Нису криви Новљани што је досадашња државна политика Црне Горе стигматизовала српство па је оно сад из те болесне визуре постало антициногорско и туђе.
„Бока је у Црној Гори, црногорска, овим натписима морају да се баве локалне власти“, истакла је Маровић.
Прво; зашто би потпредсједница Владе за европске послове коментарисала један најавни пано, плакат или обавјештење, који има културолошку и историјску поруку? То није њен посао, а да јесте не би се прославила јер не разазнаје основне ствари!
Рецимо, а да буде јасније „европској потпредсједници“; културолошка, цивилизацијска, па ни национална идентификација одређене средине није пријетња међународно признатом субјективитету било које државе. „српска Бока“, „српско море“, „српски Ловћен, српски Олимп“ не показују територијалне претензије Републике Српске или Србије на поменуте просторе нити су покушај ревизије прошлисти, напротив. Нема ту културне или националне доминације, него се ради о простој идентификацији средине са непрекинутим историјским трајањем у слободи или кроз ропство, кроз његове мекше и тврђе варијанте.
Нису криви Новљани што је досадашња државна политика Црне Горе стигматизовала српство па је оно сад из те болесне визуре постало антициногорско и туђе.
Ко је крив што су многи гурали нос на погрешно мјесто или што су мутили бистру воду?
Бранити тако популистички географију, како то ради Маровићка, крајње је незнавено и опасно. Међународним признањем неке државе не решавају се сви идентитетски проблеми на датом простору.
Рецимо; потпредсједница Маровић хоће да нам каже да је некада Бока била аустроугарска, југословенска, а да је сада црногорска? Ја, међутим, више вјерујем Боки него Аустроугарима или Маровићки. Народи су старији од држава па је припадање народу, културно-вјерском идентитету, у тешмим вјековима недржавности или бездржавности, било и остало важније од сваког другог својства.
Није, дакле, криво српство што су га лопуже и пробисвијети означили кривцем, што га прогоне и истјерују из Боке, из Старе Црне Горе или из Брда. Данашње би можда и могли истјерати, мада ми се чини да се и о данашње лако ломе зубе, али негдашње српство је било и остало родно мјесто наших предака, наших држава и нашег постојања.
На кају, потпредсједница Маровић мора научити једном да се тамо гђе пожар не гори ватра не гаси. Оргинална је памет одмах одговорити Новљанима: Бока није српска него црногорска!
И српска је, и црногорска је, ако разумијемо највредније и наљепше што се нуди кроз оба одређења. Бока је, међутим, и своја па умије и сама узимати од онога што на њу и њено трајање највише личи.
Ријечи су опасне, а нарочито оне непромишљене.
Ево, већ сјутра „европска потпредсједница“ ће бити спремна да каже да је „Црна Гора црногорска“!
Па, добро. Само изволите.
Сви ми остали у Црној Гори треба да се јавно запитамо: „а шта је наше“?
На сву срећу непаметне политике су на издисају.
И ово лудило ће проћи.
Горан Даниловић
Извор: Фејсбук