Пише: Драган Милић
Када се десио први велики „хајп“ око биткоина и криптовалута генерално (већи од претходних), негде крајем 2017-те, верујем да није било човека који тада бар у пролазу није чуо да неко помиње те чудне, нове речи и фразе. Сећам се да ми је неки таксиста, ничим изазван, рекао да улази у посао са рударењем крипта и да је уложио новац у графичке карте које треба да стигну преко везе, јер их нема у продаји. У том тренутку то је могло имати двојако значење. Или да је крипто коначно ушао у мејнстрим и да га је заједница широко прихватила или да је време за излазак из тог бизниса и распродају силних алткоина који су ницали као печурке после кише. Испоставило се да је ово друго био исправан одговор односно добра одлука.
Већ у јануару следеће, 2018. године цео систем је почео да се урушава као кула од карата. Заговорници крипта су говорили да је у питању само корекција и да ће се ствар већ на пролеће поправити, али биткоин се није вратио на 17.000 долара наредне три године. А многе друге криптовалуте заувек су изгубиле своју вредност.
Иако је то ново тржиште волатилност пратила годинама, а прати га и данас, сада, на измаку 2024. године можда већ можемо рећи да је биткоин на неки начин прошао тест времена и „да је ту да остане“. Дуго се биткоин кретао у границама између 50 и 70 хиљада америчких долара, али погуран резултатима избора у САД и другим макроекономским ефектима који су већ константа, почетком децембра 2024. пробио је психолошку границу од 100.000 УСД, чиме су се доказале тврдње да време дигиталне имовине тек долази. Дан пре пробијања овог лимита, Џером Пауел председник ФЕД-а, назвао је биткоин дигиталним златом, и додатно убрзао цео процес.
Многима ни данас није јасно шта је заправо крипто имовина и како функционише блокчејн на којој иста почива. Што је оправдано јер је реч о веома комплексној технологији чије разумевање подразумева солидну техничку поткованост и информисаност.
Чињеница је да није потребно познавати технолошки аспект крипта да би га поседовали и трговали истим, међутим то нас доводи до старог правила да инвестирате само у ствари односно послове које разумете. Можда је то разлог зашто се традиционални улагач и даље држи С&П500 индекса и некретнина као примарног избора, који су увек сигурнија опција и мање подложна нестабилности.
Међутим, како време одмиче, полако се ствара поверење и у дигиталну имовину као опцију за улагање, која носи велики ризик али и велику могућност зараде. На пример, ко је пре неколико година купио биткоин, на средњи рок је могао вишеструко да умножи своје улагање. А ко је био у стању да изађе из оквира савета „уложи онолико колико си спреман да опростиш“ могао је значајно да увећа свој капитал. На пример, да сам почетком 2020-те у јеку пандемије имао храбрости да купим биткоин по 5.000 долара, сада бих зарадио двадесет пута више. Али, могло је да буде и другачије. Накнадна памет не важи…
Иначе, моја лична предвиђања из периода с почетка ове приче, дакле из 2017-те, су била половично оптимистична. Смео сам се кладити на блокчејн као технологију и њену будућност, међутим нисам био сигуран у биткоин, јер сам мислио да ће убрзо бити превазиђен. Нарочито због свог Proof of work-а односно трошења велике количине енергије и рачунарских ресурса за одобравање трансакција што није био случај код неких, у то време, нових криптовалута.
У августу 2017. у ауторском тексту за један портал, сам написао да како год да заврши Биткоин као чудо које је окренуло економију наглавачке или и сам падне у револуцији чији је пионир и зачетник, Блокчејн као јединствено и генијално технолошко решење за трансферисање дигиталног новца ће остати. И многи управо у овој технологији виде будућност новца. И погрешио сам. Блокчејн и даље чека на својих пет минута, али биткоин одолева и учи нас да на њега морамо рачунати.
Вредност биткоина расте – инвестирајте само колико сте спремни да изгубите
У међувремену се дакле много тога променило. Биткоин се и поред волатилности увукао у портфолије озбиљних инвеститора, одобрени су такозвани ЕТФ-ови (Exchange-Traded Fund), који омогућавају инвеститорима да улажу у биткоин без потребе да га директно поседују или управљају својим дигиталним новчаницима и приватним кључевима.
Главна препрека, у виду недостатка регулативе, такође је превазиђена у многим правним системима. Можемо с поносом истаћи да је Република Србија једна од првих држава у Европи која је регулисала Дигиталну имовину. Убрзо након усвајања Закона о дигиталној имовини, измењен је и Закон о порезу на доходак грађана, где је бар на папиру, осветљен и порески третман крипта. Проблема у пракси и даље има, нарочито око подношења пореских пријава и утврђивања пореске основице односно обрачуна пореза, али бар у делу врсте пореза и пореске стопе правне несигурности више нема. Такође, свако ко жели да се бави пружањем услуга може проћи не тако једноставну процедуру прибављања одговарајућих дозвола у складу са законом и отпочети тај посао у потпуно легалним оквирима, што је до пре неколико година била сива зона и код нас и у већини земаља.
Биткоинова млађа браћа нешто каскају са достизањем свог ATH-а (All Time High),па на пример ЕТХ (Итиријум) у тренутку писања овог текста још увек није достигао за њега магичних 5.000 долара, али сва је прилика да ће биткоин прокрчити пут и за друге токене односно криптовалуте на тржишту. Бар оне који су прошли тест времена и иза којих постоји озбиљнија инфраструктура и пословање.
Извор: Нова Економија
