Пише: Драган Илић
Највећа комерцијална медијска кућа на простору бивше Југославије овог месеца пуни равно 30 година. Некадашњи власник тонског студија и бас гитариста Жељко Митровић успео је да од маргиналног музичара из пратње Рокера с Мораву, али и Октобра 1864. стигне до титуле ружичастог медијског магната. Његов први надимак “Успешан мали привредник из Земуна” запамтили смо са предизборних плаката за листу ЈУЛ-а, странке Мире Марковић која је номинално баштинила социјалистичку традицију у Србији. Неко је трговао нафтом, цигаретама, другом акцизном робом или куповао девизе по “штицованом” курсу, а Жељко је направио телевизију у којој је суморна реалност била маскирана ружичастим наочарима. Намуњене цице су полуголе плесале уз поруку “ЈУЛ је кул!”
Тада су му конкуренција биле народњачка ТВ Палма, где је анимирана Палма са шајкачом и кљунашима играла колце и ТВ Кошава, чија власница је била диктаторова ћерка Марија Милошевић. Тамо су царовали денс извођачи чије нумере и данас пуштају по сплавовима, све док Кошава није отишла у историју као и породица Милошевић.
Жељко је схватио да је добитна комбинација у Србији мешавина апсолутне политичке послушности уз популистичко угађање најнижим потребама публике. Секс, гламур, сензационализам и неограничен простор за политичку пропаганду омогућио је Митровићу да направи огроман медијски конгломерат и постане најутицајнији комерцијални медиј на Балкану.
Када сте 30 година непрекидно у служби власти, не морате да бринете о економији. Сви ће вам гледати кроз прсте, финансираће ваше фантазме, тапшаће вас по рамену и једино ће од вас очекивати безграничну лојалност. Митровић се, мора се рећи, држао свих својих добротвора и политичких мецена, све до момента када су они одлазили са власти. Тако је знао када треба напустити ЈУЛ, затим СПС да би служио ДОС-у, а затим без пардона подржати СНС.
Петог октобра је за длаку спречен упад у Пинк, Г17 је одлучио да спасе Митровићу главу, па су бубњари са Драгољубом умарширали у програм и Пинк је остао у животу.
Сви медији који су подржавали опозицију доживели су разочарање када им је ДОС јасно ставио до знања да их неупоредиво више занима подршка Пинка, који има улаз у сваку кућу. Било је неупоредиво теже мењати медијску слику, уводити правила и законе, те понудити гледаоцима бољи програм са мање манипулације и популизма од преузимања готове и разрађене медијске машинерије за производњу ружичасте магле и тешке ТВ артиљерије за обрачун са политичким неистомишљеницима. ДОС је, пактирајући са Пинком, у ствари потписао своју смртну пресуду – показаће се десетак година касније када је Вучић преузео контролу над Пинком.
Жељко Митровић је умео да препозна комерцијални потенцијал у свакој врсти медијског ђубрета које је икада емитовано на Балкану. Сиротињски ријалити програми, турске ТВ сапунице, теленовеле и, коначно, политички или информативни програм у којем можете применити сва правила из жуте штампе и ријалити програма, тако да ће гледаоци имати целодневну забаву.
Пинк је постао медијски еталон и мерило ствари према којем су остале телевизије покушале да се позиционирају. За још старије и медијски мање образоване и писмене, настао је Хепи где вас годинама убеђују како смо жртве завере Запада или тајних теорија завере где вас украду као бебу, па вас трују из авиона, чипују само да би вас уверили како Русија побеђује на свим фронтовима у вашој омиљеној емисији “Рат уживо” или “Актуелности”. Од Хепија је пелцер узео Информер, а за упегланију слику нове елите ту су ТВ Прва, К1, Блиц, Курир, Уна и допишите слободно још неку телевизију ако сам је изоставио. Ту су водитељке као манекенке, водитељи имају све беле зубе, а говори се о лајфкоучевима, дијетама, естетским интервенцијама и егзотичним дестинацијама. Ту вам неко кува она фенси јела, све изгледа као да смо део богатог света.
Пинк је тачно у средини, као симбол успеха у транзицији, пречица мимо школе и било каквог реда, јер ћете неупоредиво више зарадити као певачка и/ или ријалити звезда. Баш као политичари из транзиције који су желели да купе дипломе и докторате, Митровић себе жели да представи као овдашњег Илона Маска, медијског и технолошког генијалца који је богат и успешан јер поседује натприродну памет. Овим Пинк аболира не само Жељка и њему сличне, већ и читаву једну класу новокомпонованих богаташа који су своје милионе стекли у последњих 30 година заобилазећи прописе уз благослов власти. Пинк не само да има ријалити “Елита” где од полусвета може да створи медијске звезде које тргују својом интимом, већ промовише “Елиту” у много ширем смислу дајући јој неку врсту друштвене промоције и признања.
Пинк је у неколико наврата показао да је јачи од министара који су покушавали да ограниче или поставе оквире за ниво срозавања програма. Политичка пропаганда сваке власти вреди неупоредиво више од судбине неког министра културе, образовања или телекомуникација.
Најстрашнија последица 30 година Пинка је чињеница да су њега као модел за поређење употребиле не само комерцијалне телевизије већ и оне из опозиције, али и РТС као јавни медијски сервис. Опозиција је покушала да понекад власт блати Пинковим методама стварајући опозиционе таблоидне медије, а РТС је, нарочито у свом забавном програму, почео да се надмеће са Пинком. Тиме је у старту драстично срозао квалитет програма јер је загризао мамац који се зове “рејтинг и шер”. Та велика превара да је Пинк некаква “народна телевизија” насупрот које је “елитистички” јавни сервис наравно не стоји, јер је Пинк парадигма селебрити културе где нема места сиротињи и пролетеријату, радничком или интелектуалном.
Нажалост, ова ружичаста превара у Србији траје пуних 30 година и по свој прилици, смеши јој се светлорозе будућност.
Извор: Време
