је отворени простор за широку лепезу разних облика криминала и корупције, бити доказом да ту Госпе има или нема.
”Марија није равнатељ поштанског уреда који сваки дан шаље поруке”, поручио је, знамо, папа Фрањо. Чини се да је тиме заправо послао сигнал о томе какви су резултати ватиканске комисије о феномену Међугорја.
По повратку из Португала (маријанско светиште у Фáтими), на лету за Рим и приликом уходане зракопловне конференције за новинаре који га прате на путовањима, Фрањо је у свибњу 2017. казао нешто што би требало занимати овдашњу црквену јавност и оне који вјерују у тзв. међугорска указања.
На питање новинара Мима Муола из католичког листа Авенире, којег, као и Папин одговор треба донијети у цијелости и из изворника:
”Добра вечер, Ваша Светости. Постављам Вам питање у име скупине Талијана. Јучер и данас у Фáтими смо с Вама видјели велико свједочанство о популарности вјере. Исто што се, на примјер, види и у другим маријанским светиштима попут Међугорја. Што мислите о тим указањима, ако су била указања, те узбуђење које је изазвало кад сте одлучили именовати вашег бискупског изасланика за пасторал (у Међугорју, оп. Д.П.)?”, папа Фрањо је рекао: ”Међугорје, сва указања или претпостављена указања, припадају приватној сфери, нису дио јавног редовног магистерија Цркве. Међугорје. Формирана је комисија на челу с кардиналом Руинијем. Бенедикт XVI. је то учинио. Ја, крајем 2013. или почетком 2014., примио сам резултате комисије кардинала Руинија. У комисији су били добри теолози, бискупи, кардинали, али баш добри. Врло добри. Као и комисија.
Извјештај Руинија био је врло, врло добар. Затим су у Конгрегацији за наук вјере биле двојбе, а Конгрегација је закључила да се пошаље сва документација сваком од чланова Фериа Kуарта (уредничка биљешка: ‘Фериа Kуарта’ је једномјесечни састанак у Конгрегацији за наук вјере у којој се испитују постојећи случајеви), чак и ону која се чинила супротном Руинијевом извјешћу.
Примио сам обавијест – сјећам се да је била субота навечер, касно навечер… и није се чинило исправним. Било је то као да се ставља на аукцију – опростите ми ријеч – Руинијево извјешће које је било јако добро. У недјељу ујутро префект је примио писмо од мене да умјесто да их шаљу у Фериа Kуарта, они мени особно пошаљу мишљења.
Та су мишљења проучена и сви они наглашавају интензитет (обилност) Руинијевог извјешћа.
Драго Пилсел: Хоће ли Јутарњи лист и Папу прогласити ”путиновцем”?
У основи се морају разликовати три ствари: прва указање, када су ‘видиоци’ била дјеца. Извјешће више или мање каже да се то мора наставити проучавати. Указања, претпостављена садашња указања: извјешће има своје сумње. Ја сам мало ‘злочестији’, волим Мадону као Мајку, нашу мајку, а не жену која је водитељица телеграфског уреда, који свакодневно шаље поруку у одређеном времену. То није Мајка Исусова.
Та претпостављена указања немају пуно вриједности. То кажем као особно мишљење. Али, јасно. Тко уопће мисли да Госпа каже: ‘Дођите сутра у ово доба, а тада ћу рећи поруку том видиоцу?’ Не. У Руинијевом извјештају се разликују ове двије врсте ‘указања’.
Треће, срж извјешћа Руинија, духовна чињеница, пасторална чињеница. Људи иду тамо и обраћају се (Богу, оп. Д.П.). Људи тамо сусрећу Бога, мијењају своје животе… али ово… не постоји чаробни штапић тамо. И ова духовна и пасторална чињеница не може се занемарити.
Сада, да бисте видјели ствари са свим тим информацијама, с одговорима које су ми послали теолози, овај добар, добар бискуп именован је за то (монс. Хенрyк Хосер, Пољак, 2017. Преминуо је 2020., оп. Д.П.) јер има искуства, да види пасторални дио, како се то догађа. И на крају ће се казати нешто о томе”.
Укратко, Папа негира указања, ова која се на хиљаде и хиљаде пута досадно репетирају, очито често из комерцијалних потреба, али оставља могућност да Међугорје буде ипак признато као светиште.
Поглавар Католичке Цркве, и то баш по повратку из Фáтиме, се по други пута послужио метафором да Госпа није шефица поштанског уреда. ”То није Исусова мајка”, рекао је, подцртавам, новинарима у авиону.
И овиме је био категоричан. То не може бити друго него најава да неће признати оно што говоре међугорски ”видиоци”, занесењаци из Лаудато ТВ и неких хрватских гласила (Вечерњи лист, Слободна Далмација) и тамошњи херцеговачки фрањевци.
Бит ће како је 2015. рекао библичар проф. др. Мато Зовкић, свећеник сарајевске надбискупије и члан споменуте прве Међугорске комисије (коју је формирао мостарски бискуп Павао Жанић), а која је извијестила и Папу (Ивана Павла II.): ”Указања није ни било”.
Не морате ми вјеровати, али ја сам темељито проучио предмет ”Међугорје” и то су, особито када узмемо у обзир да је Госпа чак давала наредбе умировљеном бискупу Ратку Перићу (насљеднику Жанића) како ријешити конфликте с фратрима у Херцеговини односно када имате на уму да се рат догодио Госпи испред носа, да су јој на уши долазили јауци заточеника концентрацијских логора ХВО-а, а да се Госпа није ни закашљала, или да никада није било ријечи о злочинима усташа над Србима Пребиловаца и других села у том крају (толико о ”плодовима мира”), врло једноставне ствари: наиме, свједочимо 43-годишњој обмани.
Дакле, што се мене тиче, то би био крај ове приче. Све друго је криминал, стандардна хрватска митоманија, и јако пуно религијског лудила. Али, хајмо на важну вијест, коју треба анализирати.
У четвртак 19. рујна у Тисковног уреду Свете Столице у Ватикану одржана је прес конференција на којој је представљена Нота Дикастерија за наук вјере о ”Краљица мира” о духовном искуству везаном за Међугорје. Префект Дикастерија за наук вјере аргентински кардинал Виктор Мануел Фернáндез на широко је приказао документ који је папа Фрањо одобрио у приватној аудијенцији том кардиналу 28. коловоза 2024. и којим се прихваћа велики број тзв. Госпиних порука, многе и не и даје се зелено свјетло за наставак односно ширење побожности међугорској Госпи као ”Краљици мира”, наглашава се да се Црква не изјашњава у вези можебитне наднаравности феномена (остаје се на оно из Задарске изјаве БКЈ из 1991.) и сугерира се свима мудрост и разборитост, односно да се не трчи за сензацијама већ да се у Међугорју и око Међугорја тражи Бога, првенствено у сакраменту помирења и у еухаристији.
Драго Пилсел: 10 година од смрти Живка Кустића ме и даље једно прогања
Кардинал Фернáндез у свом се говору присјетио рада Комисије кардинала Руинија и апостолских визитатора монс. Хосера и монс Алда Цавалија (садашњег папиног изасланика за жупу Међугорје). Позивајући се на Бенедикта XVI., нагласио је раздвајање наднаравности неког феномена и његових плодова, наводећи како је наднаравност врло тешка за утврдити. ”Анализира се феномен који данас можемо утврдити и анализирајући тај феномен који данас можемо утврдити долази се до пасторалног закључка.”
Такођер је истакнуо позитивне плодове и раширеност побожности ”Краљице мира” диљем свијета. Присјећајући се властитих искустава, споменуо је како је сам сусрео ту побожност у разним крајевима свијета, а док је био жупник у Аргентини предложио је вјерницима да поставе слике Госпе – прва коју су му вјерници предложили била је она ”Краљице мира”.
Дикастериј се у своме раду осврнуо на поруке из Међугорја. ”Већина порука има лијеп садржај који може потакнути вјернике на обраћење, раст у односу с Кристом те да граде мир у свијету. Већина порука дају потицаје из Еванђеља и чине то језиком који је ближи и једноставнији нашим народима”, додао је. ”Неке поруке могу садржавати непрецизне ријечи с академске перспективе”, упозорио је. Поруке се не интерпретирају као приватне објаве, већ као поучне текстове који могу потицати ”лијепо духовно искуство”. Такођер је, казао је кардинал, потребно гледати поруке у цјеловитом контексту. Спомињући теме порука, истакнуо је поруку мира, позив на обраћење, молитву, братску љубав те позив на особно свједочење.
”Ипак, постоје поруке које треба пажљиво проучити”, поручио је префект. Документ се осврће на неколико порука које се могу чинити повезанима ”са збуњујућим људским искуствима”, иако неке погрешке можда нису из ”лоше намјере, него због субјективнога схваћања феномена”, наводи се у тексту.
Префект је поновио важност проучавања порука у цјеловитом контексту те осврнувши се на критике о моралном животу видјелица, позвао се на Документ у којем се тврди да ”када се препозна дјеловање Духа за добро Народа Божјега ‘усред’ неког духовног искуства од свога почетка до данас, каризматски дарови (gratiae gratis datae) – који би могли бити повезани с тим искуством – да би могли дјеловати не захтијевају нужно моралну савршеност укључених особа”.
Око тога су се, заиста, ломила копља. Године 2001. садашњи је загребачки надбискуп и предсједник Хрватске бискупске конференције, монс. Дражен Кутлеша, у својству помоћника бискупа Перића издао, то јест, приредио књигу ”Огледало правде – Бискупски ординаријат у Мостару о наводним указањима и порукама у Међугорју” у којима се, де факто, негирају указања и исмијавају многе поруке као ”недоличне Мајци Божјој”.
Било је наиме вријеме, првих година указања када је шесторку ”заробио” фра Томислав Власић који је касније избачен из фрањевачког реда и скинут са свећеничког позива. Лик је волио паре, моћ и манипулације, па је, по свему судећи, манипулирао видиоцима и већ на почетку цијелу ствар усмјерио у лошем правцу.
Сада остаје да се види како ће монс Кутлеша реагирати, хоће ли се правити Енглез, као да се ништа није догодило, или ће остати вјеран свом ранијем послу уз бискупа Перића.
Мостарско-дувањски бискуп у мировини, мсгр. Ратко Перић огласио се много пута приопћењем тврдећи да се у Међугорју Госпа никада није указала наводећи, како је устврдио, да је ријеч о ”више манипулација видјелаца и свећеника који су тамо били на служби”.
”Имајући у виду све што је овај Бискупски ординаријат до сада истраживао и проучавао, укључујући поруку првих седам дана наводних указања, може се мирно устврдити: Госпа се у Међугорју није указала!”, стоји у једном приопћењу бискупа Ратка Перића.
При томе је подсјетио како је у више наврата Црква истраживала овај феномен од почетака из 80-их година па све до комисије коју је успоставио папа Бенедикт XVI. 2010. године (она кардинала Руинија), као и стајалишта Конгрегације за наук вјере 2016. године.
”Стајалиште овог Ординаријата кроз све ово вријеме било је јасно и одлучно: није ријеч о вјеродостојним указањима Блажене Дјевице Марије”, навео је бискуп Перић. При томе је оповргнуо вјеродостојност и указања првих дана међугорског феномена казавши да постоје бројне контрадикторности у изјавама наводних видјелаца Госпе у Међугорју.
”Након што су преснимљене и преписане аудиокасете које садржавају разговоре пасторалног особља у жупном уреду у Међугорју, у првих тједан дана, с дјечацима и дјевојчицама који су тврдили да им се указала Госпа, с увјерењем и одговорношћу износимо разлоге и закључке о невјеродостојности наводних указања. А ако се права Госпа, Исусова Мајка, није указала – као што није – онда су све то самозвани видиоци, тобожње поруке, тзв. видљиви знак и наводне тајне”, навео је бискуп мостарско-дувањски.
Бискуп Перић наводи и ”двозначне појаве” с наводним указањима тврдећи да се ”указана жена” у Међугорју понаша сасвим другачије од истинске Госпе, Мајке Божје, у указањима која је Црква до сада признала аутентичнима.
”Редовито не говори прва; чудно се смије; након одређених питања нестаје, затим се поново враћа; покорава се ‘видиоцима’ и жупнику да с брда сиђе у цркву, иако невољко. Није сигурна колико ће се времена указивати; допушта некима назочнима да јој газе по велу који се вуче по земљи, допушта да јој се додирује одјећа и тијело. Таква доиста није еванђеоска Госпа!”, наводи бискуп Ратко Перић.
Папа Фрањо именовао је 2017. свога посебног изасланика за Међугорје, пољског бискупа Хенрyка Хосера који је морао изучити пасторално питање. Хосер није имао задаћу да покрене нову истрагу о наводним указањима Госпе, која су започела 1981. и која се настављају све до данас, па и на дневној бази, већ је треба прикупити и продубити информације о пасторалном стању и прије свега потребама вјерника који долазе у Међугорје из цијелога свијета. Ту службу за папу и споменути Дикастерији сада врши монс. Алдо Цавали. Њихови извјештаји су били пресудни да се добије статус ”Нихил обстат” (ништа не пријечи).
Драго Пилсел: Глина је свето мјесто, у свијести и у повијести
А 24. липња 1981. двије дјевојке – Иванка Иванковић и Мирјана Драгичевић су отишле на Подбрдо, те је Иванка изјавила како је угледала Госпу. Истога дана, у каснијим сатима, шестеро дјеце на истом мјесту види лик Марије с дјететом у наручју: осим Иванке и Мирјане, присутни су Вицка Иванковић, Иван Драгичевић, Иван Иванковић и Милка Павловић. Други дан, 25. јуна, осталима се придружују Марија Павловић и Јаков Чоло. Након 43 године, у свјетлу актуалних норми, Папа је одобрио документ ”Краљица Мира – Нота о духовном искуству везаном за Међугорје”.
Један од стручњака коју су радили за све три комисије, споменути сарајевски библичар и теолог Мато Зовкић, није имао проблема изјавити да се Госпа није указала. Никада. ”О доживљајима дјеце не би се смјело говорити као о правим указањима. Не видим да би итко одговоран у Цркви Божјој, укључујући папу, могао рећи: Дјеца су видјела Госпу”.
Зато кажем да је понуђена ”плацебо Госпа”. Без бриге, милијуни вјерника ће се и даље слијевати, милијарде еура исто. Само што ће сада Црква хтјети увести реда. Можда коначно нешто капне и мисионарима у Африци који десетљећима чекају. Мени су неки у Замбији и Бенину казали да ни еуро из Међугорја нису видјели. А ни Госпу да јој директно испросе који динар.
И опет, у ишчекивању неких ”ситница” попут ове: да једна од ”видјелица”, Вицка Ивановић, која је пуних 850 дана, како је рекла, од 7. сијечња 1983. до 10. травња 1985. слушала и биљежила ”Госпину биографију”, испоручи, коначно, то несумњиво важно дјело.
Укратко, и закључно: како је написао филозоф и теолог Марко Вучетић на ФБ-у, Ватикан није признао указање Госпе у Међугорју, али је признао ”плодове”, па тако и новце који долазе по непризнатој Госпи.
Извор: Аутограф
